ОНИ СУ НАЈБОЉИ ЧОВЕКОВИ ПРИЈАТЕЉИ У ШУМСКИМ БЕСПУТИМА: Матијевићи више верују њима, него савременим машинама (ФОТО)
Овдашњи мештани од кад знају за себе знају и за волове
У селима нововарошког краја нека пријатељства су годинама нераскидива. Волови и људи у планинским беспутима заједно живе и зависе једни од других деценијама уназад. Продица Матијевић из села Вилови купила је тракторе, али ипак зна се ко је најспретнији и најревноснији кад је у питању посао у шуми.
ШТА КАЖЕ СРБИЈА И ИСТРАЖИВАЊЕ: Колико пуно волимо браћу Кинезе? Ко нам је највише помогао током короне?
ОВАЈ ДЕЧАК ЈЕ РАСТУЖИО СРБИЈУ! Остао сам са мајком, а немаштина, беда и бол су њихова свакодневица
ИМА ЛИ РАЗЛОГА ЗА СТРАХ И ПАНИКУ? СРБИЈА СТРЕПИ - СТИГАО ЈЕ: Све о бразилском смртоносном мутант соју
- Волови су једини који могу прићи на сваки терен и без проблема извући грађу. Ми од тога живимо и зато су нам они као чланови породице. Терен је јако незгодан, велики нагиби, а по овим врлетима трактор је потпуно нефункционалан. Остали смо зато верни традицији, посао јесте захтеван, али кад волови знају команде протиче без проблема - рекао је Радојко Матијевић из Вилови.
Овдашњи мештани од кад знају за себе знају и за волове. Радни дан рабаџије почиње раном зором и траје док има сунца. Од своје пете године ове животиње спремне су за рад у шуми, а њавжније јесте научити их команде уз помоћу којих се извлаче кубици шуме са планинског подручја.
- Иако захтева физички напор, кад сам са воловима у шуми ја се психички одморим. Лакше се са њима човек договори, него са људима. Одмор је за душу и права релексација. Нема тог новца за који бих мир у селу и рабаџијски посао мењао за канцеларију и посао у граду - рекао је Радојко.
Колико је овај занат био популаран у селима нововарошког краја, говори и податак да је свака кућа је имала по један пар волова, чиме је се мерила имућност домаћинства, данас има можда пар кућа у селу које чувају овај занат од заборава.
Међутим, ако је судити по неколико омладинаца који се и данас радо прихватају рада са овим крпуним животињама, постоји нада да ће рабаџилук у Златиборском округу живети бар још неко време.
