Многи живе у заблуди да је он римокатолички светац: Данас славимо Светог Севастијана за кога већина није ни чула, а заправо његов значај је огроман
Српска православна црква данас слави Светог Севастијана, који је био тајни хришћанин и капетан Преторијанске гарде за време цара Диоклецијана.
Црквено предање каже да је многе вернике спасио од прогона, и да је многе Римљане покрстио, али да је на крају откривен. Тада је везан за стуб и стрељан док није био прекривен стрелама "као морски јеж".
Свети Севастијан је рођен у 3. веку. Православна традиција учи да је на свет дошао у Италији, док римокатолици мисле да се то догодило у римској провинцији Нарбонска Галија(данашња јужна Француска), мада се сви слажу да се образовао у Милану. Није толико важно где се родио, битан је његов живот.
283. године, Севастијан је ступио у службу императора Каринуса, по предању да би спасавао хришћане и да би, можда, шпијунирао. Већ смо причали о томе да је прогон следбеника Исуса Христа у прва три века наше религије прилично преувеличан од стране Цркве, тако да и једно и друго узмите са резервом. Да, прогона је било, али не у толиком обиму и не константно: римски се императори нису будили уз помисао како ће тог дана убијати хришћане.
Елем, због своје храбрости, учености и поштења брзо је напредовао. Православно предање каже да је постао начелник дворске страже за време Диоклецијана који, као и његов претходник, није знао да је овај хришћанин.
Римокатоличко предање је детаљније, и стога корисније: није постао начелник већ један од капетана, а дворска стража је заправо - Преторијанска гарда.
До нас је дошла једна од прича које се тичу његових "vannastavnih" активности, односно спасавања верника. Наиме, Марко и Маркелин су били два брата близанца из истакнуте породице, и били су ђакони. Обојица су била ожењена и у Риму су живели са својим супругама и децом. Међутим, одбили су да принесу жртве римским боговима, па су били ухапшени.
У тамници су их посетили родитељи Транквилин и Марција, који су покушали да их убеде да одбаце веру у Христа, али је уместо тога Севастијан њих двоје убедио да је прихвате након што је исцелио Транквилина. Потом је убедио и будућег Светог Тивуртија, сина месног префекта Хроматија којег је такође излечио.
Никострат, још један службеник, и његова жена Зоја су такође преобраћени у хришћанство. Предање каже да је ова потоња шест година била нема, али да је проговорила чим се покрстила.
Никострат је потом довео преосталих 16 затвореника, који су такође извршили конверзију, да би их онда пустио на слободу, дао оставку и отишао на имање у Кампању. Сви ће касније "пострадати за веру", да се послужимо црквеном фразеологијом.
Углавном, Севастијан је коначно 286. године откривен као хришћанин, а Диоклецијан га је моментално оптужио за издају. Овај му је на то рекао: "Ја се свагда молим Христу моме за здравље твоје и за мир царства Римског". Везан је за колац, а мавританијски стрелци су га гађали стрелицама. Напослетку је толико био прекривен стрелама да је изгледао "као морски јеж", каже црквено црквено предање.
Сада следи тренутак у причи са којим ће атеисти имати озбиљан проблем, будући да се све до сада могло релативно лако описати као стварна историја (уз неколико чуда које ће прихватити само верници).
Наиме, стреле, којима је био у потпуности прекривен, нису убиле Севастијана.
Православно предање каже да се он, када су сви мислили да је мртав, "јавио жив и здрав", а да су га потом "многобошци моткама убили". Међутим, недостају детаљи, и све је много неодређено. Како то мисле, јавио се жив и здрав? Коме се јавио? Где? Тамо где су га убили? Да ли све одигравало ту на лицу места, одмах, или постоји неки временски размак?
Римокатоличка црква је битно детаљнија. По њима, његови џелати су га оставили везаног за колац и отишли, мислећи да је мртав, а на лице места је потом дошла Ирена Римска, удовица Светог Кастула (обе гране хришћанства се слажу да је и он био царски великодостојник који је такође убијен због припадништва хришћанској вери), која је открила да је и даље жив. Одвела га је својој кући и неговала га је.
Севастијан је, након што се чудесно опоравио, стао на неко степениште у Риму куда је пролазила царска поворка и пред свима вербално напао Диоклецијана због свирепости према хришћанима.
Диоклецијан је био шокиран: прво, неко се дрзнуо да га јавно критикује, а друго, то ради особа која би требало да је мртва. Након што се прибрао, наредио је да га утуку моткама и да му тело баце у канализацију.
Побожна жена Лукина, којој се јавио у сну, склонила га је из људског измета и покопала у катакомбама на улазу у Калистово гробље, где данас у Риму можете видети базилику Светог Севастијана у којој се налазе и његове мошти, мада се мозак од 934. године налази у Еберсбергу у Немачкој (нека вас то не чуди, дељење моштију није ништа необично у хришћанству; рецимо, у српском православном Цетињском манастиру се чува само рука Светог Јована Крститеља).
Најранија нама позната уметничка представа Светог Севастијана датира из 6. века, и налази се у цркви Сант-Аполинаре Нуово у Равени, из периода када ју је цар Јустинијан обновио и од аријанске богомоље поправоверио.
Свети мученик Севастијан се сматра заштитником оних који су заражени кугом, ратних инвалида, каменорезаца, стрелаца, ловаца, баштована, ватрогасаца, полицајаца и војника.
Њега су, као и Светог Ђорђа, често управо војници узимали за заштитника; његов култ је и код православаца и код римокатолика кулминирао у 14-15. веку. Стрелци и стреле почињу да се на иконама и фрескама појављују око 1000. године и од тада су неизоставне у свим приказима овог свеца, и много чешће него прави моменат његове смрти - батињање.
Што се тиче градова, заштитник је Рио де Жанеира и Палма де Мајорке, а са Светим Ђорђем и града Корме на Малти те италијанског града Казарете. Име кримског града Севастопоља је истог етимолошког порекла као и име Севастијана. Наиме, и једно и друго долази од грчке речи "севастос" што значи "пречасни, достојан поштовања, величанствени"; Римљани су ову реч преузели од Грка
Православни га славе 18. децембра по јулијанском календару, што је 31. децембар по грегоријанском. Римокатолици га обележавају 20. јануара.
Заблуда о томе да је он римокатолички светац произлази не само због наше опште необавештености о сопственој вери и традицији, већ и из чињенице да име Севастијан није никада било претерано популарно међу Србима.
Због свега тога за име и свеца зна врло мало људи; непрестано смо у сусрету са "Себастијаном" (рецимо Швајнштајгером) као западном формом тог имена, док се "наша" (а заправо не наша него грчка), "Севастијан", скоро никада не среће. А никоме не пада на памет да детету да име Себастијан јер то звучи "превише римокатолички".