МОЖЕ ЛИ СЕ ПОЛИЦИЈСКИ ЧАС УВЕСТИ БЕЗ ВАНРЕДНОГ СТАЊА? Како би ОВЕ ГОДИНЕ изгледало закључавање Србије
Након пролећног карантина од прошле године за грађане Србије ове два правна термина су можда добила синонимно значење, ипак, полицијски час, ограничење кретања и забрана контакта могу се увести и без проглашења ванредног стања.
Кризни штаб заседа сутра у 15 часова. Најављено је да ће тада пасти одлука о новим мерама које би требало да ставе под контролу садашње неповољно стање када је у питању корона вирус. Медицински део Кризног штаба тражи увођење најригорознијих метода борбе против пандемије, док су економски и политички део изричито против тога.
СВЕ ЗАВИСИ ОД НАС! Директор СЗО за Србију УПОЗОРАВА: Ако не пазимо, ОПЕТ ћемо имати 8.000 заражених ДНЕВНО
ПАПА ФРАЊА У ПОСЕТИ СРБИЈИ? Порфирије наклоњен дијалогу са светом столицом - више УСЛОВА мораће да се испуне за посету!
ДР БЕЛОЈЕВИЋ О ПОТПУНОМ ЗАКЉУЧАВАЊУ: "Србија није на пустом острву, тренд опадања ће доћи и код нас"
Нама остаје да чекамо.
Овако нагла и оштра реакција Кризног штаба изненадила је многе, поготово ако се има у виду да су у међувремену прошла готова два таласа епидемије, а да о потпуном закључавању није било говора, чак ни за време највећег пика током новембра и децембра, када смо имали 8.000 заражених дневно и скоро 10.000 хоспитализованих.
С увођењем ванредног стања и полицијског часа сусрели смо се последњи пут пре нешто мање од годину дана, а овако строге мере од тада нису помињане, све до прошле седмице, када је то први предложио епидемиолог др Предраг Кон на седници Кризног штаба.
Он је тада рекао да би нам закључавање на пет дана у тренутку када имамо нагли пораст заражених једино помогао, али је истакао и да разуме да тај предлог није реалан. Ипак, број заражених је наставио да расте, али и сигурност медицинског дела да треба увести најстроже мере, а све је кулминирало на седници у понедељак.
Последња седница Кризног штаба за борбу против вируса корона била је у понедељак и тада је медицински део затражио увођење ванредног стања и затварање свих објеката осим апотека, прехрамбених радњи и пумпа.
Гојковић: "Неки вид ванредног стања најцелисходније решење"
Након те седнице, први се јавности обратио покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић који је рекао да је неки вид ванредног стање "најцелисходније решење".
- Они једино то виде као могуће решење проблема у односу на епидемиолошку ситуацију и повечање броја оболелих. Јасно и децидно се изјашњавају да би то било најцелисходније решење што се тиче медицинског дела. Они у овом тренутку нити могу нити желе да се баве какве ће последице изазвати закључавање, у вези са економским делом приче. Остало је да се у следећем временском интервалу, од дан-два, састанемо поново и да имамо конултације како бисмо донели адекватну одлуку - рекао је он, и додао да би закључавање могло да траје од седам до десет дана.
Гојковић је у наставку свог излагања истакао и да треба размислити о последицама такве одлуке, а последице могу бити психолошке, економске...
"Иначе ћемо пукнути к'о звечка"
Након Гојковића, јавности се обратио и др Кон, који је остао и најгласнији у свом предлогу да је закључавање једини начин да се изборимо с пандемијом. Кон тврди да ванредно стање нема алтернативу јер резултат може дати једино потпуно спречавање контаката.
- Овакве мере које су биле преко викенда нису оно што је медицински део Кризног штаба тражио, далеко оштрије смо тражили, да све буде затворено осим прехране, апотека и пумпи, да би се схватила ситуација, не само ради схватања већи да би се прекинуо ланац трансмисије вируса - наглашава Кон.
Како истиче, медицински део Кризног штаба не може да има другачији предлог.
- Сву тежину одговорности мора да преузме читаво друштво, медицински део јасно зна да је оваква мера економски удар, али без обзира на то, то је мера која штити животе, и то морамо отворено и јавно да кажемо. Предлог је да морају да се забране незаштићени контакти, иначе ћемо пукнути к'о звечка и тек тада ће бити јасно шта то значи кад пукне здравствени систем - упозорава Кон.
"Ми смо предочили шта је неопходно"
На питање шта је то тачно предложено и какве облик закључавања нас очекује, Кон је објаснио да лекари не могу да донесу коначну одлуку о ванредном стању, већ само да предложе шта је "неопходно".
