"НЕ ЗНАМ ДА ЛИ ДА ПАЛИМ СВЕЋУ ЗА ЖИВЕ, ИЛИ ЗА МРТВЕ" Осми дан потраге за Стојадином из Сурдулице: Ћерка Снежана очајна
Ни након осам дана непрекидне портаге за Стојадином Ђорђевићем (79) званим Дине из села Загужање код Сурдулице, коме се изгубио сваки траг 9.јануара ујутру након што је из куће пошао у лов, нестали човек није пронађен нити има било каквог наговештаја шта се са њиме догодило.
Више од 300 људи даноноћно претражује терен а у потрагу су укључени и дронови и пси трагачи, али од Ђорђевића ни трага ни гласа. Породица страхује да је несрећни човек убијен а његово тело однето негде и сакривено.
Стручњак упозорава: Ово морате да знате ако осећате УМОР И БОЛ У ЛЕЂИМА!
Нестао мушкарац (80) код Сурдулице: Виђен у недељу, носио ловачко одело, ловачку пушку и ранац
ВЕЛЕОБРТ! МУП СРБИЈЕ ДЕМАНТОВАО: Ево шта се десило са пријатељицом Матеја Периша
- Преко 300 људи је укључено у потрагу, сви су исцрпљени, нема места у целом крају које нису прегледали, немогуће је да га је земља продутала, немогуће. Осми дан, нашло би се нешто. Пушка је нигде нема, нема чизама, наранџастог качкета који је имао на глави. Прегледане су и напуштене куће, шумарци, шибљаци, један тунел у крају... Траже и мештани и ловци и Горска служба, братанац је са друговима снимао терен дроном и – ништа. Не знамо шта да мислимо, страхујемо да га је неко убио па отерао негде његово тело да прикрије трагове, каже Снежана Митић, ћерка несталог човека.
У недељу, 9.јануара када је Стодајдин изашао из куће, ништа није наговештавало драму која ће да уследи.
- Пошао је у лов, у шуму изнад куће али више да се прошета. Прија му боравак у шуми И свеж ваздух, јер тада не користи пумпицу за астму. Није хтео да носи храну, рекао је мојој мајци: "стави ти доручак да доручкујемо па идемо да се ошишаш у Сурдулицу, да купимо намирнице И подигнемо пензију". Значи ништа неуобичајено. Он понесе сендвич када остаје дуже, сада је планирао само да направи круг. Изнад је наш воћњак, виноград, јесте шума, али је он ту одрастао. И нема га, нема, нема… Задњи пут га је неки ловац видео око 13, 14 часова. Брат је отишао око 15 часова да га тражи, око 23 увече је дошао – ни трага. После су се укључили И други мештани и ловци, пуцали пушком у ваздух да их чује, водили псе трагаче али без резултата. Скроз је мистериозно и нелогично. Он није толико снажан и јак да може да оде више од 20 километара. Одрастао је у том крају, малтене је из дворишта нестао, прича Снежана. Да ствар буде још мистериознија, Стојадин је у лов пошао са два ловачка пса која је водио на повоцу а који су се тек сутрадан вратили кући.
- Прво је дошао један, па други пас. Та једна црна керуша, од њега се не одваја, како се сада одвојила није ми јасно. Нешто се десило. Немамо шта друго да милсимо. Мој брат је покушао да са псима који су оњушили његове ствари покуша да га нађе, али ни то није успело. Трагови никакви нису нађени ни у снегу. Данас су отишли да претраже мало језеро у крају, да провере да га неко није бацио тамо. Мој отац тамо никада није ишао јер се плашио воде а и веома је неприступачно. То је неко вештачко језеро код Влашког дола одкале су наводњавани некада воћњаци, које стоји сада као нека бара. Полиција је преузела ствар у своје руке, каже Снежана.
Она каже да породица више нема наду да је Стојадин жив, али се надају да ће наћи његово тело како би га достојно сахранили.
Нестали човек је радио је у "Мачкатици" до пензије, електричар је и сви га знају у том крају.
- Ајде да је лош човек па и да му се десило, али овако нешто њему да се деси, па то нисам могла ни да сањам. Њега сви у селу воле, не што је мој отац, већ што је једном добра душа, сви плачу. Нема ко није заплакао и пошао да га тражи, гледају шибљаке, куће, шумарке. Све могућности смо искључили Не може да га нема, једино да је неко негде однео његово тело . Не може он да пређе 30, 40 километара и по магли. Ван памети смо сви. Страхујемо да нећемо никад да га нађемо. Била сам до цркве јутрос, не знам где да му запалим свећу. За живе или за мртве, прича Снежана на ивици суза.
