КРВАВА ОПОМЕНА СВИМ СРБИМА: Прича о хрватском "БРАТУ" који нам је ПОКЛАО 74.000 ДЕЦЕ! (ВИДЕО)
Још увек не зарастају ране нанете четрдесетих година прошлог века. Срби, Јевреји и Роми данас се заједно сећају својих предака убијених у стравичном усташком покољу у логору Јасеновац.
На данашњи дан, тачно пре 75 година формиран је најозлоглашенији концентрациони логор у квислиншкој и фашистичкој НДХ. Дана 19. августа 1941. почела је изградња највећег апарата за убијање Срба, Јевреја и Рома. У то време након капитулације Краљевине Југославије 17.априла 1941. нико ни слутио није да се за Србе спремају стравични планови немилосрдног убијања, мучења, сакаћења, силовања. Још мање су људи веровали да им те планове спремају како су и сами веровали њихова хрватска "браћа". Епилог овог четворогодишњег иживљавања био је Геноцид над Србима, злочин масовних размера какав ни за све време Отоманског и Аустроугарског управљања није виђен. Поред Срба вршено је и иживљавање и масакрирање Јевреја и Рома. Јасеновац је остао упамћен као једини концлогор који је имао посебан логор за децу и у ком је убијено 19.544 српске и јеврејске, као и 15.000 ромске деце.
СТЕПИНЧЕВИ СВЕШТЕНИЦИ ЗАКЛАЛИ 3.500 СРБА: Од очију правили ОГРЛИЦЕ, зубе низали у НАРУКВИЦЕ!
Јасеновац
„Радни логор Јасеновац“, како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, старосних доби, социјалних, образовних и других профила, као и за комунисте, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја. Систем логора Јасеновац је био злогласан по варварским методама и великом броју жртава. Логор Јасеновац био је први систематски изграђени логорски комплекс на територији Независне Државе Хрватске, једини који је непрекидно деловао све до краја њеног постојања, највећи на простору који је заузимао, по броју логораша који су кроз њега прошли и по броју жртава које су у њему страдале. У њега су се упућивали не само мушкарци, него и жене и деца.
Систем концентрационих логора Јасеновац је у егзилу осмислио Вјекослав Лубурић, који је био и његов први командант. Логор је грађен од августа 1941. до фебруара 1942. године. Већи део логора се налазио у месту Јасеновац, око 100 километара југоисточно од Загреба. Логори И и II били су у селима Брочици и Крапју, али су брзо расформирани због честих поплава. Затвореници су пребачени у логор Циглана (Јасеновац ИИИ), који је био највећи логор и укључивао је крематоријум.
ИМА ЛИ КРАЈА ОВОМ ЛУДИЛУ?! Погледајте уз какву кафу Thompson ужива! (ФОТО)
У Доњој Градини са друге стране реке Саве вршена су погубљења. Логор за децу био је у Сиску и у Јастребарском, а женски логор у Старој Градишки југоисточно од Јасеновца, мада је жена и деце било и у Јасеновцу.У њему је страдао и одређен број Хрвата и Муслимана. То су били антифашисти, комунисти и симпатизери и помагачи Србима.
Организација усташког логора
Овај комплекс логора, уређен по узору на концентрационе логоре Трећег рајха, службеног имена „Усташка обрана Заповједништво сабирних логора Јасеновац“, био је под заповедништвом такозване "Усташке надзорне службе" (УНС-а), односно њеног "Уреда III Усташке обране" чија је функција била оснивање и организација, као и управа и осигурање логора. Уз централни логор III Циглана, постепено су током 1942. формирани и други делови логора: радна група Кожара, основана 1942. године у самом месту Јасеновац, логор Стара Градишка, други по величини логор, смештен унутар објекта бившег затвора, као и логорске економије Млака, Јабланац, Гређани, Бистрица и Феричанци.
ПАЛИО СРПСКУ ЗАСТАВУ, ПА СЕ ОВАКО ПРАВДАО: Ни ви нећете поверовати у његове речи! (ВИДЕО)
Усташе су у почетку за своје зверске поступке користиле логор Даницу који је био први логор на територији НДХ, а логор Јадовно је био први логор који су усташе користиле за ликвидације. Јадовно је коришћено од маја 1941. па до августа 1941. када су то подручје преузели Италијани. Стога су власти НДХ приступиле изградњи логора на на другом месту, јер су се Италијани згранули оним што су видели и били запрепашћени док су ексхумирали убијене Србе.
Заповедници и команданти Јасеновца
Први заповедник система логора Јасеновац од октобра 1941. био је Лубурићев заменик Ивица Матковић. Од октобра 1941. до пролећа 1942. заповедник сабирног логора био је Ивица Бркљачић, Љубо Милош је био заповедник радне службе у логору Циглана, а заповедник логора Јосо Матијевић.
Команданти Јасеновца били су: Ивица Матковић (1942-1943), Ивица Бркљачић, Динко Шакић (1944) и Доминик Пићили (1945).
