ДОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ДА СРБИЈА РЕАГУЈЕ! Због лекарских грешака умрло је превише деце!
Једина адекватна казна лекарима који несавесно лече је забрана да се баве лекарским позивом!
Србија се од сада, много пута суочавала са трагичним случајевима смрти деце која су преминула због лекарских грешака. Нажалост, такве грешке често се у нашој земљи брзо и забораве. Тако и смрт осмогодишњег Раденка Никодиновића, који је преминуо 8. октобра од сепсе, која је захватила његов организам после прелома руке, полако пада у заборав.
Иако је случај изазвао велику помпу у јавности, чини да је последњих дана Србија заборавила на Раденка, а како се лекари одговорни за његову смрт не би провукли са минималним казнама, подећамо јавност на смрт деце која су у нашој земљи умрла због лекара, а који нису адекватно кажњени.
Девојчица Сара Марковић (18 месеци) преминула је у врањској болници у септембру 2012. године, од запаљења плућа након што су је у дому здравља лечили од обичне прехладе. Сучај је предат основном јавном тужилаштву у Врању, али до данас није направљен никакав помак у истрази.
Мајка несрећне девојчице овако је описала како је изгледало несавесно лечење и последњи тренуци живота њеног детета:
- Одлазимо тамо у понедељак негде око 18 сати, Сари је било све горе и горе. Лекар који нас је примио питао ме је шта смо до сада чекали, а ја сам му објаснила да сам се редовно јављала лекару. Он није могао да верује. Прихватили су дете, укључили кисеоник и инфузију али је Сари било све горе, чули смо од докторке која је дошла у трећу смену да је детету потпуно страдало лево плућно крило и добијамо још један упут, овога пута за Ниш. Међутим, у тим припремама за транспорт дете је преминуло гушећи се и дозивајући ме, на рукама моје заове Далиборке.
Дијана Маринковић, петогодишња девојчица преминула је 8. јануара 2011. године на Дечјем одељењу врањског Здравственог центра, због неадекватног лечења.
- Сестре су нам рекле да доктор тренутно није ту, да не могу да га позову и да није наш проблем где је он. Тражили смо да Дијани измере температуру, на шта нам је речено како немају топломер и да је то требало да учинимо ми код куће. Деловале су љуто што им сугеришемо. Дале су још једну инјекцију мојој ћерки, не знамо коју, иако смо им неколико пута поновили како је дете већ шприцано. Шта смо друго могли него да се покупимо и одемо, са надом да ће девојчици бити боље – причао је Бојан Маринковић, отац мале Дијане.
Лекари нису организовали хитан транспорт детета у операциону салу и предузимање интубације ради обезбеђења проходности дисајног пута, нити се припремили могуће последице. Такође су пропустили ургентну интервенцију због непосредне животне опасности одлажуци је за најмање 30 минута. Због свега наведеног дошло до потпуног затварања горњих дисајних путева услед чега се девојчица угушила.
Основно јавно тужилаштво у Врању подигло је оптужницу против лекара Дарка Цикаровског и Славише Каначког запослених на дечијем одељењу Здравственог центра у том граду због несавесног лечења које је проузроковало смрт девојчице Дијане Маринковић. Процес и даље траје.
Петогодишња Теодора Јовановић, на дечије одељење болнице у Вљеву примљена је у септенбру 2009. године. Теодора је примљена у болницу са боловима у стомаку, повраћала је и била малаксала. Уместо да се уради анлиза крви и да мала пацијенткиња буде задржана на лечењу, лекар Владимир Ранковић, вратио је кући са дијагнозом вируса.
Обавезе лекара
- Лекар мора да одлучи да ли је лечење потребно.
- Лекар не сме подлећи притиску да примени методе или медикаменте који се косе са његовом савести.
- Лекар је слободан да изабере, мора изабрати оне дијагностичке или терапијске мере за које верује да су за конкретног пацијента најподесније и најделотворније.
Следећег дана девојчица је преминула у истој болници након неуспеле реанимације.
Лекар је најпре 2014. године осуђен на минималну казну од годину дана затвора, од максималних осам које је могао да добије. Међутим, Апелациони суд је потом укинуо ту пресуду, тражећи да се усклади мишљење судских вештака и комисије Министарства здравља за спољну проверу рада лекара. Вештачење у поновљеном поступку се и даље чека.
Кроз голготу је 2007. године прошла и породица трогодишње девојчице Ање Граховац која је умрла током рутинске операције катаракте.
Поред велике туге са којом су се суочили због губитка детета, морали су да се боре и са дугим и мучним вештачењима. Након два, у којим је остављена могућност о грешци лекара, треће вештачење, на које су чекали дуже од годину дана, негирало је да је до грешке особља дошло, и да се не зна како током операције прекинут доток кисеоника у девојчицин мозак.
У мају се навршило девет година од несрећног случаја, а суђење није ни при крају, и још увек нико није одгварао.
Према подацима Адвокатске коморе Србије, за три године поднето је 235 пријава због несавесног пружања лекарске помоћи односно, неуказивања лекарске помоћи. Осуђена је 21 особа, од којих је само седам добило затворске казне.
Како више не би долазило до трагичних случајева, како би лекари били кажњени одузимањем лиценце чиме би им било забрањен рад са пацијентима, како би спречили да се овако страшне ствари понављају, како би живот пацијената био на првом месту - крајње је време да се неке ствари промене и да се стане на пут несавесном лечењу!