НАДАМО СЕ ДА ЋЕ БИТИ ЈОШ МАЛИХ ОРЛИЋА: Принове у Ержикином и Борином гнезду нада да ће ОРАО КРСТАШ ПРЕЖИВЕТИ У СРБИЈИ
До пре двадесет година српско небо красило је око десет парова орлова крсташа, птице која краси грб Србије, а данас је тај број спао на један пар - Бору и Ержику, који живе недалеко од малог војвођанског села Српски Крстур.
Тај пар је у последње две године изродио три младунчента - пре две године родили су се Душко и Лилика, а прошле године на свет је дошла и Нада, која је, симболично, баш то име добила у нади да ће крсташ ипак преживети у Србији.
Последњи преостали пар те птице у Српском Крстуру чувају чланови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије у оквиру међународног пројекта "Панон игл lajf" (Pannon Еагле Лифе), који наша земља спроводи у сарадњи са Чешком, Словачком, Аустријом и Мађарском.
Према речима Милице Мишковић, представнице Друштва, реч је о пројекту који је започет пре три године, а у циљу заштите ове глобално угрожене врсте.
ПЕТАР (15) ИЗ АЛЕКСИНЦА ЧИНИ ЧУДА С ЛОПТОМ: Погледајте малог мајстора фристајла (ВИДЕО)
ОТАЦ ЈОЈ БРАНИО ДА СЕ УДА ЗА ВОЉЕНОГ: Убила се због туге, а сад њен ДУХ У ЦРНОЈ ХАЉИНИ сеје страх у овом крају СРБИЈЕ!
ДОКТОР СРЕЋНЕ РУКЕ: Порађао жене на травњаку, у санитету, на надвожњаку...
Орао крсташ је евроазијска врста, а данас је, објашњава Мишковић, много више има у монголским и казахстанским степама, док је у Европи, за разлику од ранијих времена, њен број драстично мањи.
На пример, наводи Мишковић, до пре двадесет година на Фрушкој гори било је три пара орла крсташа, а у Делиблатској пешчари чак седам или осам.
Данас их тамо више нема, а једини преостали пар у нашој земљи своје гнездо је свио на гранама канадске тополе у степи близу села Српски Крстур, где је и ове године положио јаја.
Разлог због којег је орао крсташ постао још једна у низу угрожених врста је исти као и код других животиња - људи, јер, како каже Мишковић, сва природна станишта људи су уништили и искористили за пољопривреду, насеља или индустрију.
- Станишта попут овог у близини Српског Крсутра више нема. Када погледате у Војводини свуда имате насеља, а орлу крсташу је потребно изоловано станиште, јер су осетљиви на људе, а осетљиви су с разлогом, научили су да су људи нешто што њих прогања, узнемирава и лови - испричала је Мишковић.
Орао крсташ је некада био трофејна птица за многе ловце – лепа и велика, са распоном крила од два метра, а опет, приступачна, јер не живи у планинама, већ у степама, што је, такође, умањило њихову популацију.
ПРОГНОЗА ЗА ПРАЗНИКЕ: Крајем недеље следи ПАД ТЕМПЕРАТУРЕ, а ево шта нас чека за УСКРС и 1. МАЈ
УЧЕ ДЕЦУ да су СРБИ ПРИМИЛИ обичаје од Албанаца! Родитељи бесни!
УЖАС У КУРШУМЛИЈИ: Масовно ТРОВАЊЕ паса, са пеном на устима ПАДАЈУ ПО УЛИЦИ!
Осим недостатка станишта, разлози због којих ова птица нестаје су и недостатак високих и старих стабала, која они обично бирају за своје гнездо, а највећи проблем за њих, каже Мишковић, јесте тровање.
- Тровање је зачарани круг. С једне стране има људи који намерно бацају затроване мамце за псе, шакале или лисице, а иронија је што птица лети и онда ће пре да сними мамац него животиња са земље. Друга ствар, пољопривредници и даље користе пестициде који су забрањени у Србији, попут фурадана, који је усмртио велики број животиња - каже Мишковић.
Зато су поред чувања гнезда јединог преосталог пара орла крсташа од ловокрадица, присуства пољопривредника, олуја, истиче она, Друштво и Ловачко друштво "Српски Крстур", које им у том послу помаже, задужени и за чување станишта од постављања отрова и подизања свести грађанима колико је то опасно.
- Ако би се једној од ове две птице нешто десило ми више немамо ту врсту у Србији, а стоји нам на грбу и дичимо се тиме. То је стварно једна велика иронија - рекла је Мишковић.
А како је орао крсташ завршио на српском грбу и да ли је баш та птица била инспирација?
Мишковић наводи да је од појединих људи о томе чула две врсте предања, а једна од њих каже да је то птица која је највише виђана на овим просторима и која се гнездила на храсту - дрву које наш народ сматра светим.
- Ми смо храст доживљавали као светињу. Посебно те стогодишње храстове које смо обележавили крстом. Крсташ воли такво дрво, и зато је и добио тај народни назив, јер су људи виђали великог орла на светом дрвету. Некако нам је логично да је птица, која је имала такву симболику у народу, била инспирација за грб - испричала је Мишковић.
Друга прича, наставља она, казује да ми нисмо једини на чијем је грбу орао крсташ и да смо га највероватније преузели од других, јер су и римски императори, аустријски цареви, Наполеон Бонапарта, па чак и Немци за време Другог светског рата препознали ту птицу као симбол и користили је на својим заставама или печатима.
СВЕТО ДРВО ВЕЋ ТРИ ДАНА ГОРИ КОД ПРОКУПЉА: Један човек кренуо да сече грану, одмах му се УКОЧИЛА РУКА! (ВИДЕО)
(ВИДЕО) РОБОТ СОФИЈА: Волела бих да живим у Србији! Одабрала један град који јој се највише свиђа!
ОПАСНО ЋЕ ВАС ИЗНЕРВИРАТИ: Широм Србије ведро време, а наредних дана чека нас нешто због чега ћете пожелети да НЕ ИЗЛАЗИТЕ
Хералдичар Немања Штиплија сматра да се на нашем грбу не налази орао крсташ и да орао са грба нема никакве везе са било којом птицом из природе, већ да је реч о хералдичком сребрном двоглавом орлу.
- Двоглави орао долази из византијске традиције, што је универзални симбол јединства - истока и запада, цркве и државе. У данашњем грбу Србије орао је дефинисан као хералдички сребрни двоглави орао и не помиње се да ли је то нека посебна врста орла. У хералдици постоји основно правило да, ако је нешто природно, да се у опису грба стави - орао је природан и садржи те и те елементе - навео је Штиплија.
Без обзира да ли је или није крсташ на српском грбу, чињеница је да та врста у нашој земљи изумире и потребна јој је помоћ да би опстала, а како каже Мишковић, изгледи за то су мали.
- Али, ми смо оптимистични, јер нам добре вести стижу из Мађарске. Они су 1995. спали на 30 парова крсташког орла и од тада су пуно уложили у пројекте, тако да данас имају око 150 парова. Пошто се код њих крсташ опоравља, могуће је да се неке јединке спусте овде и да са нашим младим птицама оформе пар - рекла је Мишковић.
Међутим, додаје она, за тако нешто потребно им је добро станиште, мирно и изоловано од људи, али и стари, високи храстови, каквих, такође, у Војводини више нема, јер је и то, за нас свето дрво, снашла иста судбина као и орла крсташа.
