ХРАБРИ ВОЂА СРПСКОГ УСТАНКА: Знате ли за јунака из Богатића - ЗМАЈА ОД НОЋАЈА? (ВИДЕО)
Када је реч о личностима по којима се Богатић и те како издваја од осталих општина, мора се поменути Стојан Чупић који је био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познатији и под именом Змај од Ноћаја.
Богатић је општина која има богату културу, традицију, наслеђе, бројне познате и славне личности на којима лежи историја Србије, али и историја читаве Мачве. Општина богата плодним земљиштем, културно уметничким делима, дивним људима и геотермалним водама.
Општина је која заузима већи део мачванске равнице са којом представља јединствену целину оивичену рекама Дрином и Савом са југа планином Цер и општину за коју се са правом каже да је општина на три воде: рекама Дрини и Сави и геотермалним водама. Све то је чини правом ризницом културе и традиције.
БОГАТСТВО ЈЕДНОГ ГРАДА У 40.000 КЊИГА: Упознајте Мачву из угла чувеног књижевника Јанка Веселиновића (ФОТО/ВИДЕО)
МЕСТО КОЈЕ ОДИШЕ ИСТОРИЈОМ И ЗНАМЕНИТОСТИМА: Светски познате и признате личности долазе баш одавде - из Богатића (ФОТО)
ОШТРИ СЕ КОСА УЗ ЗВУКЕ ТРУБЕ, А ОНДА СЕ И ЗАПЕВА: "Косидба на Рајцу" - манифестација какве нема нигде на свету (ВИДЕО/ФОТО)
Када је реч о личностима по којима се Богатић и те како издваја од осталих општина, мора се поменути Стојан Ћупић који је био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познатији и под именом Змај од Ноћаја.
Живот у Србији Стојана Ћупића
Стојан Ћупић веома рано остаје без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастира.
У Црнобарском салашу и околини почео је да се бави трговином стоке.
Бистрог, окретног и одлучног момка запазио је Страхиња Чупић из суседног Ноћајског салаша. Младић му се свидео, па му је предложио да га посини. Стојан је то прихватио и свом имену додао поочимово презиме Чупић. Страхиња му је доделио нешто земље и упутио га како да је обрађује.
Легенде у Србији кажу да је Чупић чак три пута на својим њивама наилазио на закопани новац.
Почетком побуне против дахија, Стојан Чупић је био зрео, одговоран, али и предузимљив српски домаћин. Није волео Турке, био је велики родољуб и зналац руковања свакојаким оружјем. Одмах је окупио чету поузданих мачванских момака, одметнуо се у устаникеи почео да препречује друмове и пролазе, онемогућавајући кретање локалним Турцима.
Био је један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја. Истакао се у бојевима на Мишару (где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Салашу. У борби на Главици преко Дрине је спасао Цинцар Јанка. Остао је запамћен у народној епској песми "Змај од Ноћаја".
Био је познат и као добар говорник, а о томе говоре и Карађорђеве речи: Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.
Смрт и гроб "Змају од ноћаја"
Убијен је у Зворнику јуна 1815. године где је и сахрањен. Сматрало се да је био жртва издаје, али није сигурно чије - кнеза Милоша или сељака који су се разилазили с њим поводом дизања устанка. Цоколско друштво у Богатићу је 1938. одлучило да буде пренет у његову задужбину у Салашу Ноћајском.
Занимљива је прича о гробу Стојана Чупића. Он је по смакнућу од стране Турака сахрањен у Зворнику. Српска црква је почетком двадесетог века продала имање на којем се налазило Чупићево гробно место породици Хамзић под условом да се брину о гробу. Они то и чине неколико деценија.
Последњи изданак ове фамилије, седамдесетогодишњи Сафет, 1988. године моли да се споменик са посмртним остацима пренесе у Србију, јер више нико неће моћи да се брине о гробу након његове смрти. То је и учињено, па Стојан Чупић сада почива поред цркве у Ноћају.
Стојану Чупићу је у Ноћају подигнут споменик, а улице Змаја од Ноћаја постоје у неколико градова (Шабац, Ниш, Зворник…). Најзнаментија је она београдска, која се налази у најужем градском језгру. Још за живота је Стојан Чупић постао књижевни јунак, а опевао га је Филип Вишњић у неколико песама из устаничког циклуса.
Све о ово, али уз више детаља, емоције и сликовитих приказа и објашњења испричао је историчар општине Богатић Синиша Благојевић:
Пројекат је финансиран из буџета општине Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
