НЕ ДОЗВОЛИТЕ СЕБИ ДА ОВО НЕ ЗНАТЕ: Најчешће језичке недоумице у којима већина људи греши приликом писања
Српски језик, за разлику од многих других широм света, има доста недоумица и граматичких правила, које ни ми Срби, којима је матерњи, не можемо да савладамо, а не неко ко тек треба да га научи.
Дешава се да се често двоумимо како се нека реч пише иако смо је употребили безброј пута. То се дешава чак и онима који одлично познају правопис и којима је језик професија.
СВАКИ ПУТ КАД ТО ИЗГОВОРИТЕ НЕКОМ - ПРАВИТЕ ГРЕШКУ! Пропуст у српском језику који изазива "бес" многих (ФОТО)
ЗАХВАЉУЈУЋИ ЊЕМУ СРБИЈА ЈЕ ДОБИЛА ПРВИ УСТАВ: Ко је био Димитрије Давидовић?
ЈЕДАН ОД НАЈОДВРАТНИЈИХ ЗЛОЧИНА У СРБИЈИ: Над њим је извршена последња смртна казна код нас
Представљамо вам неке од најчешћих језичких недоумица у нашем језику, како бисте били сигурни да их правилно пишете.
Језик се стално мења из различитих разлога, а задатак лингвиста је да те промене прате и оне које су добре и оправдане-прихвате, а оне које нису-искључе из стандарда.
О томе да се негација уз глаголе пише одвојено ("не знам", "не желим", "не могу"…) као и да се негација уз придеве пише састављено ("некулутуран", "необразован"...) нећемо заиста говорити. То се надамо да већина вас зна.
У писању компаратива и суперлатива придева многи греше.
Компаратив придева висок је виши, а суперлатив гласи највиши. Слично је и са "строжији или строжи".
Исправан облик је строжи.
Извинити (се) или извинути (се)?
Глагол извинити (се) значи замолити за опроштење и мења се: извиним (се), извиниш (се), извини (се), извините (се), извине (се), извинио сам (се), извинила сам (се), извинио се. Глагол извинути значи ишчашити, уганути и мења се: извинеш, извине, извинемо, извинете, извину.
Исправне конструкције – погрешне конструкције
Код куће сам – Кући сам
Све време – Сво (цело) време
У вези с тим – У вези тога
Гледати телевизију – Гледати телевизор
Доћи аутобусом – Доћи с(а) аутобусом
Куда идеш – Где идеш
Консултовати се с неким – Консултовати некога
С обзиром на то да – Обзиром да
Рећићу или рећи ћу, доћићу или доћи ћу и слично?
Ако се нека реч у инфинитиву завршава на „ћи“, онда се пише одвојено. Значи: помоћи ћу, али погледаћу, прихватићу, припазићу…
Самном или са мном?
Правилно је одвојено, са мном.
Апропо или а пропо?
Иако је у свом извору одвојено, по нашем правилу правилно је писати спојено, односно апропо.
Убудуће или у будуће?
Ако користимо као прилог, онда се пише спојено, убудуће. "Убудуће карте ће коштати двоструко више." Ако користимо као спој предлога и придева, онда иде одвојено: "Уздам се у будуће успехе."
За ништа, низашта или ни за шта?
Правилно је у три одвојене речи: ни за шта.
Безвезе или без везе?
Правилно је одвојено, без везе, када је у питању спој предлога "без" и именице "веза". "Остао сам без везе." У случају придева "безвезан" пише се спојено: "Безвезна прича".
Годину и по или годину ипо?
Правилно је годину и по.
Разочарење или разочарање?
С обзиром на то да се пише "разочаран", "разочарати" сасвим логично је писати и говорити и "разочарање" иако већина људи неправилно говори "разочарење".
