"МОЖДА ПОСТОЈИ И СРПСКИ СОЈ ВИРУСА" Др Тиодоровић открио: Да ли ће бити четвртог таласа у нашој земљи?
Епидемиолог за домаће медије коментарисао актуелности о корони.
Професор др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, каже да Србија још није у повољној епидемиолошкој ситуацији да би могло да се размишља о попуштању мера.
- О томе бисмо могли да размишљамо када бисмо бележили око 500 заражених и свега неколико преминулих дневно, а не треба заборавити да се појавио и нови, британски сој вируса и да треба бити опрезан. Корона је ту, а нико није као ми толико "отворен" у Европи. Разумем да су угоститељи угрожени и Горана Весића, заменика градоначелника Београда, који тражи да се продужи радно време локала до 22 сата, али ми није јасно зашто им значе та два сата. Не понашају се исто људи у кафанама у току дана и у касним ноћним сатима. Опусте се и не поштују мере, што све доприноси ширењу вируса. Морамо да будемо реални. Разумем притиске, али је још рано да се било која мера укине. Сачекајмо до средине фебруара да видимо да ли се побољшава ситуација па ћемо разговарати - истиче др Тиодоровић.
ВАКЦИНАЦИЈА СЕ НАСТАВЉА ПУНОМ ПАРОМ: После јучерашње паузе отварају се нови пунктови, у Србију стиже још доза
СРБИЈА И ДАЉЕ ПРЕДЊАЧИ: Друго место за нас по броју вакцинисаних у Европи, ко је следећи у региону?
Немилосрдне борбе за вакцине у пуном јеку: Како је то Србија изашла као победник, а ЕУ посустала?
Који број заражених може да се забележи да би се сматрало да смо безбеднији?
- Европска унија је одредила три зоне: зелену, наранџасту и црвену. Да бисмо били у тој доброј зеленој зони, дневно треба да бележимо око 350 позитивних случајева. Били смо тако добри у једном тренутку у августу и септембру, чак и најбољи после Норвешке и Израела. Сада нисмо. Зато и даље не можемо да размишљамо о попуштању мера. О томе треба размишљати када будемо имали вишеструко мање заражених него што је сада ситуација - навео је он.
Тиодоровић каже да, када је у питању четврти талас, њему "замерају зато што је превише оптимистичан".
- Ипак, тачно је да сам до сада погодио сва три пика вируса. Имаћемо и четврти уколико се не спроводе епидемиолошке мере онако како треба. То сам рекао и пре празника. Тренутно имамо благи пораст броја оболелих, али је то далеко од пика. Такви резултати су остварени зато што се велики део становништва придржавао мера, посебно у време празника. Волео бих да бележимо бржи пад на криви јер се и даље више од 4.000 људи налази на лечењу у болницама. А можда ће у већим градовима доћи до раста броја заражених јер су се деца вратила у школе, а њихови родитељи на посао - каже он,
Од када се чуло да се британски сој короне појавио код једне жене која је допутовала у Србију, људи више страхују да се не заразе од ове болести.
- Нису то једина два соја, ту је и бразилски и ко зна колико их још има. Можда ће сутра испасти да смо имали и српски сој. Наши стручњаци све то прате на дневном нивоу. Тако је и откривен британски сој код једне жене из Новог Сада. У науци увек постоји борба за престижом и обавештавањем о новим стварима. Сигурно ће бити још мутација, али на срећу овај вирус нема такву моћ мутације као што има грип. То би било много теже. Нови сојеви су заразнији и лакше се преносе, али чим крену да се тако преносе – то значи да ће вирус полако почети да нестаје. Изгубиће се његова снага и моћ, што не значи да неће бити нових мутација. Сада неки износе теорију да је смртност код британског соја већа за 30 одсто. Ако се неки вирус лакше шири и заражава већи број људи, онда самим тим имате и већи број тежих случајева и повећану смртност - навео је доктор.
Он каже да за сада нисмо забележили нешто ново, јер би то било саопштено.
- Нема разлога да се крију информације. Али то не значи да га неће бити. Вероватно смо га имали у Србији и пре овог откривеног случаја. Само што вероватно није био дијагностикован, а нису се код заражене особе испољиле те посебне карактеристике које прате британски сој - додаје Тиодоровић.
Када је у питању вакцинација, Тиодоровић каже да је добро то што смо седми у свету и други у Европи.
- То је одличан резултат. А то је изненађење и за нас. Становништво је прихватило да се вакцинише и било каква теорија завере и антивакциналисти ипак нису успели да утичу на то да одвраћају људе од имунизације. Мислим да смо у свету мало на тапету. Јер, многи се питају како то Србија успева да набавља вакцине, а други не? Видим да се у хрватским медијима чуде како је то Србија вакцинисала четири пута више људи од њих. Највећи изазов ће бити набавити довољно вакцина - навео је.
Како бисмо имали колективни имунитет, морамо вакцинисати најмање два милиона грађана, сматра он.
