АКО НЕМАМО АНТИТЕЛА, ПРИМАМО ДРУГО ЦЕПИВО? Доктор Стојановић и Гњатовић објаснили када се стиче имунитет у зависности од вакцине
Доктор Гњатовић наводи да се после примања Фајзерове вакцине брже стварају антитела, а да је за Синофарм потребно да прође 40-ак дана после друге дозе.
Доктор Радан Стојановић, професор клиничке фармакологије Медицинског факултета и Марија Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије поручују свима коју су примили прву дозу вакцине да не раде тест на антитела пре примања друге дозе, односно да је најбоље да га ураде две недеље и касније од ревакцинације.
ШАБАЦ ВАКЦИНИШЕ МЕДИЦИНАРЕ ИЗ СРПСКЕ: Три града из Србије пружају братску помоћ
НА ПОМОЛУ НОВА ИСТРАГА СЗО: Може ли се коронавирус пренети преко смрзнуте хране?
РХМЗ ИЗДАО УПОЗОРЕЊЕ, ЧЕКА НАС ПРАВИ ПОТОП! Кренуло да пљушти у Војводини, ускоро ће падати У ЦЕЛОЈ СРБИЈИ (ФОТО)
Гњатовић наводи да је праћење серолошког одговора након природне инфекције показало да сви људи који су развијали антитела изнад 50 јединица та антитела су стабилна и годину дана после акутне инфекције и додаје да јој резултати након вакцинације дају уверење да ће то важити и после примања вакцине, односно да ће заштита трајати и дуже него што су произвођачи вакцина најавили. Додаје да се после примања Фајзерове вакцине брже стварају антитела, а да је за Синофарм потребно да прође 40-ак дана после друге дозе.
Гњатовић указује да је веома важно када почну да се прате ефекти вакцина, да се ниво антитела увек мери истим тестом, јер различити тестови и различите лабораторије имају и различите параметре и вредности.
- Препорука је да се после вакцине не мере антитела да људи не буду слуђени и да не би доносили погрешне закључке… Треба бити пажљив приликом покушаја да се упореди ефикасност различитих вакцина. На резултат може утицати узраст пацијента, колико је здравствених радника укључено у испитивање јер су они изложенији вирусу него неки људи који седе код куће и поштују епидемиолошке мере - каже професор Стојановић.
Он појашњава да се ефикасност вакцине може мерити путем имунолошког одговора, где "процењујемо само једну компоненту имунитета - хуморални имунитет, односно меримо количину циркулишућих антитела, не меримо целуларни имунитет, то се може мерити само у научне сврхе, тренутно немамо тих комерцијалних тестова".
- Хајде да посматрамо ово као рат. Имамо нашу коњицу б лимфоците који су кључни за стварање антитела, поготову тих неутралишућих, и т лимфоците који су одговорни за убијање ћелија заражених вирусом. И сада, како иде борба, ми губимо нашу војску, губи и вирус, и временом антитела могу да се изгубе. Код пацијената који су прележали корону, имамо резултате да имамо стабилну неку врсту антитела до седам-осам месеци после инфекције. Очекујемо да то буде и после вакцинације, ако не и дуже - наводи Стојановић.
- Али у тој борби постоје војници, пешадија, који памте окршај са непријатељем, то су тзв. меморијске ћелије и б и т лимфоцити. У случају да останемо без дела коњице која ствара антитела, нама остаје наша пешадија која памти противника и приликом поновног сусрета са њим је спремна да реагује и ствара нова антитела која ће на успешан начин ступити у борбу са непријатељем - додаје професор.
Но, указује да је питање колико та меморија може да потраје, наводећи да када се ради о коронавирусу то није још познато, али да за мерс вирус траје више година.
Гњатовић наводи да се после Фајзер вакцине брже стварају антитела, јер се брзо синтетише с протеин, кључан за антитела, "али то није најважније, већ колико дуго ће остати у нашој циркулацији и колико ће нас штитити".
Када се ради о кинеској Синофарм вакцини, подсећа да је њен концепт другачији у односу на Фајзерову и Спутњик В вакцину.
- Ради се о класичној вакцини кроз коју се уноси комплетан протеински материјал. Очекује се да она створи и хуморални и целуларни одговор, али касније него Фајзер и Спутњик које носе издвојен протеин с кључан за стварање заштитних антитела. Очекује се да 100 одсто вакцинисаних развије антитела неких 40-ак дана после друге дозе - наводи Гњатовић и додаје да једна доза вакцине није довољна за стварање имуног одговора.
Које тестове на антитела треба радити?
На питање које тестове треба да раде они који хоће да провере ниво антитела, она наводи да две недеље после примања друге дозе вакцине и касније може да се провери igg класа антитела према протеину с или комбинација с и н протеина.
А, ако одређена вакцина не изазове имунитет, да ли се треба пријавити за вакцину другог произвођача, професор Стојановић каже да "он лично не би".
На питање да ли је увек нужна ревакцинација Гњатовић наводи да друга доза служи да продужи и ојача дејство вакцине.
- Прва доза код свих особа које су створиле антитела приликом природне инфекције значајно подиже њихове вредности - наводи она, док професор Стојановић истиче да они који су прележали ковид, и примили једну дозу вакцине, сигурно нису у приоритетној групи за другу дозу, односно последњи су на тој листи, јер су "сигурно на сасвим задовољавајућем нивоу заштите".
Вакцина није лек
Упозорава и да вакцине нису лек, да не лече корону, већ су средство које ће нам помоћи да се не разболимо.
Помиње да је било случајева у лекарској пракси да се људи нису осећали добро, "нешто их је ломило" и отишли су да приме вакцину, након чега су се разболели. Указује да су они очигледно примили вакцину у време инкубације, и да се нису разболели од саме вакцине, подсећајући да када прима било коју вакцину човек мора да буде здрав.
А на питање колико може да се "растегне" размак између две дозе вакцине, он наводи да се, у покушају да се превазиђе проблем недостатка вакцина у свету, развијају разне стратегије. Најпре је, како додаје, била стратегија да се даје пола дозе, што је одбачено, потом да се мешају различите вакцине, што је такође одбачено, а сада се разматра повећавање временског размака између две дозе.
Каже да, према наводима произвођача, временски размак између две дозе Фајзерове вакцине може да се растегне до шест недеља, Спутњикове до осам недеља, а за кинеску вакцину не постоје подаци.
- Оно што уноси забуну је недостатак публикованих резултата, то не значи да је кинеска вакцина лоша, али много би било боље да су научној заједници доступни ти подаци - указује професор.
Шта је Спутњик light?
На питање шта је то "Спутњик light", он каже да је то "дај шта даш".
- Спутњик light представља покушај да вакцина буде доступна широкој популацији, то је спасоносна варијанта да се што више људи вакцинише и да се стекне имунитет макар три-четири месеца после примања, да се спрече тешки облици болести и да се растерети здравствени систем - оцењује професор Стојановић.
