ВИРУС ЗАПАДНОГ НИЛА НИЈЕ ЗА ШАЛУ: Четири локације у Србији КРИТИЧНЕ - овде најчешће можете наићи на комарце преносиоце
Код комараца је вирус Западног Нила потврђен почетком јула, а прошле недеље су од последица ове грознице преминуле две особе
Комарци заражени вирусом Западни Нил, који је већ однео два људска живота у нашој земљи овог лета, откривени су на четири локације у Србији.
НИКОЛА ЈЕ БЕЗ ПРЕМЦА: Поправља сваку пољопривредну машину, чак и оне од којих су власници дигли руке
НАЈНОВИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ СА ЕВИЈЕ: Евакуисано 300 српских држављана, пожари на острву под контролом (ФОТО)
ДР КОН О НОВОЈ МУТАЦИЈИ ВИРУСА: Ламбда би могао можда и да се нагло појави, чекамо даља истраживања
Како се сазнаје у врху здравственог система, поред Београда, у којем су прво откривени заражени комарци, грозница Западног Нила детектована је код крвопија у Панчеву, Пожаревцу и у Старој Пазови.
Протеклог викенда је, како је саопштио Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", а на основу извештаја Завода за биоциде и медицинску екологију, присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима са шест локација на територији Панчева и две локације на територији града Београда.
Код комараца у Београду, да подсетимо, вирус Западног Нила потврђен је почетком јула, а прошле недеље у Србији су забележена и два смртна случаја код људи, који су повезани са овом грозницом.
Комарци заражени вирусом Западни Нил, који је већ однео два људска живота у нашој земљи овог лета, откривени су на четири локације у Србији.
Како се сазнаје, у врху здравственог система, поред Београда, у којем су прво откривени заражени комарци, грозница Западног Нила детектована је код крвопија у Панчеву, Пожаревцу и у Старој Пазови.
Протеклог викенда је, како је саопштио Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", а на основу извештаја Завода за биоциде и медицинску екологију, присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима са шест локација на територији Панчева и две локације на територији града Београда.
Код комараца у Београду, да подсетимо, вирус Западног Нила потврђен је почетком јула, а прошле недеље у Србији су забележена и два смртна случаја код људи, који су повезани са овом грозницом.
Комарци заражени вирусом Западни Нил, који је већ однео два људска живота у нашој земљи овог лета, откривени су на четири локације у Србији.
Како се сазнаје у врху здравственог система, поред Београда, у којем су прво откривени заражени комарци, грозница Западног Нила детектована је код крвопија у Панчеву, Пожаревцу и у Старој Пазови.
Протеклог викенда је, како је саопштио Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", а на основу извештаја Завода за биоциде и медицинску екологију, присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима са шест локација на територији Панчева и две локације на територији града Београда.
Код комараца у Београду, да подсетимо, вирус Западног Нила потврђен је почетком јула, а прошле недеље у Србији су забележена и два смртна случаја код људи, који су повезани са овом грозницом.
У Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" кажу да осим та два случаја, која су се, нажалост, завршила смртним исходом, нема нових дијагностикованих случајева.
- До 10. августа обољење од грознице Западног Нила је потврђено код прва два случаја. Обољење се код њих завршило фаталним исходом - кажу у Институту "Батут" и додају да нема хоспитализованих пацијената због овог вируса.
Уједају женке
Сви они комарци који нас боду и досађују су женке. Мужјаци кратко живе и хране се само нектаром и шећерним соковима са биљака или сувих плодова, тако да њих уопште и не виђамо. То значи да женка прилази нашем телу, а да се мужјаци уопште не мотају око нас.
Западни Нил преноси наш домаћи, кулекс пипиенс комарац. Прошле, 2020. године први пут после 8 година није забележила ниједан случај ове грознице код људи, иако су комарци заражени Западним Нилом били присутни у 11 градова, и иако је ова грозница у Европи потврђена код 308 особа.
Ова инфекција је званично први пут регистрована код грађана у Србији крајем јула 2012. године. Од 2012. до 2019. године у нашој земљи регистровано је укупно 1.016 случајева заразе и 98 смртних исхода, званични су подаци Института "Батут".
Ради се о вирусном обољењу које се преноси убодом зараженог комараца. Већина инфицираних особа, 80 одсто, нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа, око 20 одсто, симптоми подсећају на грип, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом (увећање лимфних чворова).
Код појединих особа, долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију. Код њих се јавља главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија.
Смртност је већа код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.
На срећу, западнонилски вирус не преноси се контактом међу људима, али може путем трансфузије крви, трансплантацијом органа, трансплацентарно са мајке на дете и дојењем. Особа се може заразити само ако је ујео заражени комарац, а симптоми болести се јављају за три до 14 дана после убода.
Иначе, циркулација овог вируса присутна је свуда на Европском континенту још од 60-их година прошлог века.
Препоруке Института "Батут" за заштиту од комараца
- користите репеленте на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном
- носите одећу дугих рукава и ногавица, светле боје. Најбоље је да буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
- избегавајте боравак на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору
- користите заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета
- ако је могуће, боравите у климатизованим просторима, број инсеката у таквим условима значајно је смањен
- избегавајте подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре
- најмање једном недељно испразните воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки
- уклоните одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду