"МРТВУ БЕБУ САМА ИЗВУКЛА ИЗ СТОМАКА" Исповест Милице након порођаја у Народном фронту - бабица јој рекла да се породи у гуску
Милица тврди да је у току трудноће имала корону, иако је тест био негативан, што је вероватно искомпликовало наставак трудноће.
МИлица Филиповић (23) из Шапца доживела је велику трауму на порођају у Народном фронту, када је бебу извукла из себе у болничком тоалету, јер није било никога да јој помогне и нико није чуо њено дозивање у помоћ. Милица има једну ћерку Софију, а тврди да је њена друга беба могла бити спашена да лекари у овом породилишту нису били немарни према њој.
- Моја ћерка Софија је пре годину дана изгубила сестру, а ми друго дете у ГАК Народни фронт, и то није ништа неуобичајено, јер побачаји се дешавају, посебно сад у време пандемије. Међутим, моја беба је можда могла бити спашена. Ипак, однос лекара, медицинских сестара и читавог система ове установе, према мом стању и уопште према мени и осталим пацијенткињама био је језив и није ни чудо што сам прошла кроз најтеже муке физичке, психичке и емотивне - тврди Милица.
БИЦИКЛИСТА ИЗ НОВОГ ПАЗАРА ПОДИГАО БУРУ НА МРЕЖАМА! Погледао ка људима па урадио ово: Тражила сам да видим тог гада (ВИДЕО)
НАЈПОТРЕСНИЈИ СТИХОВИ посвећени Милици Ракић коју је убио НАТО: "Мама ће да ме роди поново"
"МАТЕЈ ЈЕ ЖИВ И СА МАЈОМ ЈЕ! ОНА ИМА МАПЕ ЊЕГОВОГ КРЕТАЊА" Шок тврдња која прави ВЕЛЕОБРТ у потрази за Сплићанином
Она је објаснила да је на почетку трудноће имала симптоме короне. Тест је био негативан, а изгубила је чуло мириса и укуса, због чега је сигурна да је прележала ковид. У петом месецу трудноће кренуле се компликације, када је Милица отишла на редован преглед. Доктор је приметио да нема плодове воде и да има јаке контракције. Закључио је да је водењак нетакнут и упутио трудницу на пренатални тест. Резултат је показао да је беба потпуно здрава девојчица. Упркос добром резултатима, Милица је упућена у Народни фронт како би лекари утврдили зашто нема плодове воде када је све наводно у реду:
Након пријема у болницу, смештају је у собу са најавом да ће је лекар прегледати сутрадан и да сачека.
- Нико није дошао седам дана. Била сам у потпуној агонији. Онда су се појавили лекари и рекли да ће ми урадити поступак који је делотворан само ако беба није предуго без воде. Доносе ми хрпу папира да потпишем да пристајем на своју одговорност на интервенцију, а онда ме одводе у амбуланту. У питању је била амино-инфузија, током које лекар боде трудницу иглом кроз пупак и тако убризгава воду, док преко ултразвука гледа положај бебе. Међутим мој лекар је све време причао телефоном и обављао поступак, уверен ваљда у своју стручност. Послали су ме у собу и речено ми је да ће дан касније бити контрола. Сутрадан ме је сачекала докторка, која ми је саопштила да моја беба више нема срчану радњу. Сестро, пишите спонтани прекид срчане радње. Сигурно Вам је то од короне - наставља Милица своју тешку причу.
До тог момента Милица је узимала велику дозу прогестерона, хормона за одржавање трудноће. После четири дана су јој изазивали побачај тако што су јој дали вагиналете за блокаду производње тог хормона, након чега је Милицу почео да обузима велики страх:
- После пет дана, хвата ме страх од сепсе, јер знам да носим мртву бебу у себи. Најљубазније сам питала лекара у визити, када могу очекивати да буде све готово и да одем кући. "Побогу мајко, жене носе мртво дете по три месеца, а ви драмите око пар дана! - био је одговор. Након овога МИлица је остала у шоку, не због тога што жене носе три месеца мртву бебу, већ због одсуства људскости здравственог радника.
- Сутрадан закључују да морају учинити крупнији корак јер ми таблете не помажу. Биле су две опције, једна је абортус у тоталној анестезији, а друга да се индукује побачај. Донели су ми опет брдо папира да потпишем и кренули са методом индуковања. Од седатива сам преспавала цео дан. Будим се поподне, али ништа се није десило. Добијам трећу, четврту инјекцију и ништа. Од пете, коју сам добила око поноћи, добијам контракције - прича ова млада мајка.
У један сат после поноћи почиње пакао.
- Одлазим код сестре у собу да јој кажем да је то оно што смо чекали и да ме води у породилиште. Није ме ни погледала, само је рекла да се вратим у собу и сачекам, да то није још то и да ћу осетити праве контракције. Вратила сам се, а она је дошла за мном "Да не долазиш опет, да ти објасним, то нису праве контракције, али ако мислиш да јесу, иди у купатило, узми гуску и напињи се, можда успеш до ујутру". Жене које су са мном биле у соби, занемеле су. Отишла сам у тоалет и кроз пола минута сам, у стојећем положају, завршила све сама, јер беба је дословно вирила из мене. Изашла сам у ходник у стању шока, са телом бебе у рукама. Викала сам, звала сестру, жене су изашле са мном и све смо викале. Излетела је и стала испред мене "Ау, ти си била озбиљна" било је све што је изустила. Десет минута касније одвезли су ме у породилиште, где је на мене викала докторка зашто сам пила воду током дана, а нико ми није рекао да не смем да пијем. Због тога ми је ревизију урадила на живо, а у отпусној листи написали су да сам добила анестезију. Донели су ми папир да потпишем да сам видела бебу И тако су завршили са нас две - закључила је Милицу своју болну исповест.
Годину дана касније, Милица се опоравила од траума и покушала да поднесе тужбу. Међутим, папире који су јој дати су уредни, ништа од овога што се десило нема у документацији, па је адвокат закључио да нема основа да случај буде добијен.
- А мени су и даље у глави питања: Да ли би било другачије да нисмо чекали резултате пренаталног теста, да ли би стигли на време да су ме примили без тог папира и да ми нису седам дана одуговлачили са убризгавањем воде? Никад нећу сазнати да ли се моја беба угушила без воде или је доктор убо док је причао телефоном? Не замерам им губитак бебе, можда је морало тако, можда нису знали боље, али им замерам небригу и опхођење према мени и другим женама, због чега никад више нећу крочити у ову установу - закључила је ова млада мајка.
Из ГАК Народни фронт навели су да ће бити спроведена унутрашња контрола поводом случаја Милице Филиповић и да ће сви лекари и медицинске сестре бити позвани на разговор са директором установе, како се овако нешто никада више не би поновило, а кривци ће претрпети одређене санкције.
