Кошава ће дувати ОЛУЈНОМ јачином, а ево да ли заиста може да траје три, седам или 21 дан узастопно!
Према упозорењу које је јуче издао Републички хидрометеоролошки завод, на простору Јужног Баната дуваће олујна кошава са ударима од 24 метра у секунди, али ће у току дана бити у слабљењу.
Према прогнози, данас ће у Србији ујутро и пре подне бити претежно облачно, понегде са кишом. Дуваће умерен и јак јужни и југоисточни ветар, који це на југу Баната и у планинским пределима достизати ударе олујне јачине.
У свету постоје САМО ЧЕТИРИ БОЈЕ ПАСОША: Због чега је СРПСКИ ДОКУМЕНТ баш ЦРВЕНЕ БОЈЕ?
НЕВЕРОВАТНА ПРИЧА О БЕОГРАДСКОЈ МУМИЈИ: Ево како је допутовала и ко је био ПРВИ СРПСКИ СВЕТСКИ ПУТНИК! (ВИДЕО)
"Отац ми дао име по марки телевизора" Жена из Алексинца има НАЈОРИГИНАЛНИЈЕ ИМЕ у Србији (ФОТО)
У Београду ће ујутро и пре подне бити претежно облачно, у појединим деловима града могућа је слаба краткотрајна киша. Дуваће умерен и јак југоисточни ветар. После подне постепено разведравање уз слабљење ветра. Јутарња температура око 15, највиша дневна око 19 степени.
Викенд за који је РХМЗ упозорио да неће бити пријатан због кошаве полако се приводи крају, међутим, судећи по прогнозама, чини се да ћемо се још "дружити" са овим олујним ветром. Пошто је кошава карактеристична за јесен и зиму сигурно је нећемо избећи тако лако, зато хајде да упознамо мало боље овај ендемски ветар турског имена.
Кошава је југоисточни ветар, доноси суво и хладно време, а њени удари могу достизати брзину и до 70 километара на сат. Путања јој је позната, тако да се развија од југоистока ка северозападу, од Тимока до Суботице, у највећој мери кроз Подунавље, Источну Србију, Банат и Бачку, преко подручја која се баш из тог разлога и називају кошавска. Овај ветар је најјачу на улазу у Ђердапску клисуру.
Као што смо поменули, назив кошава потиче из турског језика и у буквалном преводу значи "брз ветар". Настао је од речи "кос", што значи брз, и "хава", што у преводу значи ветар.
Реч је о ветру средњег и јаког интензитета, који дува само у Србији и деловима Бугарске и Румуније, по чему је познат и у светској литератури, између осталог и у Метеоролошком речнику Америчког метеоролошког друштва. Кошава је ветар који је карактеристичан и за српску престоницу.
Кошава спада у ветрове који дувају са планине, али је у исто време и ветар који током дана мења интензитет, и најснажније дува између пет и десет сати ујутро.
Кошава дува при површини земље, али не већој од 2.000 метара у висину. Брзина јој је најчешће од 25 до 40 километара на сат, али може да развије и орканске брзине. Поједини удари кошаве су у јануару 1972. године у Београду на Зеленом брду достизали 137 километара на час! Такође, у ноћи између 16. и 17. октобра 1976. године удари кошаве су били толики да су у јутарњим сатима износили 130 километара на сат.
Кошава ретко када дува један дан. Обично, њено трајање је до пет дана, али је било примера када је трајала и неупоредиво дуже. Иако се веома често може чути да је једно од карактеристика кошаве то што дува три, седам или 21 дан узастопно, чини се да то није случај.
Најдуговечнија забележена кошава дувала је чак цео месец фебруар 1972. године. Исти случај је и са оном из октобра 1953. године. Нешто краће дувала је кошава 1951. године (27 дана), а забележене су и кошаве још из тридесетих година прошлог века (1934. и 1935. година), које су трајале 24, односно 23 дана.
За кошаву је карактеристично да дува слаповито. За разлику од, на пример, северца, кошава је ветар који долази у снажним ударима који су, између осталог, последица начина на који настаје.
Метеоролози разликују две варијанте кошаве. Топла настаје у ситуацијама када се источније од нас налази антициклон, док је у Средоземљу циклон. Тада разлика у притиску рађа овај ветар који, по правилу, доноси отопљење и до десетак степени у односу на време које је претходило.
Хладна кошава настаје и када хладан ваздух крене са североистока Европе ка Балкану. Тада кошава доноси пад температуре за 5 до 10 степени у односу на време које је претходило. Оваква ситуација са хладном кошавом се најчешће јавља у октобру, а затим у марту.
За кошаву је занимљиво и то да је реч о ветру који ретко када прате падавине, односно скоро никада у исто време не дува кошава и пада киша. Она може да уследи тек када ветар престане да дува.
Кошава је била позната и по живом песку који је некада носила по јужном Банату. Још и данас има места око Голупца, Великог Градишта, а нарочито у Банатској пешчари, где кошава носи песак. У литератури се помиње кошава која је дувала 1896. године између 25. и 26. фебруара. Тада је преко Баната носила велике количине песка из Делиблатске пешчаре и засула целу околину, а железничка пруга између Вршца и Ковина била је затрпана слојем песка високим три метра.
Тада је, наводно, избацила из колосека и путнички воз у околини Крагујевца.
НАЈНОВИЈЕ САОПШТЕЊЕ: Пожар на Старој планини је под контролом, само гори растиње на неприступачним местима
"ИЗНАЈМЉУЈЕМ СВОГ МУЖА - НИЈЕ ШАЛА": Оглас једне Српкиње муњевито се шири интернетом! (ФОТО)
КРАГУЈЕВАЦ ДОБИО УЛИЦУ ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА! "Морална рехабилитација Југословенске војске у отаџбини"
ЧУДО У СЕЛУ КОД КУРШУМЛИЈЕ: Јовану су у 100. години израсли нови зуби, а живео је 126. ГОДИНА! ПОСТОЈИ ДОКАЗ
ОБИЧАЈИ КОЈЕ МОРА ДА ЗНА СВАКИ СРБИН: Како се преноси крсна слава са оца на сина?
