ЛЕКАР ИЗ ЛАЗЕ ЛАЗАРЕВИЋА: Прете нам секирама и шрафцигерима, једном чак и РАЖЊЕМ ЗА ПИЛЕ!

Пре него што заврше на клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ , ти људи слободно шетају улицама града. Када се погледа списак хладног оружја које је по пријему у болницу одузет психијатријским болесницима, долази се до закључка да је у питању веома озбиљна ствар.

Они су пре хоспитализације шетали носећи разне моделе секира, шрафцигера, маказа, виљушка, ножева, шила, бритви, а међу одузетим оружјем се нашао и ражањ за пиле.

А осим грађана на улици, нису безбедни ни запослени у психијатријској клиници.

-Људи који носе те предмете имају озбиљне душевне поремећаје – тешке психозе. Не може им се предвудети понашање. У већини случајева те ножеве, маказе, секире и шрафцигере најчешће носе зато што доживљавају да су угрожени. Мисле да их неко прати или да ће им наудити. Са друге стране, некада оружје носе са намером да нападну некога кога доживљавају са претњу – објашњава проф. др Милан Милић, начелник одељења интензибне психијатрије у „Лази Лазаревићу“.

Он каже да је из истог разлога угрожен и велики број лекара и техничара.

-Одавно причамо како установе нашег профила свуда у свету имају професионално обезбеђење. Наша кућа нема средства за то, и свашта може да се деси. Имамо право да зовемо полицију, која је често у пратњи људи које хоспитализујемо. Али то није довољно. Недавно је пацијент који је био у пратњи полиције извадио ножић скривен у чарапи и повредио техничаре. Са друге стране имамо етички проблем при пријему таквих пацијената. Техничари их некако савлађују, али их пацијенти запамте, и онда нам је после тешко да задобијемо пацијентово поверење током лечења.

Постоје и они који увек са собом носе некакве ножице и маказе, али неће да нападну.

- Тако се чувају од имагинарних непријатеља. Али непредвидиво је када ће они у некоме препознати особу која их угрожава и употребити то из џепова – каже др Милић и саветује да, ако се неко нађе у таквој ситуацији, не супротставља, него да покуша да помогне.