Mislili ste da je osam sati sna DOVOLJNO. E, pa varate se i evo koliko je ZAISTA IDEALNO
San uključuje složenu mrežu bioloških i neuroloških procesa, koje može da poremeti nešto veoma jednostavno, na primer partnerovo hrkanje ili kafa koju smo popili prekasno tog dana
Iako trećinu svojih života provedemo spavajući, san je nešto o čemu znamo relativno malo.
Pročitajte i:
- San je, u stvari, relativno novije otkriće. Naučnici su počeli da istražuju spavanje tek pre 70 godina – kaže Danijel Gartenberg, stručnjak za san Univerziteta Pensilvanija.
San uključuje složenu mrežu bioloških i neuroloških procesa, koje može da poremeti nešto veoma jednostavno, na primer partnerovo hrkanje ili kafa koju smo popili prekasno tog dana.
Postoje, takođe, mnoge zablude o snu, kao na primer da možete nadoknaditi vikendom izgubljene sate sna tokom radne nedelje, da vam je dovoljno četiri sata sna, da ćete lakše zaspati uz kapljicu alkoholnog pića, pa čak i da jedenje sira pre spavanja uzrokuje noćne more.
Svaki organizam na planeti spava na neki način, čak i voćne mušice. Ono što san čini suštinski važnim za naše zdravlje svodi se na tri stvari: čuva energiju, pomaže obnavljanju ćelija i pomaže nam da procesuiramo i bolje razumemo našu okolinu.
Mnogo ljudi ne zna da postoji velika razlika između dubokog sna i takozvanog REM spavanja.
- U školi smo naučili da se te faze kreću ovako: lak san; dubok san; lak san; REM, nakon čega se ciklus ponavlja. Dok spavate sve duže dobijate sve manje i manje dubokog sna, a ako sebi uskratite san, imaćete više dubokog spavanja – kaže Gartenberg.
Tokom dubokog sna aktivni su delta talasi, ali tokom REM-a moždani talasi funkcionišu veoma slično budnom stanju. Telo je tokom REM-a "paralizovano", što je takođe primetna psihološka razlika. Gubite i termoregulativu, što znači da ako je vruće u okolini, vaše telo će se takođe zagrejati.
- Važno je oboje. Dubok san je stvarno važan, ali ni REM nije beznačajan. Znamo da se rast, oporavak ćelija i sposobnost procesuiranja novih informacija povezuju sa dubokim snom, dok je REM u suštini procesuiranje informacija – navodi Gartenberg za "Kvarc".
On smatra da je većini ljudi neophodno 8,5 sati sna. Tih dodatnih pola sata se objašnjava nadoknađivanje vremena u krevetu tokom kojeg se uspavljujemo ili razbuđujemo.
- Smatra se da zdravi spavači provedu više od 90 odsto vremena u krevetu u snu, stoga ako ste u krevetu 8 sati, zdravo spavanje svodi se na 7,2 sata – objašnjava Gartenberg.
Nekim ljudima je dovoljno manje sna, ali većini je potrebno osam sati. Da bi utvrdili koliko je vama vremena potrebno da se naspavate, probajte ovaj jednostavan eksperiment – lezite u krevet u normalno vreme i izračunajte koliko ste sati spavali kad se probudite.
Važno je istaći da se ovo odnosi na prirodno buđenje, dakle bez alarma ili drugog veštačkog načina.
- Da bi imali dobar, regenerišući san, potrebno vam je sveže, tiho okruženje bez svetlosti. Potrebna je, dakle, kontrola stimulansa, kako bi obezbedili dobar kvalitet sna – savetuje Gartenberg.
