ОВЕ РЕЧИ ДАНАС НЕ ИЗГОВАРАЈТЕ: Слави се преподобна мученица Февронија - Умрла је за Христа, а овај поступак навући ће вам НЕСРЕЋУ!
Српска православна црква и њени верници данас обележавају дан Свете преподобне мученице Февроније. Да би избегла брак са смртним човеком, она се заветовала Христу и замонашила на Истоку у земљи Асирској, у манастиру, где њена тетка, Вриена, била игуманија.
Иако је имала тек двадесет година поштовали су је и у манастиру и у граду због велике кротости, мудрости и уздржљивости. У том манастиру важило је правило блажене Платониде, да се сваки петак проводи само у молитвана и читању свештених књига, без икаквог другог реда. Вриена је одредила Февронију да чита сестрама свештене књиге и то стојећи скривена иза завесе, да лепота њеног лица не би замајавала друге.
Лисимах, син некога великаша, имао је жељу да се ожени Февронијом, али како цар Диоклецијан подозреваше у њему потајног хришћанина, посла га на Исток, са Селином, стрицем његовим, да хвата и убија хришћане.
Селин је попут звери убијао хришћане, док је Лисимах радио управо супротно, где год је могао, штедио их је и склањао од мача свог стрица.
Када је Селин чуо за Февронију, наредио је да му је доведу. Како света девица није хтела да се одрекне Христа и пристане на брак са смртним човеком, наредио је да је шибају, да јој одсеку руке, груди, ноге и на крају да је посеку мачем. Мучитеља је истог дана снашла страшна Божја казна, и умро је.
Лисимах је тад наредио да се остаци Февронијиног тела покупе и однесу у манастир где ће чесно бити сахрања. Касније се крстио, са многим другим војницма. Мошти свете Февроније исцељивали су многе, а она се јављала у дан њеног празника и стајала је на свом уобичајеном месту међу сестрама.
Беседа на данашњи дан каже:
- Не хвали се сутрашњим даном јер не знаш шта ће дан донети. Да се не хвалимо, браћо, оним што није у нашој власти. Времена и лета положио је Господ под Своју власт, и Он њима располаже. Само Бог једини зна, да ли ће нас сутрашњи дан убројати у живе или мртве? Неки су умрли уочи дана венчања свога; други су опет силазили у гроб уочи дана крунисања царском круном.
Да нико, дакле, не говори: Сутра ће ми бити најсрећнији дан у животу. Сутра ступам у брак! Сутра се крунишем царском круном! Сутра идем на гозбу велику! Сутра ми долази добитак велики! О нека нико не говори о срећи сутрашњега дана. Гле, још ове ноћи може душа изаћи из тела, и наћи се сутра окружена црним демонима у митарствима! Још ове ноћи може се човек одвојити од сродника и пријатеља, од богатства и части, од сунца и звезда, и наћи се у друштву сасвим непознатом, на месту невиђеном, на суду неочекиваном.
Обичаји на данашњи дан кажу да ове речи никако не смете изговарати, како не бисте навукли бес и несрећу на себе.
Извор: Србија Данас