Марко (28) је ПРОПУТОВАО СВЕТ у ИНВАЛИДСКИМ КОЛИЦИМА: Руши СВЕ предрасуде, а ОВО је његова прича!
Пончо који носи на свако путовање дипломирани инжењер информационих технологија Марко Величковић (28) планира једног дана да комплетно испуни платненим налепницама.
Тај комад гардеробе једна је од три обавезне ставке у његовом коферу зато што се, како каже "лако облачи, а завршава посао".
Милан је умро у Француској, а његово тело је ДВА МЕСЕЦА заробљено у мртвачници: Прича сад постаје још тужнија
Дан је посвећен свецу који је за СВАКИ ПРОБЛЕМ ИМАО РЕШЕЊЕ: Једна ствар је ЗАБРАЊЕНА ако желите ОПРОСТ ГРЕХОВА!
Србија на прагу ЕПИДЕМИЈЕ! Оболели се мере у ХИЉАДАМА, а ево који су СИМПТОМИ и колико траје ВИРУС који влада
Са путовања се не враћа без лепих успомена, а свако од њих захтева опсежне и дуге припреме.
Марко од рођења има спиналну мишићну атрофију (СМА). То је ретка болест која убија неуроне свуда по телу, односно манифестује се постепеном, али прогресивном атрофијом мишића.
СМА није спречила овог Новосађанина да путује у колицима, јер има родитеље који су спремни на све и који, како каже, никад не одустају, баш као и он.
Због тога се Марко у интервјуу Приче са душом шали на свој рачун и додаје да је пошто болест не утиче на мозак, решио да направи нешто корисно попут блога.
Свако његово путовање почиње истраживањем на интернету, затим постављањем питања другим путницима и гледањем снимака на youtube-u.
- Некад са лупом анализирам случајну слику са интернета и ако негде видим у позадини случајно усликаног "точкаша" у кадру, значи да је локација доступна. Најсигурнији сам са Google Earth, јер ако је ту прошао точак од бицикле онда углавном могу и ја. Често ме питају зашто немам електрична колица. Управо због тога што је свет веома негостољубиво место за нас и док сам у механичким колицима мој комадић света је шири, имам више могућности. Са електричним колицима можете само да се окренете и прецртате неко место - објашњава Марко.
Рођен је у Београду и када му је било 18 година породица је донела одлуку да се преселе у Нови Сад.
Живот у главном граду постао је сувише компликован, а недостатак превозних средстава озбиљно је нарушавао квалитет живота.
Изабрали су Нови Сад који их је лепо примио.
- У Београду су остали кумови, баке и деке и пријатељи, али то је цена коју смо платили ради тога да ја више не морам да размишљам о превозу, јер све могу пешке и све ми је близу - наводи Марко.
Блог "Само колица и пут" направио је пре две године са идејом да покаже да и особе у колицима треба да путују по Србији и околини.
- У свету постоји неколико блогера који путују на озбиљније дестинације, али ја их изазивам да пробају по Србији. Путујем од кад знам за себе. Кад сам порастао, у једном тренутку чланови моје породице и ја имали смо дилему да ли ми то можемо због гломазне логистике. Ипак, превазишли смо све. Радујем се сваком новом месту од Лесковца до Париза - додаје Марко, који на путовања путује са родитељима и сестрама.
Избор дестинације не представља му проблем, јер каже да има много лепих места које вреди посетити. С друге стране, мало је оних дестинација које су заиста "wheelchair friendly".
- Места разликујем само по томе да ли ће ми бити мање или више тешко, иначе могу лепо да се осећам и у Пожаревцу и у Њујорку, јер "лепота је у оку посматрача". На путовање увек морам да носим гомилу ствари: тоалетну столицу, посебан јастук, приручну дизалицу, транспортну даску, рампу за кола, гомилу каишева за везивање и најмање две резервне гуме, јер немате појма како је гуму за колица тешко наћи у страној земљи - објашњава он.
Аутомобили су му недоступни, а путнички аутобус који би могао да користи – не постоји. Углавном су то комбији и због тога су Маркова путовања увек у приватној режији (и троструко су скупља), јер никако не може да користи услуге класичних туристичких агенција.
Ако лети авионом, по слетању мора да га сачека посебан прескуп такси, прилагођен за инвалиде.
- Авионом путујем само кад морам, јер је то веома понижавајуће искуство. Да бих добио дозволу да уђем у авион морам да донесем документацију од лекара, који ме никад није видео, и тако потврдим да могу да поднесем путовање. Затим на гејту обавезно узимају колица и убацују их са свим осталим коферима у пртљажник - наводи Марко.
- Из авиона увек излазим последњи, а на неким аеродромима искрцај се врши директно на писту тако да често морам да чекам по два сата да довезу специјалну теретну дизалицу којом ће ме спустити - каже Новосађанин.
