Масовно ширење инфекција у Србији: Ова група људи је на највећем удару - огласио се "Батут": Ковид је највећи убица

У Србији је у 2023. години пријављено укупно 120.550 оболелих од заразних болести, а од ковида 19 чак 113.702 случаја! Од заразних болести умрло је укупно 882 људи, највише управо од ковида - 788, а алармантно је да званична статистика бележи и пораст опасних полно преносивих болести, међу којима су хламидијазе, сифилис и гонореја.

Ово су најновији подаци које је недавно објавио Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" у извештају о заразним болестима.

- Стопа инциденције заразних болести у 2023. години је за 84,51 одсто нижа у односу на 2022. годину услед смањења броја оболелих од ковида 19. Удео заразне болести ковид 19 у укупном оболевању износио је 94,29 одсто, што је за 5,19 одсто мање него претходне године. У циркулацији су и даље биле омикрон субваријанте САРС-ЦоВ-2, а клиничке манифестације болести су углавном биле благе до средње тешке - наводи се у извештају и додаје да су током 2023. регистрована 882 смртна исхода који се могу довести у везу са оболевањем од заразних болести. Стопа морталитета је, међутим, 80,91 одсто мања него 2022.

Удео заразне болести ковид 19 у укупном броју смртних исхода износио је 81,34 одсто, односно, како се наводи у истраживању, пријављено је 788 смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од ковида 19.

Када су заразне болести у питању, оболевало се и од сезонског грипа, туберкулозе, великог кашља, морбила, цревних заразних болести, попут салмонелозе и шигелозе, разних зооноза, векторских заразних болести, у које спадају маларија, лајмска болест, крпељски енцефалитис...

Што се тиче туберкулозе, током 2023. пријављено је 475 случајева оболевања, од чега су била 24 смртна исхода. Од умрлих, 22 особе (92 одсто) биле су мушког пола, највећи број (33 одсто) у старосној групи 50-59 година.
Од полно преносивих болести хламидијаза је најучесталија инфекција. У 2023. пријављено је, како се наводи у истраживању, 458 случајева, што је пораст од 28 одсто у односу на 2022. Укупан број пријављених случајева сифилиса на територији Србије био је 352 и већи је за 17 одсто у поређењу са 2022, кад су регистрована 302 случаја.

На трећем месту по учесталости у групи полно преносивих болести је гонореја - укупно је пријављен 121 случај и у односу на претходну годину виши је за 53 одсто. Напомиње се да је један од могућих разлога за евидентно повећање бројки и то што се пријављивање болести побољшало након пандемије короне, која је утицала на функционисање здравственог система.

Легионарска болест

Према добијеним резултатима, у Републици Србији током 2023. пријављено је седам случајева легионарске болести, тежак облик пнеумоније коју узрокују бактерије из рода легионела, и то пет са територије града Београда и два случаја са територије Јужнобачког округа. Пријављен је и један смртни исход, који се може довести у везу са овом болешћу. У 2022. је пак било двоје оболелих.

- Као и претходних година, најугроженије популације полно преносивим болестима су млади и адолесценти узраста 15-24 године, затим мушкарци који имају секс са мушкарцима и особе које се баве сексуалним радом. Међутим, број случајева полно преносивих болести расте и у популацији жена, а пренос инфекција се дешава током хетеросексуалног односа - наводи се у извештају.

Инфектолог проф. др Драган Делић каже за Курир да се сифилис, гонореја и хламидија прилично успешно лече антибиотицима и да представљају више епидемиолошки него медицински проблем.

Имали смо 421 епидемију

У току 2023. у Србији је регистрована 421 епидемија заразних болести, са 6.157 оболелих особа. Број пријављених епидемија је у односу на претходну годину мањи за 20,2 одсто, са 1,8 пута мањим бројем оболелих особа.

- Највећи број регистрованих епидемија је последица ковида 19. У 2023. у епидемијама заразних болести су умрла 43 лица. Највећи број случајева са смртним исходом је регистрован у епидемијама ковида 19, и то у - епидемијама ковида 19 у колективу/заједници (21) и епидемијама болничких инфекција (18). По један смртни исход је регистрован у епидемији болничке инфекције крви узроковане бактеријом клебсијела пнеумоније, епидемији пертусиса, епидемији туберкулозе и епидемији салмонелозе.

- Поред лекова против бактеријских, гљивичних и паразитарних инфекција, који су постојали одраније, последњих година је направљен значајан напредак и у антивирусној терапији, тако да се може рећи да се већина заразних болести данас доста успешно лечи.

У Смедереву била епидемија морбила

Укупно је регистровано 50 случајева морбила током 2023, док током 2022. није било регистрованих случајева. На територији Смедерева, где је 12. јануара 2023. пријављена епидемија, регистрована су 43 случаја морбила, по три случаја пријављена су на територији Новог Сада и Београда и један на територији Пожаревца. Највећи број оболелих чинила су деца млађа од две године (54 одсто) и старији од 20 година (36 одсто).

- Од укупног броја оболелих, 94 одсто је невакцинисано или непознатог вакциналног статуса. Компликација у виду упале плућа била је присутна код двоје оболеле деце - наводи "Батут".

Међутим, за контролу заразних болести врло је важна превенција, од неспецифичних мера заштите, као што су лична и колективна хигијена, одговарајућа припрема хране и слично, до специфичне мере заштите, као што су вакцине и готова антитела. Постоји много бактеријских и вирусних инфекција које се могу превенирати вакцинама и недопустиво је да неко умире од болести која се може спречити вакцином - каже др Делић, који пак додаје да, то што су нам данас на располагању различити лекови, не значи да смо мирни.

Умрле три бебе млађе од три месеца

Током 2023. у Србији је пријављен 1.421 случај великог кашља, док је у претходној години пријављено само пет случајева ове болести, наводи "Батут".

- У 2023. години пријављена су и три смртна исхода узрокована великим кашљем код невакцинисане деце млађе од три месеца. Највећи број случајева регистрован је у узрасним групама деце од 10 до 14 година, односно од 15 до 19 година. Највећи број случајева великог кашља у односу на место пребивалишта пријављен је са територије града Београда, Јужнобачког и Јужнобанатског округа.

- Само у животињском свету имамо око 320.000 вируса, а од 5.000 вируса који су данас актуелни у хуманој популацији, 3.500 је прешло из животињског света у хуману популацију. Истина је да се неке инфективне болести повлаче, али наступају нове. Док год буде микро и макро организама, биће и заразних болести. То је књига која још није написана!

Србија Данас/Курир