НЕМАТЕ АНТИТЕЛА, А ПРИМИЛИ СТЕ ВАКЦИНУ: Др Даница открива када смо сигурно заштићени од корона вируса
Све доступне вакцине у нашој земљи штите од корона вируса, али зависно од дизајна вакцине, Фајзер-Бионтек, Синофарм, Спутњик В, или пак Астра Зенека, зависи и брзина стварања антитела.
Наши стручњаци објашњавају да је брзина стварања антитела, као и количина, директно у вези са стањем организма, односно зависи од имуног одговора. Међутим, оно што све занима након примљене друге дозе јесте када треба проверити ниво антитела, колико нас она штити и шта је то што "читамо" с тестова како бисмо били сигурни да смо заштићени.
Др Даница Ћујић с Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) објашњава да се антитела стварају као одговор нашег организма на контакт с микроорганизмима, након прележане инфекције, те да већина особа које су прележале ковид-19, без обзира на клиничку манифестацију и тежину болести, има у својој крви присутна антитела на САРС-ЦоВ-2 вирус. Такође, антитела се стварају и вакцинацијом.
СЛЕДИ НОВО ПООШТРАВАЊЕ МЕРА? Кризни штаб заседа данас након новог корона пресека, чека се коначна одлука
АРГУМЕНТИ "ЗА" И "ПРОТИВ" СЕ ГОМИЛАЈУ: Од ковид пасоша зависи како ћемо путовати, а и даље се вага када ће бити уведени
ЗАКЉУЧАТИ СВЕ НА ДВЕ-ТРИ НЕДЕЉЕ Др Јанковић упозорио: Доста људи умире после прве дозе вакцине јер не поштују мере
- Наш имунски систем се различитим механизмима бори против патогена, а стварање антитела је један од тих механизама. Код особа које нису имунокомпромитоване, односно немају неко хронично обољење или нису на имуносупресивној терапији, антитела се развијају након примљене вакцине, слично као и након прележане болести. Код особа које претходно нису биле у контакту са вирусом, присуство антитела указује да је вакцина била делотворна. Код особа које су претходно прележале ковид-19 ниво антитела након вакцинације је у порасту, слично као и када би ове особе дошле у поновни контакт с вирусом - објашњава др Ћујић.
Примена вакцине има за циљ да покрене наш имунски систем и створи одбрану против патогена, али да не доведе до развоја болести. Антитела се такође развијају и код особа које су асимптоматски прегурале ковид-19, односно биле су инфициране вирусом, али се болест није клинички испољила.
- Према садашњим протоколима, све вакцине које су доступне у Србији примењују се у две дозе. Наком примљене вакцине, друга доза следи након три недеље. Како је број доступних вакцина тренутно ограничен, у свету се разматра могућност да особе које су прележале ковид-19 приме само једну дозу, с обзиром на то да су претходно већ били у контакту са вирусом. Све вакцине које су доступне у Србији индукују покретање имунског одговора према САРС-ЦоВ-2 вирусу, што се најчешће потврђује детектовањем антитела у крви према овом вирусу - објашњава др Ћујић.
У зависности од дизајна вакцине, имунски одговор се ствара различитом брзином, па је на основу досадашњих искустава примећено да се антитела најраније развијају након примене Фајзер вакцине, прича докторка.
- На покретање имунског одговора такође утичу и индивидуални фактори, односно свака особа реагује на себи својствен начин. Исто се дешава и при контакту с вирусом. Неко оболи, а неко не, неко има благу клиничку слику, а неко захтева болничко лечење. Стога се не може генерализовати када се тачно јављају антитела на одређену вакцину и које су то вредности које би требало да пружају стопостотну заштиту против вируса - објашњава др Даница Ћујић.
Оно што све занима после друге дозе јесте да ли су стекли довољан број антитела, а то се најбоље утврђује тестом. Наиме, ИНЕП је развио сопствене ЕЛИСА тестове за одређивање IgG и ИгМ антитела према САРС-ЦоВ-2 вирусу и прва је лабораторија у Србији која је увела серолошко тестирање на ковид-19, односно одређивање антитела према САРС-ЦоВ-2 вирусу. На тржишту се налази велики број тестова, који се разликују пре свега по томе на које протеине вируса се детектују антитела и на који се изражавају резултати.
