Ево зашто говоримо за хиљадарку - СОМА ДИНАРА, а за 10 - БАНКА!
Најпознатији рудар бивше Југославије Алија Сиротановић из Брезе у Босни и Херцеговини је актер ове приче
Он је био јунак социјалистичког рада и светски рекордер у копању угља. У социјалистичкој Југославији представљао је симбол жестоког и мукотрпног рада, па је захваљујући његовом ангажовању радник био пун елана и знатно спремнији за рад, чиме је уведена потпуна нова ера пословања. Годишња производња је у том периоду нагло порасла.
Према анегдоти стоји да је Сиротановића једном приликом питао Јосип Броз Тито да ли му шта треба, на шта му је овај одговорио "Већа лопата, друже Тито"! Убрзо касније, направљена је лопата која је добила име по њему, односно "сиротановићка".
Драганче подигао себи споменик, организовао даћу и направио фешту на гробљу: Свирала и музика!
ОД ОВОГ КАРЦИНОМА СВАКЕ ГОДИНЕ ОБОЛИ 2.800, А УМРЕ 900 МУШКАРАЦА У СРБИЈИ: Се*с у педесетим може да смањи ризик
СРПСКИ ДОКТОР ИЗРИЧИТ: На сунце НИКАКО од 11 до 17 сати, и најважније - не смете избегавати ПОСЕБНА УПОЗОРЕЊА!
Сиротановић је одликован и Орденом јунака социјалистичког рада, добио је награду АВНОЈ-а и безброј других признања и одликовања, а једна мала улица на периферији Брезе носи његово име, док у кругу рудника стоји његова биста.
У бившој Југославији чврсто се веровало да се на новчаници од 10 динара налази лик Алије Ситорановића, али је у питању заправо био ливац из Зенице Ариф Хералић.
Та новчаница називана је и "хиљадарка", јер је до 1965. године њена номинална вредност била 1.000 динара, а после деноминације, односно скидања две нуле, вредност јој је била 10 динара.
Ово је посебно интересантан део. Сам назив "сом" је према веровању настао због рударских великих наочара, које је уствари Хералић носио наводно, јер је некоме заличио на сома са тим наочарима, чему данас заправо дугујемо израз "сома динара".
У ратном стању и времену тешке инфлације, када се динар распао и потпуно обезвредио, израз "сом" је у новонасталим државама остао синоним за хиљаду, па се зато говорило "сома марака" за 1.000 немачких марака или се данас говори "сома евра" за 1.000 евра.
Занимљива је и легенда како је новчаница од 10 динара добила тај назив.
Наиме, у предратној Југославији, оној пре Другог светског рата, често коришћен назив за 10 динара био је "банка", а неретко и данас у комуникацији можемо чути како нешто вреди или не вреди ни "3 банке".
БОЖЈЕ ЧУДО: Хришћанске светиње на Светој Гори остале нетакнуте у снажном невремену (ФОТО/ВИДЕО)
САМО СРБИ ИМАЈУ ОВО СЛОВО! Поносни смо на њега, а у свету је познато КАО НЕШТО САСВИМ ДРУГО
НОВА НАДА ЗА СПАС ОРЛА СА СРПСКОГ ГРБА: Летите, царски птићи, па се једном вратите кући!
Морамо признати да прича о настанку имена за новчаницу и та повезаност са Југославијом итекако привлачи пажњу.
БОНУС ВИДЕО: Мистериозна организација из "Да Винчијевог кода": Раде у тајности, има их јако мало, а када згреше СУРОВО СЕ САМОКАЖЊАВАЈУ