ТОТАЛНО ЛУДИЛО У ХРВАТСКОЈ: Прво подигли споменик Баришићу, а онда га антифа група оскрнавила
Уз овај највећи, а по својој функцији централни, поступно су формирани и други делови логора. Радна група Кожара основана је крајем јануара 1942. године у самом месту Јасеновац. Заточеници су овде били углавном Јевреји обучени за производњу и прераду коже. Ово је била једна од ректих група која није била изложена честим и масовним ликвидацијама.
Борбе између усташа и партизана
Крајем децембра 1941. и почетком јануара 1942. вођено је неколико борби између усташа и партизана на десној обали Саве, у областима села Доња Градина, Горња Градина и Драксенић. Почетком 1942. године усташе су допремиле у логор Циглана српско становништво села Градине, углавном жене, децу и старце. Трупе НДХ су у другој половини јануара потиснуле партизане из овог краја, додатно га утврдили и од њега направили главно стратиште логора Циглана.
ЖИВЕ КАО У ЈЕВРЕЈСКИМ ГЕТИМА: Србе у Хрватској мучи НЕМИРАН САН и ЦРНЕ СЛУТЊЕ јер УСТАШЕ не МИРУЈУ!
Почетак геноцида у Јасеновцу
Први заточеници у логору III од новембра 1941. спавали су у сушионици цигала, пошто бараке још увек нису биле подигнуте. Изградња првих барака је почека тек неколико дана пред посету Међународне комисије. Тада је у само неколико дана и по јако ниским температура подигнуто шест барака које су добиле електричну струју, затим амбуланта и болница, док су старе бараке срушене.
Ако би неко посустао у раду или показивао знакове умора одмах је био убијен. Поубијани су и сви тешки болесници. Због поплава бараке су биле подигнуте на стубове висине око 1 м, испод којих је била наслагана цигла. У свакој од барака спавало је преко 200 људи. Излазак из барака ноћу није био дозвољен, па су заточеници вршили нужду у кибле (посуде).
КРВАВЕ БЕОГРАДСКЕ ТЕРАЗИЈЕ: Данас се сећамо СВИРЕПО мучених и убијених СРПСКИХ РОДОЉУБА! (ФОТО)
Заточеници нису носили никакве ознаке које би их означавале као особе које су због неког одређеног разлога лишене слободе, нити су носили кажњеничку одећу или биле обележене бројевима. Два дана пре доласка Међународне комисије издвојени су сви логораши који су лоше изгледали, али нису били убијени због немогућности сахрањивања у смрзнутој земљи, па су скривани од Међународне комисије у самом месту Јасеновац. Када је 6. фебруара 1942. године у разгледање логора дошла Међународна комисија, заточеницима су подељене траке с бројевима: Јеврејима жуте, Србима беле или плаве, а Хрватима комунистима црвено-беле.
Убијање Рома
Третман Рома у логору је био посебно окрутан и нехуман. Готово ни један Ром упућен у логор, без обзира на узраст и пол, није изашао из њега жив. Највећи део Рома био је смештен у Уштици, у напуштене куће српских породица које су насилно исељене 8. маја 1942. када је део становника упућен у јасновачке логоре, а део је преко логора Земун послат на присилни рад у Немачку и Норвешку. У Уштици је маја и јуна 1942. образован Цигански логор. Само мали део Рома је био распоређен у радне групе, а радили су најтеже послове. Радили су као гробари у Градини, где су морали да скидају и сортирају одећу са тек убијених жртава.
УСТАШЕ ИХ ЖИВЕ БАЦАЛЕ У ЈАМЕ: Обележено 75 година од страдања Срба у Пребиловцима
Убијање српске деце у Јасеновцу
У процесу „прочишћења Хрватске нације“, српска деца била су прва која су убијана, заједно са одраслима, чак и ако су их мајке још увек дојиле. Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, више од 73.316 деце убијено је у усташкој НДХ. Најмлађа су била још у колевкама, док су најстарија била око 14 година старости. Током Другог светског рата, једино место у целој Европи где су постојали специјални логори за децу била је Хрватска.
Од децембра 1941. до априла 1942., у Јасеновцу, усташе су побиле 19.544 дечака и девојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније. Били су убијани на најстрашније начине, и умирали су, такође, више него одрасли, од болести, изгладнелости, жеђи и смрзавања. Усташе би довукли малу децу у Саву, везујући неколико њих у џак и бацајући их у реку. Многа деца (више од 400) поклана су у Јасеновцу, средином септембра, 1942.
Деца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Веома слична судбина задесила је 300 деце која су погубљена у Градини, у октобру 1942. Један од ретких преживелих дечака - логораша, Милан Басташић из Грубишног Поља, описао је свој боравак и спашавање из логора смрти у својој књизи "Билогора и Грубишно Поље 1941—1991." У усташком логору Јасеновац страдало је српске деце до 12 година старости у броју од 19,544. Врло битно је рећи и то да је огроман број деце, око 12.000 хиљада, био спашен од усташког погрома,(пример Дијане Будисављевић) што значи да је замисао била да се сва деца Козаре и Крајине побију. Овом броју мора се додати и 15 000 ромске деце.
