КОРОНА СТИГЛА У СРБИЈУ МЕСЕЦ ДАНА ПРЕ НЕГО ШТО СЕ ЗНАЛО? Обдукција "нултог пацијента" показала невероватна сазнања
Обдукција овог "нултог пацијента" је урађена у Београду два дана после његове смрти, 7. фебруара, и утврђено је да је имао тешку обострану упалу плућа, са акутним респораторним синдромом.
Рад групе од 13 српских научника окупљених на Медицинском факултету, који је објављен 19. јануара ове године, потврђује да се прва доказана смрт повезана са корона вирусом у Европи догодила у Србији, и то 5. фебруара прошле године, месец дана пре првог званично забележеног случаја корона вируса у нашој земљи.
НАШ ИМУНОЛОГ УНОСИ У РЕВОЛУЦИЈУ У ЛЕЧЕЊУ КОРОНЕ: Нови лек против ковид-19 стиже у Србију!
Огласио се др Тиодоровић након вести да се за Сретење враћамо у нормалу: Открио шта је у плану!
Обдукција овог "нултог пацијента" је урађена у Београду два дана после његове смрти, 7. фебруара, и утврђено је да је имао тешку обострану упалу плућа, са акутним респораторним синдромом - али се тада још није ни знало, ни могло утврдити да се ради о смрти изазваној корона вирусом.
Треба истаћи да ово не значи да је корона вирус у Европи "потекао" из Србије, већ да се ради о најстаријем доказаном смртном случају, захваљујући томе што су српски научници сачували узорке ткива преминулог пацијента чија им је клиничка слика у то време била сумњива. Подсетимо, пре овог истраживања званично је први смртни случај у Европи потврђен у Француској 15. фебруара прошле године.
Шта је вирус радио месец дана?
Српски лекари сада верују да се корона вирус од тог 5. фебруара, па све до првог званично потврђеног случаја у Србији, 6. марта, "шверцовао" непримећен у популацији и међу лекарима као вирус обичног грипа.
- Шта је вирус чекао месец дана? Могуће је да је по неки од првих болесника промакао са дијагнозом грипа. Има основа да се верује и у склоност вируса да потискују једни друге, познату под називом интерференција. То је феномен који постоји на појединачном нивоу, па је мало вероватно да ће дете истовремено оболети од малих и овчијих богиња, али се односи и на популацију. Отуда се, рецимо, смењују епидемијски таласи инфекција дисајних органа изазваних риновирусима, респираторним синцицијалним вирусима и узрочницима грипа - објаснио је епидемилог проф. др Зоран Радовановић.
Професор Слободан Савић са Медицинског факултета каже да је таквих случајева вероватно било и раније, али да они за сада нису потврђени.
Како је све почело?
- Сећамо се да се вирус појавио у децембру у Кини. У Европи је потврђен први пут у Француској, 24. јануара, с тим што је СЗО дан раније доказала могућност преноса вируса Сарс-Цов2 с човека на човека. У то време се код нас није много мислило о овој болести, јер смо имали скуп у Српском лекарском друштву, где је била пуна сала људи без икаквих мера предострожности - казао је Савић у јутарњем програму.
Савић је објаснио како се догодило да су српски научници помислили на сумњиви случај из фебруара на којем је касније доказано присуство вируса.
- Радило се о случају код ког је у судској медицини мени одређено да 7. фебруара радим обдукцију човека од 56 година који је умро у болници с необичном клиничком сликом. Пет дана пре пријема у болницу, пацијент је имао јако високу температуру, отежано дисање, кашаљ, крвави испљувак. Као што смо видели, ковид има непредвидиву клиничку слику: код неког нема симптома уопште, а код неког даје врло тешку клничку слику, као што је био случај код овог човека - каже Савић.
Пацијент је примљен у јутарњим сатима у болничку установу.
- Констатовали су све ове симптоме и додатним рентгенским снимком утврдили су обострано упалу плућа и акутни респираторни синдром. Болест је била узела толико маха да ништа није могло да се учини, и наступила је смрт - каже Савић.