- Пре пута 24 сата не смем да једем да ми, не дај боже, не затреба тоалет у авиону. Могао бих да ређам даље ове "чари" авионског превоза, али пошто имам другу алтернативу, наш 20 година стар, веран комбић, трудим се да што више путујем по земљи - искрен је Марко.
До сада је обишао Египат, Тунис, Кипар, Сингапур, Мађарску, Грчку, Румунију, Словенију, Црну Гору и, наравно, Србију.
Не може да каже да је нашао свети грал за особе са инвалидитетом, већ да има оних који се више или мање труде.
- Парадоксално звучи, али најмање очекујем од великих метропола јер су веома старе и понекад је тешко на такве зграде накалемити модерно решење. Нови градови су боље прилагођени. Од неких светских блогера сам чуо да је Сиднеј убедљиво испред свих, надам се да ћу то моћи и да проверим једног дана - даље објашњава.
О Србији имао је да каже следеће:
- Србија не може да се похвали да баш много размишља о туристичким потребама неког "точкаша". Светао пример је Авалски торањ, али већ на стотинак метара одатле постоји споменик Незнаном јунаку који је лепо видети. Тамо сам био као петогодишњак и по свему судећи више никад нећу због "милион степеница" - каже Марко.
- Тврђава у Бачу је лепо сређена, али потрудили су се из све снаге да на 20 метара стазице поспу најситнији шљунак, тако да сам могао само да јој махнем - наводи он.
- Али, оно што ме највише боли је што скоро ниједна бања у Србији нема рампу или лифт за улазак у базен. Само бања у Кањижи је после дуго времена направила једну и то је све – изјавио је Марко и додао да се разочарао хиљаду и један пут, али да не жели да се концентрише на негативне ствари.
Присетио се и анегдоте са Кипра.
- Указала ми се прилика да роним са подморницом. Подморница је, наравно, имала само један вертикални улаз са мердевинама. Очекивали смо одбијеницу по кратком поступку, међутим добили смо: "но проблем". Тада сам се први пут сусрео са таквим ставом. Дошао је дан зарона, не могу да кажем да ми је било баш свеједно, али док сам рекао кекс, четворица снагатора провукли су сајле испод колица и као врећу кромпира спустили ме доле. Нисам био везан, мало је фалило да склизнем као дечји пластелин, али све се лепо завршило и ја сам имао авантуру од милион долара - прича он.
Марко никада не путује без вишемесечних припрема и увек прави планове А, Б и Ц.
Упркос томе увек га наново изненади чињеница колико људи различито тумаче појам приступачности (неки хотели сматрају да је соба приступачна ако се налази на високом приземљу).
- На прсте једне руке се могу избројати хотели који у својој понуди имају довољно велико купатило да могу да уђем, док је дизалица мисаона именица. Можда их имају само најскупљи хотели у свету. Читам, читам и читам, сви смо детективи, телефонирамо, шаљемо мејлове, постављамо хиљаду питања - објашњава.
Водећи се изреком "Кад си у Риму понашај се као Римљанин", Марко на сваком путовању обавезно проба локалне делиције, јер му то употпуни доживљај. Увек се труди да, како каже, нађе инсајдерску информацију о томе где једу локалци.
- Када сам започињао овај блог желео сам да у њему пишем о ономе што мени треба а шта је веома тешко наћи – а то је права, валидна информација. Осим тога нисам желео да гетоизујем мој блог, већ сам садржајем желео да привучем и ходајућу публику, а да ли сам успео рећи ће време - објашњава.
Марко планира да ове године покуша да стигне до Крфа и Охрида. Иако већ сада зна да ће бити тешко, додаје да му се ове дестинације свиђају јер увек даје предност топлим крајевима, а и допада му се што су атракције концентрисане тако да нема много вожње и мењања хотела.
Његово главно оружје против спиналне мишићне атрофије је хумор. Каже да када би све схватао озбиљно, онда не би ни путовао.
- Да сам поверовао у све што су ми лекари предвиђали, не бих завршавао ни факултет. Пошто је више ствари које не могу него што могу, било ми је лако да се одлучим на шта ћу да се фокусирам - испричао је Марко.
Нека вас ЛЕДЕНО ЈУТРО не завара! Временска клацкалица пред нама данас, а онда за викенд ПОТПУНИ ПРЕОКРЕТ!
ЛУДИЛО ОД ВРЕМЕНА - За викенд у Србији чак 20 СТЕПЕНИ! Ево до када ће потрајати пролећне температуре
ОВАЈ ЛЕК НЕ СМЕТЕ ДАВАТИ ДЕЦИ када имају високу температуру! Др Несторовић о вирусу који влада у Србији!
Кућни љубимци, колица, торбе, бицикли... ШТА СВЕ СМЕМО, а шта не да уносимо у ГРАДСКИ ПРЕВОЗ?
"СРБИН МИ ЈЕ КУПИО НАЈВЕЋИ КОЊАК" Бојси су поново у Београду, разлог ОДУШЕВЉАВА! (ФОТО)