Методе егзекуције превазилазиле су границу најмонструознијег
Од лета 1941. до пролећа 1945., смрт се појављивала у многобројним облицима. Затворенике и све оне који су завршили у Јасеновцу, усташе су клале посебно обликованим ножевима гнусног имена "србосјек" или су их убијале секирама, маљевима и чекићима; бивали су такође и стрељани или вешани по дрвећу или бандерама. Неки су живи спаљивани у усијаним пећима, кувани у казанима или дављени у реци Сави.
Људи су умирали у најгорим мукама
Овде су коришћени најразноврснији облици мучења – металним предметима чупали су нокте на рукама и ногама, људе су ослепљивали забијајући им игле у очи, месо су им кидали а затим солили. Такође су људе живе драли, одсецали им носеве, уши и језике секачима за жицу, и шила им забадали у срце. Ћерке су силовали пред очима мајки, а синове мучили пред очима њихових очева. Просто речено – у концлогорима у Јасеновцу и Старој Градишки усташе су превазишли све оно што чак ни најболеснији ум није могао да замисли и спроведе, по питању бруталности са којом су људи убијани.
Топола ужаса
Као један од остатака мучења у Јасеновцу остала је тзв. "топола ужаса" на којој су у огромном броју вешани логораши. Људи у Јасеновцу више нису ни били људска бића већ објекти подесни за иживљавање сваког усташког хира.
КАКО ЈЕ ХРВАТСКА НАОРУЖАВАНА ЗА ОЛУЈУ: Унапред се знало ко ће Хрватима дати ПУШКЕ У РУКЕ!
И најокорелији нацисти били су запрепашћени монструозношћу усташа
Чак су и нацистички генерали били запањени ужасима Јасеновца. Тако је генерал фон Хорстенау, Хитлеров изасланик у Загребу, записао у свом личном дневнику за 1942. годину да су усташки логори у НДХ били „суштина ужаса“ а Артур Хефнер, официр задужен за транспорт у радне снаге у немачки Рајх, написао је за Јасеновац 11. новембра 1942.:
- Концепт логора Јасеновац требало би заправо схватати као комплекс од неколико логора, који су удаљени по неколико километара један од другог, а груписани су око самог Јасеновца. Без обзира на јавну пропаганду, ово је један од најстрашнијих логора, који би се могао поредити једино са Дантеовим "Паклом“.
"ВОЛЕО БИХ ДА СТЕ ТУ КАДА ДОЂЕМ С ПОСЛА": Како је десетогодишњи дечак преживео акцију "Олуја"
За разлику од немачких логора у којима је убијање било индустријско, у Јасеновцу је убијање било дивљачко, вршено је углавном ручно, ручним алатима, ножевима, полугама, маљевима, чекићима.
У напуштено место Јасеновац и недалеко од њега разорени логор, 2. односно 3. маја 1945. године, прве су ушле стрељачке чете 1. батаљона 4. српске бригаде 21. српске дивизије Југословенске армије. Батаљону који је ушао у Јасеновац дат је задатак да сачува трагове злочина до доласка државне комисије за утврђивање злочина окупатора.
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ О ОЛУЈИ: Овакву голготу доживели су Јермени, Јевреји и ми Срби од Усташа!
Логораши нису имали шансу за бег
Географски положај логора Јасеновац отежавао је сваку акцију спасавања логораша. Источно и западно од логора налазило се мочварно подручје, док је са југа и севера логор био окружен рекама Савом и Стругом. Реком Савом су патролирали бродови мађарске дунавске флотиле, а логор се налазио и близу железничке пруге Београд-Загреб, коју су чували бункери и оклопни возови. У самом логору се налазило око 1500 окорелих усташа. Евентуални напад на логор би захтевао јаке снаге, којих око Јасеновца није било након битке за Козару.
Број жртава геноцида
Државна комисија Југославије из 1946, проценила је број жртава на 500.000 до 600.000.
Израелски Јад-Вашем центар наводи 700.000 жртава геноцида у логору Јасеновац. По налазима Енциклопедије холокауста Меморијалног музеја холокауста у Вашингтону, усташки режим је у периоду од 1941. до 1943. године усмртио преко 250.000 Срба, од којих више десетина хиљада само у Јасеновцу. Центар Симон Визентал у Лос Анђелесу процењује да је у Јасеновцу убијено око 600.000 Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста. Пројекат "Последња шанса за Хрватску" Центра Симон Визентал наводи да је најмањи број жртава 85.000. У књизи „Беспућа повијесне збиљности“ бивши хрватски председник Фрањо Туђман дао је срамну тврдњу да је у Јасеновцу убијено 30.000 до 40.000 Срба, 30.000 Јевреја, као и 10.000 хрватских антифашиста. Југословенски историчар и Титов биограф Владимир Дедијер проценио је број жртава Јасеновца на 700.000 до 1,2 милиона.