Захтевана је била обдукција која је показала оно што су лекари већ утврдили - да је пацијент имао тешку обострану упалу плућа, са акутним респораторним синдромом, и утврђено је да се ради о природној смрти.
- Али, тада нисмо могли да претпоставимо шта је узрочник. Када је почело да се говори о корони, кад сам прочитао више о томе, ја сам с колегама разговарао и рекао да ми је јако сумњив (стари) случај на ковид, али нисмо могли да то потврдимо. У свим обдукцијама, ми радимо клиничку токсиколошку анализу. Узимамо три узорка: крв, мокраћу и течност стакластог тела, да бисмо утврдили да ли је примењена терапија била адекватна. Захваљујући томе, ми смо сачували узорак течности стакластог тела из очне јабучице. То је узорак који ми чувамо, биолошки узорци се чувају до годину дана, некада и дуже. Е, ми смо имали замрзнут узорак стакластог тела и када смо (накнадно) посумњали на ковид, била је идеја да покушамо да из те течности изолујемо вирус - објашњава Савић.
У даљем истраживању урађена је патохистолошка анализа узорака који су били сачувани.
Др Стојковић: Вирус доказан са две методе
Објашњавајући анализу течности из ока и колико је она поуздана, др Оливер Стојковић са Института за судску медицину каже да течност стакластог тела није први извор биолошког материјала који би се користио за доказивање новог корона вируса.
- Пракса говори да уколико се мора доказати присуство инфективног агенса, тада је потребно тај агенс доказати с две лабораторијске методе. Ми смо овде урадили секвенцирање генома новог корона вируса класичном Сангеровом методом. Сецирали смо стотине нуклеотида, чиме се показало да се стопроцентно погађа у секвенцу с новим корона вирусом, а потом смо ми "реал тиме" ПЦР методом доказали поново да се радило о новом корона вирусу - наводи Стојковић.
На питање да ли је било проблема да се рад објави, др Стојковић каже да су у јуну, јулу и августу почели да излазе радови који су искључивали могућност присуства вируса у стакластом телу.
- То је нас мало поколебало. Али када су почели да се појављују резултати, показало се да код 16 до 20 одсто пацијената постоји и захваћеност стакластог тела вирусом, те смо ми поново обратили пажњу на овај случај - прича Стојковић.
Ипак, и даље су се устручавали да објаве да је то први потврђен случај корона вируса у Србији.
- Били смо снебивљиви. Младе колеге су имале ту жељу да тежиште ставе на чињеницу да је први пут показано да вируса има у стакластом телу, а не да је први смртни случај у Србији од ковида. Нама је из научних разлога занимљивија та чињеница о вирусу у стакластом телу - каже др Стојковић.
Следи анализа још 300 узорака
Ово откриће и датум када се заправо појавио вирус у Србији отвара нове теме, те је епидемиолог Зоран Радовановић упитао "шта је радио вирус месец дана".
- Јесте, ова прича је далеко од краја и захтеваће много истраживања у различитим областима медицине, епидемиологије, у могућностима дијагностике. Чињеница је да су француски научници, када су се појавили први случајеви, урадили ретроспективну истразу и закључили да у децембру забележени неки случајеви инфекције имају сва обележја ковида, али то није било могуће потврдити, јер узорци нису били сачувани - каже др Савић.
У овом случају, у Србији, то јесте било могуће, додаје, управо због поштовања принципа и очувања узорака.
- Занимљиво је да смо од лекара чули да је у току јануара (прошле године) било чудних случајева пнеумоније који су касније били сумњиви и њима, али није било узорака на основу којих би се то закључило. Закључак нашег рада је да је ова инфекција врло опасна, да је ширење вируса непредвидиво, да су клиничке манифестације разноврсне и да је велика вероватноћа да су још у јануару и код нас и у свету постојали случајеви ковида, али да њихова потврда није била могућа - наглашава др Савић.
Професор Стојковић каже да ту није крај истраживању.
- Имамо амбицију да урадимо анализу 300 различитих узорака, да тестирамо тај материјал на коронавирус. Откривање вируса у том материјалу тек следи - казао Стојковић.