- Када желимо да проверимо да ли су се након примљене вакцине развила антитела, треба имати у виду која вакцина је примљена и на основу тога одабрати тест који детектује антитела на онај протеин вируса, на коме је и вакцина заснована. Конкретно, за Фајзерову, Спутњик В и Астра Зенека вакцине потребно је проверавати IgG антитела на С протеин, док је за кинеску Синофарм вакцину, базирану на инактивисаном вирусу, могуће одредити IgG антитела према С и према Н протеину - објашњава др Ћујић.
На основу досадашњих резултата, ИНЕПови тестови су се показали довољно осетљивим да детектују и одреде присуство IgG антитела у крви, како након прележане ковид-19 инфекције, тако и након примене било које од вакцина које се тренутно дају у Србији. С обзиром на то да је вакцина Астра Зенеца тек однедавно присутна, за ову вакцину се тек очекују резултати.
- Како тренутно не постоји универзални стандард за анти-САРС-Цов-2 IgG антитела, резултати различитих тестова се изражавају у различитим јединицама и бесмислено је поредити резултате добијене на различитим местима. Сваки резултат који се сматра позитивним указује да су у крви особе присутна антитела која пружају заштиту против вируса. Када примимо вакцину, нарочито уколико претходно нисмо били у контакту с вирусом, потребно је неко време да се имунски систем покрене и да се створе антитела. Стога се не смемо опустити истог тренутка када примимо вакцину, већ је потребно да се и даље придржавамо мера заштите. На основу досадашњих резултата ИНЕП лабораторије, препорука би била да се антитела одређују две до три недеље након примљене друге дозе вакцине, без обзира на то која вакцина је у питању - објашњава др Даница.
Оно што се током трајања епидемије све време провлачи је важност Т-ћелија, које представљају ћелије имунског система које имају улогу у стварању дуготрајног имунитета.
- Код особа које имају агамаглобулинемију, односно немају могућност синтезе антитела, показано је да могу успешно да се изборе са ковид-19 инфекцијом, што је приписано Т ћелијском одговору. Ове ћелије различитим механизнима доприносе антивирусној заштити, а истраживања која су у току ће нам пружити додатне информације о ефекту вакцине на Т ћелијски одговор и дугорочном заштитном ефекту код ковид-19 - каже др Даница Ћујућ.
Епидемиолог и члан Кризног штаба проф. др Бранислав Тиодоровић изјавио је недавно да од стања организма зависи и ниво стечене заштите, те да ће млад и здрав организам створити већи ниво антитела.
- Они који већ имају ослабљен имунитет у старту развијају мању заштиту, али их свакако вакцина штити од тешке клиничке слике, од одласка у болницу и компликација. Сви они који имају хроничну болест која је стављена под контролу они би посебно требало да посвете пажњу свом здрављу, односно да се вакцинишу - изјавио је професор Тиодоровић.
- Код већине имунокомпетентних особа стварање антитела је неометано и антитела се могу детектовати у крви имунизоване особе. Код неких особа антитела се спорије стварају, па је обично негативан налаз присутан уколико се порани с тестирањем. Стога се препоручује одређивање антитела две до три недеље након ревакцинације. Стварање антитела је само један од заштитних механизама нашег имунског система. Како је присуство антитела могуће лако и једноставно одредити у лабораторијским условима, најчешће се спомињу антитела као мерило ефикасности вакцине. Али то не значи да су антитела једина заштита која се ствара вакцинацијом. Показано је да вакцине такође покрећу и Т ћелијски одговор - каже др Ћујић.
Након примљене друге дозе многи ће обавити тест на антитела, али да ли би се требало оптерећивати тиме и проверавати ниво заштите на антитела, одговор је - очигледно не, јер имунитет дефинитивно имамо годину дана.
- Антитела која се створе након вакцинације иста су као и када прележимо инфекцију. Како се до сада код већине оних који су прележали ковид-19 присуство антитела може детектовати месецима након прележане болести очекује се да ће и имунитет створен имунитет трајати најмање годину дана.
Марија Гњатовић са ИНЕП-а изјавила је недавно да је праћење серолошког одговора након природне инфекције показало да сви људи који су развијали антитела изнад 50 јединица, да су та антитела стабилна и годину дана после акутне инфекције. Како је појаснила, резултати након вакцинације дају уверење да ће то важити и после примања вакцине, односно да ће заштита трајати и дуже него што су произвођачи вакцина најавили. Додаје да се после примања Фајзерове вакцине брже стварају антитела, а да је за Синофарм потребно да прође 40-ак дана после друге дозе.
