"Најтеже је кад се утопи дете, то остави траг на нама": Командир ронилаца о најдраматичнијим акцијама
Морава, Дунав, Тиса, нема речног тока ни језера у ком рониоци Посебне јединице полиције, нису тражили тела утопљеника.
Од 3. септембра, за само седам дана, Ронилачка јединица Жандармерије излазила је на терен у чак пет случајева. Једно од њихових задужења је потрага за несталим људима, потрага у води. Међу њима су били брачни пар Мирјана и Драги М, који су се утопили у Великој Морави код Сараораца 28. августа, тридесетдвогодишњи мушкарац који је нестао у таласима Дунава код Новог Сада. Једна од последњих потрага била је она за седмогодишњом девојчицом која се утопила у Тиси у Бачком Петровом Селу, после безазлене игре са братом.
КОРОНА ДОНЕЛА ЕПИДЕМИЈУ РАЗВОДА: Да ли су томе више допринеле погрешне одлуке или карантин?
Зашто се каже "ГЛУП КАО К*РАЦ"? Историја порекла ове речи води нас до једне ЖИВОТИЊЕ, а псовање није "СРПСКИ ИЗУМ"!
СРБИЈА ПРЕДЊАЧИ У БОРБИ ПРОТИВ КОРОНЕ У РЕГИОНУ: Погледајте шта кажу бројке
Према речима Игора Грцића, командира Ронилачке јединице Жандармерије, акције у којима се траже деца су уједно и најтеже.
- То нам свима најтеже пада, јер сви смо ми родитељи. То су наше најдраматичније акције, то аутоматски код свих изазове негативне емоције и остави трага на свима - каже Грцић.
Рониоци Жандармерије у потраге крећу у тимовима од по петоро људи, четири рониоца и наутичар, што опет није увек случај. Ако у воду слети возило у ком има неколико људи, креће бројнија ронилачка екипа, јер они тада имају и улогу спасилаца. Ронилац жандармерије не може да буде баш свако, реч је о људима који се "регрутују" на интерном конкурсу, људима који су већ припадници жандармерије и који су прошли обуку.
Највећа јединица тог типа у региону
Ронилачка јединица жандармерије је највећа јединица тог типа у региону и једина те врсте у Србији. Њих зову на задатке у целој земљи и, како каже њихов командир, нема воденог тока на ком нису били. Самим тим, пада у воду питање где су имали највише интервенција и да ли постоји река или језеро које се издваја као најопасније.
Према речима командира Грцића, свако неуређено купалиште и место које нема спасилачку службу може да буде потенцијално опасно, па је током нашег разговора неколико пута поновио апел свима који ће можда тек отићи на купање. Кључне речи су одговорно понашање.
- Сваке године апелујемо на купаче да се одговорно понашају, да децу држе на оку, да их не остављају без надзора, да не иду на дивље плаже и на купалишта на којима нема спасиоца. Довољан је само тренутак непажње да се деси трагедија - каже командир Грцић који је запослен у МУП-у већ 22 године, а од тога пола радног века је у ронилачкој јединици. Према његовим речима, цена прслука за спасавање је 1.000 динара, што је мала цена за један живот.
Осим потраге за несталима, ова јединица ради и обезбеђење догађаја какви су рецимо бројне регате где се никад не зна када ће неки мало "веселији" међу хиљадама учесника да упадне у воду, као и манифестације сличног типа. Крајем овог месеца бринуће о учесницима Европског првенства у веслању за јуниоре у Београду. У сарадњи са криминалистичком полицијом, припадници ове јединице трагају за одбаченим предметима који су коришћени током неког кривичног дела. Нису сви утопљеници живот изгубили несрећним случајем, понекад постоји сумња и на злочин.
Из свега реченог јасно је да ову јединицу позивају у случајевима кад преживелих нема и када се трага за телом утопљеника. Дешавају се "ситуације са срећним крајем" када возило упадне у реку, па возач преживи захваљујући ваздушном џепу, али оне нису толико честе.
Ова година је, због корона вируса, по много чему специфична. Из угла ронилачке јединице тек последњих неколико месеци била је већа фреквенција купача и посетилаца на купалиштима, па самим тим и потребних интервенција. На годишњем нивоу имају око 50 одлазака на терен због потраге за телима.
- Све је опасно где нема уређене плаже и спасилачке службе. Људи не размишљају, кад си на мору или у језеру одеш мало дубље, али кад уђеш у реку не знаш шта је испод. Људи идентификују реку као море, али вода је на мору прозирна. Деси се банална ситуација, закачите ногом траву и дођете у ситуацију да се утопите. Кажу "није изронио", испостави се доле има потопљено стабло - каже Грцић и напомиње да се у највећем броју ситуација рониоци, због мутне воде, ослањају искључиво на чуло додира, током потраге за телима.
У летњем периоду ипак има највише утапања купача, док се у зимском периоду чешће дешавају слетања аутомобила у воду.
Како нам је рекао командир Грцић, његова јединица, која се пре 17 година издвојила из речне полиције, није имала ниједан инцидент када је у питању безбедност ронилаца.
Од 30. априла ове године до 24. августа ова јединица је била ангажована у трагању и извлачењу за телима 17 утопљеника.