- Полицијски час може да буде непрекидан, временски ограничен, о томе није било речи, нити је потребно у овом тренутку. Веома је значајна одлука да ли ће бити ванредног стања или не. Не може група од 10 лекара, не може та група да одлучи о ванредном стању. Ми смо предочили шта је неопходно, ова ситуација није наивна - наглашава Кон.
Иако др Кон није прецизирао какве ригорозне мере би могле бити донете, ипак је могуће наслутити да се говори о две опције које подразумевају полицијски час.
Прва и тежа опција је да се уведу и ванредно стање и полицијски час од 18.00 до 5.00 сати ујутро. Док је друга могућност нешто блаже те предвиђа да се полицијски час уведе само током викенда и све би било затворено осим апотека и маркета.
Ванредно стање и полицијски час нису исто
Након пролећног карантина од прошле године за грађане Србије ове два правна термина су можда добила синонимно значење, ипак, полицијски час, ограничење кретања и забрана контакта могу се увести и без проглашења ванредног стања. На то указује правник Александар Оленик.
- На основу Закона о заштити становништва од заразних болести може да се прогласи ванредна ситуација у којој главну реч води министар здравља заједно са Владом и МУП-ом. Том приликом, такође, може да се уведе полицијски час и ограничи кретање становништва и забрани рад објеката. Није потребно увођење ванредног стања за то, али претпостављам да медицински део Кризног штаба ванредно стање тражи, пре свега, због психолошког утицаја на грађане који би тада знатно озбиљније схватили донете мере - истиче Оленик и додаје да се и приликом проглашења ванредне ситуације може затражити и помоћ војске у спровођењу мера као што је то био случај у Хрватској.
Како каже, разлика је у томе што се ванредно стање уводи на основу Устава као највишег правног акта и то у тренуцима када постоји опасност по целу државу од рата, временске непогоде, пандемије због чега може доћи и до "већег одступања у поштовању људских права и слобода него приликом проглашења ванредне ситуације".
А занимљивост је и да по Закону о заштити становништва од заразних болести, и министар здравља (у овом тренутку Златибор Лончар) на основу предлога надлежних служби може наредити о забрани или ограничењу кретања и окупљања.
"Нисмо близу ванредног стања"
Овим поводом се обратио и председник Србије Александар Вучић који је рекао да не мисли да смо близу ванредног стања.
- Ми тестирамо много, између 15.000 и 20.000 људи дневно. Бројеви не расту тако брзо као у новембру и децембру. Данас је више од 500.000 људи ревакцинисано. Верујем да ћемо у петак доласком нових 500.000 вакцина те проблеме моћи да сузбијамо, али морамо да будемо дисциплонованији - рекао је Вучић.
Како је додао, не жели да нагађа.
- Влада ће да одлучи, сви се понашамо неодговорно, али људи су сити. Мора да се ради, и људи хоће да раде. Наше економије морају да раде - закључио је Вучић.
Последице?
Драстичном пооштравању мера противи се и немедицински део Кризног штаба на челу са Привредном комором Србије (ПКС) као и заменик градоначелника Београда Горан Весић.
- У сектору услуга у Београду ради око 40.000 људи. Уколико би се радно време скратило до 18 сати, то значи да би сви имали једну смену што, према нашој процени, значи да између 10 и 15 хиљада људи остаје без посла. Свако ко предлаже такву одлуку треба да објасни како тим људима да дамо плате пошто њихове породице живе од њихових плата - рекао је Весић и тим речима образложио суштину свих аргумената немедицинског дела штаба.
Ипак, у више наврата је истакнуто да се аргументи, као и предлози и једне и друге стране морају балансирати.
У овом случају, баланс би могле да представљају две опције. Прва опција би била потпуно затварање за викенд, осим апотека и маркета, али без полицијског часа. Друга, мање болна опција би била скраћење радног времена за викенд свима осим прехрамбеним радњама и апотекама.
Закључани смо већ провели скоро 27 дана
Током првог таласа короне, од 18. марта до 6. маја прошле године, становници Србије су у својеврсном карантину током трајања полицијског часа провели 638 сати или више од 26,5 дана.
Полицијски час је први пут уведен 18. марта и првобитно од 20.00 до 5.00 ујутро. Међутим, у оваквом облику је важио само четири дана, пошто је већ од 22. марта продужен на период од 17.00 до 5.00.
Најконтроверзнији полицијски час имали смо за Ускрс, од 17. до 21. априла и он је трајао чак 84 сата!
БОНУС ГАЛЕРИЈА:
Погледајте како је изгледао Београд током ванредног стања 2020. године
