МОНСТРУОЗНА ЦРНА ТРОЈКА ИЗ ЈАСЕНОВЦА: Ко су биле жене које су звали "ХИЈЕНЕ СМРТИ"
Премијерно приказивање филма "Дара из Јасеновца", Предрага Антонијевића изазвало је бурне реакције јавности.
Немилосрдбост и безрезервна оданост болесној идеологији били су рецепт за успешно управљање концентрационим логорима током Другог светског рата. Веома често су у нацистичкој Немачкој, али и усташкој НДХ надзорнице логора биле жене, које се по суровости ни по чему нису разликовале од мушкараца. Звали су их хијене смрти.
Понекад су биле и екстремније и спремније на радикалније потезе. Свирепост, суровост и одсуство саосећаности лебдели су у свој најгорем издању и над Старом Градишком.
У ЈАСЕНОВЦУ ЈЕ БИЛО ЈОШ ЈЕЗИВИЈЕ: Јова Шаровић (84) преживео је као дете страхоте ЛОГОРА СМРТИ! (ВИДЕО)
"ПРОГОВОРИО ЈЕ НА СНИМАЊУ" Огласила се мајка дечака који глуми у "Дари из Јасеновца" - открила непознате детаље
ХРВАТИ РЕАГОВАЛИ НА "ДАРУ ИЗ ЈАСЕНОВЦА" Не прихватају ИСТИНУ - оплели по СРБИМА и "дорћолском акценту" (ФОТО)
Концентрациони логор Стара Градишка био је под-логор у окриљу Јасеновца, у ком је страдало најмање 80.000 Срба, Рома и Јевреја.
Премијерно приказивање филма "Дара из Јасеновца", Предрага Антонијевића изазвало је бурне реакције јавности, а на сцене бруталности и свирепости нико није остао равнодушан. Све добија на додатном значају ако се узме у обзир да су неким од најсуровнијих подухвата командовале жене, које по својој свирепости ни по чему нису заостајале у односу на мушке начелнике логора.
Усташку управу женског дела концентрационог логора у Старој Градишки сачињавале су логорница Маја Буждон и "дужноснице": Милка Прибанић, Божица Обрадовић и Нада Лубурић. Логораши су их описали речима "Пљачкале су и одузимале све од заточеница. Тукле су, кажњавале, бацале у самице и саме убијале за ситницу".
Нада Шакић је била чувар женског логора Стара градишка који је функциониосао у оквиру логора Јасеновац, чији је командант био њен муж, Дино Шакић. Била је полусестра Вјекослава Макса Лунбурића, једног од Павелићевих људи од највећег поверења.
Без трунке оклевања и гриже савести чинила је злодела. Била је позната по честим убиствима и то без икаквог повода. Сведочења преживелих затвореница јасно говоре о томе да би после убиства само "утегла" одећу, руком прочешљала косу и претварала се као се ништа није догодила.
Како се наводи у сведочењима, увек је била у усташкој зеленој униформи са опасачима, пиштољем и камом у чизми, и патолошки је уживала у зверском мучењу и најчешће убијала без икаквог повода.
Поред нацистичких злочинаца који су се после краха Хитлеровог Трећег рајха разбежали по латинској америци, и усташки прваци су кренули пут Аргентине, где су многи од њих нашли своје уточиште. Најпознатији случај је свакако Анте Павелић, ког је убио Благоје Јововић.
Надин брат, Макс Лубурић био је један од пионира усташке емиграције. Јула 1998. године власти Југославије затражиле су од Аргентине њено изручење, а то исто учинила је и Хрватска, додуше са циљем да је што пре врати у земљу и да се заштити од изручења СР Југославији.
Процесом у Жупанијском државном тужилаштву утврђено је да нема доказа за њене злочине, а она је изјавила.
- Осећам се изврсно, правда је победила. Срећна сам што сам дошла у своју земљу, то ми је и била највећа жеља.
Од тада, Нада је живела у елитном дому пензионера зу хрватској престоници, а средином 2011. године Интерпол је на захтев Србије расписао потерницу за њом, међутим хрватски медији истог дана су објавили да је она преминула пет месеци раније.
Ову немилосрдну и крволочну "дужносницу" логора у Старој Грдишци описали су речима "Код ње се не види никакав моменат преиспитивања, то је особа која убије а не трепне".
Она је између осталог улазила у собе и бирала кога ће водити на клање. Преживели тврде да је немилосрдно тукла жене, бацала их у самице, пљачкала новопристигле логорашице и одузимала им лекове и одећу.
Поред прављења "листе" за клање, Божица је и сама предњачила у извршењу тог дела, а такође се често и одлучивала да претуче неку од затвореница. За њу су говорили да је даноноћно попут змаја суморно бдила над логорашима.
Најјезивије од свега звучи чињеница да је Божица у том тренутку имала свега 16 година, а поред клања, такође је ноћу улазила у собе и гушила жене.
Једина управница логора Стара Градишка која је осуђена за своја дела била је Марија Буждон. Према речима преживелих, Марија је била најстарија и наокрутнија од свих управница.
По сведочењу преживелих логорашица, ова особа се садистички иживљавала над женама. Пре свега су јој трн у оку биле млађе жене њених година и оне са малом децом. На њих је пуцала и неколико их убила. Тукла их је палицама и моткама. Пуштала је псе на њих. Наређивала је њихово бацање у самице где су умирале од глади и болести.
Након пораза усташа бежала је пред победничком партизанском војском из Хрватске у Словенију где су ју партизани ухватили. Осудили су је на казну смрти вешањем исте године.
