НЕКО ВАС ЈЕ ПИТАО ДА МУ КРСТИТЕ ДЕТЕ? Ево које су ваше обавезе и шта тиме ваши пријатељи мисле о вама
Свако право и искрено пријатељство обично се крунише кумством.
Дати некоме прилику да кумује вашим важним одлукама и животним битним тренуцима свима представља веома значајан и леп моменат у животу.
ШТА ЈЕ ГЛУШНА НЕДЕЉА У ПОСТУ И КАКВИ СУ ЊЕНИ ОБИЧАЈИ: По Олгине мудрости долазе и они који у њих и не верују
ВАКЦИНИСАНЕ МАМЕ ДОЈЕЊЕМ ШТИТЕ БЕБЕ ОД КОРОНЕ: Мајчино млеко заштита и од нових сојева коронавируса?
НИШЛИЈА НАСМЕЈАО ЧИТАВУ СРБИЈУ: Новинар га питао коју је вакцину примио, а његов одговор тера сузе на очи (ВИДЕО)
Ипак, већина се, да би оправдали улогу која им је додељена, много оптерете тиме шта је њихова обавеза и желе да све ураде како правила налажу.
Уколико сте изабрани да неком свом блиском пријатељу крстите дете, ево шта треба да знате.
Крштење је Света тајна којом човек постаје хришћанин и члан цркве. Само крштен човек има право на све остале тајне и обреде у цркви. Бројни су обичаји везани за ову Свету тајну, а ми ћемо овде изнети оно, што је верски потребно и исправно, и што је важно за цркву, почев од самог рођења детета.
Поред свештеника који крштава, важан чинилац и важна личност на крштењу јесте кум. Кум даје име детету. Он је сведок крштења и духовни отац детета, које се крштава. Зато кум мора бити православне вере, крштен, чистога и моралнога живота, мора бити пунолетан, дакле, телесно и духовно зрела особа, и да има физичку могућност да учествује у светој тајни крштења.
Родитељи не могу бити кумови својој деци, а такође и монаси не могу кумовати на крштењу. Кум на крштењу се у име детета одриче сатане, и сједињује са Христом, чита, односно, исповеда Символ православне вере у име кумчета.
Задатак кума, крсног оца или матере је да новокрштеног члана представи хришћнској заједници, да брине о његовом хришћанском васпитању, а ако је у питању одрасла особа, да гарантује за његове исправне намере да приступи, кроз крштење, православној вери.
Кумство није формалност. Обавеза кума није у томе да своје кумче „мази“ поклонима, већ да му буде пример хришћанског моралног живота, а у случају потребе да му замени и родитеље, ако би ови занемарили васпитање детета на хришћански начин.
По схватању нашег народа грехота је одбити, не прихватити се кумства, али је исто тако непожељно мењање кума без стварног, озбиљног разлога. Из чисто васпитних разлога добро је да су кум и кумче истога пола, мада то није и обавезно.
