Мислили сте да је осам сати сна ДОВОЉНО. Е, па варате се и ево колико је ЗАИСТА ИДЕАЛНО

Иако трећину својих живота проведемо спавајући, сан је нешто о чему знамо релативно мало.

- Сан је, у ствари, релативно новије откриће. Научници су почели да истражују спавање тек пре 70 година – каже Данијел Гартенберг, стручњак за сан Универзитета Пенсилванија.

Сан укључује сложену мрежу биолошких и неуролошких процеса, које може да поремети нешто веома једноставно, на пример партнерово хркање или кафа коју смо попили прекасно тог дана.

Постоје, такође, многе заблуде о сну, као на пример да можете надокнадити викендом изгубљене сате сна током радне недеље, да вам је довољно четири сата сна, да ћете лакше заспати уз капљицу алкохолног пића, па чак и да једење сира пре спавања узрокује ноћне море.

Сваки организам на планети спава на неки начин, чак и воћне мушице. Оно што сан чини суштински важним за наше здравље своди се на три ствари: чува енергију, помаже обнављању ћелија и помаже нам да процесуирамо и боље разумемо нашу околину.

Много људи не зна да постоји велика разлика између дубоког сна и такозваног РЕМ спавања.

- У школи смо научили да се те фазе крећу овако: лак сан; дубок сан; лак сан; РЕМ, након чега се циклус понавља. Док спавате све дуже добијате све мање и мање дубоког сна, а ако себи ускратите сан, имаћете више дубоког спавања – каже Гартенберг.

Током дубоког сна активни су делта таласи, али током РЕМ-а мождани таласи функционишу веома слично будном стању. Тело је током РЕМ-а "парализовано", што је такође приметна психолошка разлика. Губите и терморегулативу, што значи да ако је вруће у околини, ваше тело ће се такође загрејати.

- Важно је обоје. Дубок сан је стварно важан, али ни РЕМ није безначајан. Знамо да се раст, опоравак ћелија и способност процесуирања нових информација повезују са дубоким сном, док је РЕМ у суштини процесуирање информација – наводи Гартенберг за "Кварц".

Он сматра да је већини људи неопходно 8,5 сати сна. Тих додатних пола сата се објашњава надокнађивање времена у кревету током којег се успављујемо или разбуђујемо.

- Сматра се да здрави спавачи проведу више од 90 одсто времена у кревету у сну, стога ако сте у кревету 8 сати, здраво спавање своди се на 7,2 сата – објашњава Гартенберг.

Неким људима је довољно мање сна, али већини је потребно осам сати. Да би утврдили колико је вама времена потребно да се наспавате, пробајте овај једноставан експеримент – лезите у кревет у нормално време и израчунајте колико сте сати спавали кад се пробудите. 

Важно је истаћи да се ово односи на природно буђење, дакле без аларма или другог вештачког начина.

- Да би имали добар, регенеришући сан, потребно вам је свеже, тихо окружење без светлости. Потребна је, дакле, контрола стимуланса, како би обезбедили добар квалитет сна – саветује Гартенберг.