Српски психотерапеут открива: Да ли грађани од страха могу да умисле да имају симптоме корона вируса
Светска здравствена организација прогласила је 11. марта пандемију корона вируса.
Све више људи на свету оболело је од корона вируса, број умрлих расте сваког дана. Србија је увела мере заштите грађана, а све у циљу сузбијања овог опаког вируса. Прва мера била је проглашење ванредног стања, затварање школа, вртица, факултета. Потом је уследио полицијски час, од 20 до 5 сати, након чега су донете и оштрије мере полицијског часа, односно забрана кретања од 17 до 5 сати ујутру. Касније је уследило затварања паркова, пијаца, ресторана, кафића, маркета, тржних центара...
Тим поводом разговарали смо са психотерапеутом др Марком Јовашевићем који је дао савете грађанима како да психички остану стабилни у овим тешким тренутцима.
СНАЖНЕ ПОРУКЕ ПОДРШКЕ КИНЕСКИХ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА: "Ту смо Србијо, само напред!" (ВИДЕО)
ДВОЈИЦА СРПСКИХ ДИПЛОМАТА У ЖЕНЕВИ ЗАРАЖЕНА КОРОНА ВИРУСОМ: Један је У ТЕШКОМ СТАЊУ
ОВДЕ ЈЕ ЦЕНТАР ЖАРИШТА КОРОНЕ У СРБИЈИ: Масовно прелазили гранични прелаз
Ситуација која се десила целој планети је јако специфична јер је ово први пут да се сви сусрећемо са нечим што се зове изолација или карантин. Као и у ситуацијама када се десе нама неки непредвиђени, изненадни, трагични догађаји, та прва свест, први осећај који нас преплави је најтежи. Та фаза нас помера из до тада рутиниране свакодневнице и зато представља шок по нашу психу. Она траје 2-3 недеље и тај период описујемо као период адаптације и помирење са оним што не можемо да променимо. Након тога следи фаза платоа, где се ми привикавамо на новонасталу ситуацију и пливамо нестрпљиво и даље, али са много мање стреса. Завршна фаза, која би требала да прати и завршну фазу епидемије, је фаза нормализације и постепено враћање у нормално стање од пре пандемије. У зависности од тога са каквим страховима смо живели пре изолације, како се носимо са променама које нас избацују из зоне конфора и колико смо као појединци психички стабилни, зависи и то како ћемо се суочавати са страховима и свим фазама које ова изолација носи са собом. Али свакако, без обзира на то како је неко психички предодређен за ово што нам се дешава, изолација је прилика за све нас да се добро преиспитамо и да из овога откријемо неке нове снаге које се крију у свакоме од нас, а да нисмо ни знали да их поседујемо.
Прво и основно је да чувамо себе, а самим тим и све друге око нас. Да повећамо свест о превенцији и да пратимо свима већ више пута поновљене упуте када је у питању заштита од преношења овог вируса. Људи који нису сами у изолацији имају ту могућност да самим присуством већ буду од помоћи једни другима, али та присутност мора да буде стварна присутност. Често се дешава да људи седе једни са другима и физички су присутни, али мислима нису ту. Потребно је да оживимо тај моменат заједништва. Да што више причамо и слушамо наше укућане, на тај начин осећај страха ће много лакше бити контролисан. Недостајаће нам и пријатељи и кафа са њима, дружење или спорт. Ово је тренутак када треба да користимо погодности технологије и да виртуелно оживимо та дружења, кажем ово је моменат јер смо спречени да се видимо уживо, а често се дешава да у мирнодопским условима много више користимо виртуелну комуникацију него дружење уживо. Можда нам ова ситуација свима отвори очи и можда ћемо почети више да ценимо дарове тих момената проведених уживо са неким.
Савета постоји и више од пет, али они нису тако универзални и шаблонизирани, другим речима не дају гарант да ће баш свима да одговарају и да имају исти ефекат. Оно што је у сваком страху најбитније то је освешћено, дијафрагмално дисање. У страху или стресу, долази до спазма међуребарних мишића и осећаја гушења. То све још више повећава нервозу и ствара панику. Мозак добија мањак кисеоника и не може здраворазумски да реагује. Зато је потребно и научити и повећати свест о правилном дисању коришћењем нашег стомака, а не само грудног коша, јер се на тај начин повећава прилив кисеоника у плућа. Све остало је јако индивидуално, некоме ће у овом тренутку одговарати медитација, некоме молитва, некоме јога, а некоме кратке вежбе интезивних тренинга. Неко ће искористити ову ситуацију да се више дружи са укућанима и децом. Некоме ће мир доносити играње игрица или друштвених игара, а некоме креативност, писање или читање. Ту је и прегршт неодгледаних серија и филмова које већ дуго чекају на вас.