- Било би идеално да вакцинишемо и три милиона у што краћем периоду. Али то не зависи од нас, без обзира на сву организацију. То зависи само од тога колико ћемо вакцина добити. Морамо да будемо објективни. У бројку од два милиона не треба да уђу и они који су прележали па су се вакцинисали ради бољег имунитета. Већ они који нису имали ковид уопште. Јер, ако их све збројимо заједно, испашће да вакцинишемо мање људи него што је потребно. Раније су стручњаци, попут главног америчког епидемиолога Ентонија Фаучија, говорили да се колективни имунитет стиче са 60–70 одсто вакцинисаних, а сада износе мишљење да треба да буде 85 одсто. Онај ко каже да треба више, увек је у праву. Тада смо сигурнији. Ако се вакцинише 60–70 одсто популације, имаћемо контролисану ситуацију и спорадичне случајеве. Тада се неће бележити жестоке епидемије с пиковима. Са 85 одсто имунизованих грађана епидемија може да се угаси - објашњава.
Он каже да не може са сигурношћу рећи колико ће имунитет након вакцине трајати.
- Наука ту нема јединствен став. Неки сматрају да ћемо после шест месеци од овог вакцинисања можда морати да примимо једну дозу, неки да ћемо за годину дана то урадити као у случају грипа, а има научника који тврде да нас цепиво штити две године - каже он.
Он каже да иако је вакцина сигурна, може доћи до заражавања између две дозе.
- Мислим да се управо таква ситуација догодила међу корисницима Дома за старе у Шапцу. Они су сви били клинички здрави када су примили вакцину, а онда се догодило да седморо мора да се хоспитализује. Вероватно су били већ у инкубацији вируса када су примили цепиво. Оболели од малигних и других болести могу да приме вакцину ако им је болест у мирној фази. Нека се о томе посаветују с изабраним лекаром. Нису тачне приче да људи с дијабетесом, срчаним проблемима или оболелом штитастом жлездом не смеју да се вакцинишу. Нетачно је и да алергични на пеницилин не могу да се вакцинишу. Дешавало се да се људи враћају с вакцинације због тога, па смо давали појашњење да то нема везе једно с другим - објашњава епидемиолог.
Он каже да се за ових годину дана од кад се вирус појавио доста тога у медицини променило, али је и становништво доста научило.
- Врло брзо је очитан генетски код вируса и установљене су његове основне карактеристике и молекуларно-биолошке особине. Али, много тога смо учили у ходу, највише о томе како се преноси, колико је заразан. Ово је један непредвидив вирус који нисмо имали прилике раније да сретнемо. У почетку се мислило да напада само респираторни систем, а касније да напада све органе. Открило се и да развија тромбозе на разним местима и да долази до најтежих компликација, па и смрти. Упркос бројним истраживањима, још није пронађен лек за ковид, којим он може да се уништи. Све земље су имале своје приступе збрињавању оболелих - наводи он.
Он каже да је Србија урадила све што је могла да спаси грађане и животе људи.
Зашто труднице и деца не могу да добију цепиво?
- Зато што вакцине нису испитиване у тим групама. Нико није рекао да су оне за њих опасне. У почетку је било упозорење и за руску вакцину Спутњик да се не даје старијима од 60 година, али су они урадили додатна истраживања и сада више нема ограничења, па могу и старији људи да је добију - каже епидемиолог.
- Морамо да будемо реални. Нормално је да има и мањих и већих критика и да се полемише да ли је неки потез био у том тренутку најбољи или смо могли нешто боље да урадимо. Било је мишљења да није било потребно затварање људи у марту и априлу када се није много знало о вирусу, али се то показало као добар потез. Успели смо тиме да заштитимо најстарију популацију која је најосетљивија, изузев неких примера где је вирус ушао у старачке домове. Увидели смо да свако попуштање мера носи са собом велику опасност, не само код нас већ и у свету. Било је критика да није требало неке ствари да попуштамо, али морам да кажем да о томе није одлучивала медицинска наука. На то је утицала економска принуда, која је терала на то. Требало је направити баланс и очувати колико-толико економију, која је морала да прати и потребе здравственог система. Мислим да смо урадили све што смо могли у том тренутку. А грађани су, с друге стране, схватили да је реч о веома тешком обољењу јер нема особе да није чула да је неко кога познаје оболео или преминуо од короне. Сада нам је задатак да се што више људи вакцинише и да подигнемо ниво колективног имунитета - каже Тиодоровић.
Он додаје да је тренутно најважније да издржимо.
- Као што је у почетку био проблем набавити заштитну опрему, респираторе, тестове, мониторинг системе и друга средства за рад, тако је сада на делу борба за вакцине. Доста тога је сад избило на површину. Има неких који пропагирају велику хуманост, а да иза тога баш не стоји та хуманост. Постоји ту проблем морала и етике. Међутим, и они најмоћнији су се нашли у проблему да набаве вакцине јер произвођачи не могу да им испоруче онолико доза колико су наручили. Ми смо уз залагање највиших органа државе успели да обезбедимо више вакцина од других земаља. Али, сада је најважније издржати. Ово све дуго траје, људи су се заморили, али морамо да им објаснимо да је упркос вакцинацији важно да се до краја придржавају прописаних епидемиолошких мера - каже он.
Колико је до сада било нежељених реакција на вакцину?
- Нема их пуно, тридесетак случајева само. Углавном је проблем био болно место где је апликована вакцина, црвенило око тог места, благо повишена температура, малаксалост, губитак апетита, што траје до три дана и прође - закључује Тиодоровић.
