НЕКАДА СКРОВИШТЕ ТУРАКА ДАНАС ОАЗА МИРА: До данашњег дана очувала се два народна предања о настанку манастира Јерменчић
Манастир Јерменчић је по предању саграђен од стране Јерменских монаха који су тражили склониште при бегу од Турака у XIV веку.
На планини Озрен, на око 8 километара од Сокобање, су се склонили и осетивши се сигурнима овде су и подигли храм, посвећен архангелима Гаврилу и Михаилу. На жалост, црква је касније спаљена од стране турских власти а монаси су пребегли на Фрушку Гору.
УШУШКАНО У ЦЕНТРУ НОВОГ САДА: Народно позориште колевка културе
НАЈСТАРИЈА КУЛТУРНА ИНСТИТУЦИЈА: Због ње Нови Сад добио назив Српска Атина
СОКОБАЊА ЧУВА ОД ЗАБОРАВА: Колевка културно-историјских знаменитости
Надомак Сокобање, у предивном природном окружењу Озрена, смештен је манастир Јерменчић о чијем се постанку и даље нагађа, мада се поуздано зна да је подигнут 1392. године и посвећен светим архангелима Гаврилу и Михаилу. Након доста времена он се опет обнавља.
Писаних трагова о настанку манастира нема, али су се до данашњег дана очувала два народна предања. По првом, манастир подижу јерменски војници, учесници Косовског боја као вазали Турака.
Сазнавши да ће се борити против Срба у земљи Светог Саве, Јермени, као народ који је први примио хришћанство, напуштају битку долазећи долином Ибра и Мораве у наше крајеве. Заједница јерменског народа из Алексинца, Књажевца и Ниша говори у прилог томе - објашњава протојереј.
Према неким предањима је хајдук Вељко бежећи од, како кажу, своје жене боравио у близини манастира са љубавницом чучук- Станом у разапетим шатрама са музиком. Тада је чуо, каже протојереј Милинковић, да су Турци опљачкали Левач и Гружу. Како се огромно благо преносило друмом за Цариград, он са већ спремљеним четама креће у пресретање код Бујмира где је Турке побио, а верује се да је чак 7 товара блага донео овде.
Након тога, јурећи за Хомоље пред бесним Турцима, хајдуци у страху убијају и монаха Теофила на Соколоци, данашњој Моравици, како не би одао њих и закопано благо - наводи Милинковић. Сматравши манастир седиштем хајдука, Турци спаљују богомоље и разарају све до темеља. Реликвије нису сачуване, сем бронзаног печата у облику ромбоида са чије је једне стране лик Светог Архангела, док је на другој мотив оригиналне источњачке шаре.
Када је Карађорђе дошао у Ресник 8. августа 1804. године, на Трнову Петку, чувши причу о хајдуцима и манастиру наређује да се манастир обнови, али је он убрзо опет пропао будући да је грађен од блата и камена. Потом, након изградње градске цркве Светог Преображења 1892. године у Сокобањи, Митрополит Михаило остатак материјала даје за обнову овог манастира.
Предање о грчким манастирима
По другом предању за манастир Јерменчић каже се да је задужбина Стефана Лазаревића и да су га изградили грчки монаси Синаити, који од Турака беже и насељавају ове просторе. Пред Први српски устанак, увидевши надирање Турака, покупили су све своје драгоцености и преко Саве и Дунава пренели их у данашње манастире на Фрушкој Гори.
Прве остатке манастира налази извесни Наста Костић у првој половини 19. века, када је подигнута једнобродна црква од камена.
Оаза мира и лековити извори
Од центра Сокобање Јерменчић је удаљен 8,5 км. Асфалтним путем стиже се до излетишта Грудно где је болница за специфичне плућне болести „Озрен“, а отуда се макадамом наставља узбрдо.
Ушушкан међу шуме и пашњаке, на 850 м надморске висине овај свети кутак прави је рај за оне жељне здравог ваздуха и апсолутног мира. Од три хладна окрепљујуаеа извора у непосредној близини, а укупно их је осам на овом простору, за један се чак верује да је делотворан у побољшању вида, те се од давнина долазило у нади за излечењем.
Манастир Јерменчић се отвара једном годишње на дан Светог архангела Гаврила 26. јула, када се организује сабор. Тада ово место потпуно оживи и одједном стотине мештана дође на уранак или камповање, на дружење и ужитак, испуњавајуаеи у потпуности двориште овог манастира.
Некада уточиште протеранима или повремено склониште хајдуцима, овај, у прошлости разарани манастир сада представља праву оазу мира излетницима. Мењајући свој изглед вековима задњу реконструкцију доживљава 1992. године, мада од 70-их година нико не борави у њему. Сада се опет обнавља и постоје планови да му се удахне нови живот.
Пројекат је финансиран из буџета општине Сокобања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