Човек је генерално биће које је много добило захваљујући развоју мозга и интелекта, али је човек уједно и жртва тог еволуцијског напретка. По мом личном мишљењу, човек је жртва зато што тај дар не користи у оном смеру и на онај начин како би требао да се користи. Човек може да буде дубоко аутосугестивно биће које може да погура себе до крајњих граница убеђености у нешто, па чак да изазове код себе лажне, али на први поглед идентичне симптоме које носи одређена болест. Многи кардиолози су описивали случајеве анксиозно паничних - соматоформних реаговања који су личили на сам инфаркт који је на дијагностици био негативан. Тако да ме не би изненадило да неко у тренутцима анксиозно-паничног напада опонаша или осети симптоме које носи овај вирус, али у процентуалном смислу то ће бити занемарљиво мали број.
Та прва помоћ код напада панике је иста без обзира да ли неко живи сам или са неким, међутим људима који живе сами, је заиста теже. Мој првенствени савет за њих је да имају већ спремљене код себе бројеве телефона за некакве хитне случајеве, јер ако то крену да раде у тренутцима панике, прво ће им заказати здраворазумско размишљање, а са друге стране када не успеју брзо да се снађу и паника ће се повећати. Постоји неколико call центара за психолошку помоћ у овим случајевима моје колеге и ја смо и у претходним данима били на услузи људима који су се јављали. Сви они који живе сами, а одвојени су од некога ко им је драг нека што чешће користе виртуелни контакт или једноставно позиве телефоном, јер понављам, ова ситуација захтева ту врсту контакта и не треба на њој штедети у оваквим условима, опет са свешћу да смањимо такав вид комуникације и освестимо дружење уживо када све ово буде прошло и када буде било давно иза нас.
Да, добијао сам пуно порука и пуно позива, али и поред тога примећујем да је статистика подељена. У почетку је била између две крајности, једни који су били превише неозбиљни и опуштени, до оних који су били ирационално уплашени, сада након неколико недеља и даље је подељено, али између оних који проактивно користе ову ситуацију и оних који су забринути за непредвидиву будућност.
Друштвено одговорни у овом тренутку је главни сегмент. Морамо да схватимо озбиљно ову ситуацију, али схватити озбиљно нешто не значи и нужно плашити се истог. Мере превенције не треба да нас плаше, већ да буду наша дужност и обавеза и нешто што нам улива сигурност и снагу да приступамо свесно и одговорно. Ово су тренутци које ћемо једнога дана заборавити, потиснути и нећемо се сећати овако снажно, али треба да покушамо да већ сада почнемо да извлачимо неке поуке. Да сви колективно одговоримо на питање "Где смо се, сви ми, то изгубили?" и "У ком смеру смо сви ми до сада лутали?" Зашто да нам буде необично да проведемо 24х са укућанима? Зашто смо заборавили да се дружимо и забављамо на неке другачије, давно заборављене начине? Зашто нам је чудно да се лабуд или некакав до тада невиђен подводни свет појави у Венецији? Зашто нам је чудно што природа успе да се обнови за месец дана у неким областима Кине где је природа била давно заборављена као реч или појам? Ето лепе и корисне занимације за све нас у овим тешким данима из којих ћемо, надам се, изаћи паметнији, јачи и бољи.
НОКАУТИРАЋЕ ВИРУС: Боксер из Параћина послао Србији ЈАКУ ПОРУКУ из карантина (ФОТО)
ЕПИДЕМИОЛОГ ЈАНКОВИЋ СВЕ РЕКАО: Како да се спасимо ИТАЛИЈАНСКОГ СЦЕНАРИЈА и колико ће ТРАЈАТИ ЕПИДЕМИЈА
САЈАМ СПРЕМАН ДА ПРИХВАТИ СВЕ ОБОЛЕЛЕ: Погледајте како изгледа хала са 3.000 кревета, све је као под конац! (ВИДЕО)
Доктор Несторовић у јутарњем програму открива: Ево када се очекује крај епидемије, а тек смо у трећој недељи
ЛЕКАРИ УПОЗОРАВАЈУ: Овај лек никако не узимајте на своју руку!
