ОВО СУ ОБИЧАЈИ КОЈЕ НА БОЖИЋ МОРАТЕ ИСПОШТОВАТИ: Већ сутра је једна ствар ВЕОМА БИТНА
Суштина и симболика обележавања празника исте годинама - скромно слављење честитости и доброте.
Православни верници за два дана славе Божић, дан рођења Исуса Христа.
Више јавно Тужилаштво обавештено и укључено у случај Матеја Периша - ЕВО КАКО ЋЕ ДОПРИНЕТИ!
ЧЕКА НАС ВИШЕ ОД 15.000 ОБОЛЕЛИХ ДНЕВНО? Стручњаци у Србији забринути због ВЕЛИКОГ СКОКА оболелих
ЕВО КО ЈЕ ТАКСИСТА КОЈИ НИЈЕ ПРИМИО МАТЕЈА У ВОЗИЛО У НОЋИ КАД ЈЕ НЕСТАО! Дао изјаву полицији
Неки од најлепших обичаја у нашем народу везани су за овај и дане после њега - од паљења бадњака, постављања сламе у кући, по којој би требало да "пијучу" деца, док траже поклончиће - понеки слаткиш, суво воће, бомбону или неку парицу, преко доласка положајника у кућу, ломљења чеснице...
Али, пре свега, важно је да се сви током овог најрадоснијег хришћанског празника рођења Христовог, па до Богојављења (19. јануара) поздрављамо речима "Мир Божји, Христос се роди!", а отпоздрављамо са: "Ваистину се роди". Нису се много променили народни обичаји за Божић. И некад и сад поздрав је исти, божићна печеница и чесница важне, а положајник веома поштован.
Прилагођавани су, наравно, у зависности од средине у којој се прославља, и према могућностима у урбаним срединама, у којима, на пример, не може бадњак да се пали у шпорету "смедеревцу", уз речи: "Колико варница - толико парица", или да се стави слама испод стола на коме је свечана божићна трпеза, јер једноставно у граду сламу немамо где да набавимо.
Али су суштина и симболика обележавања празника исте - скромно слављење честитости и доброте.
Бадњи дан и Божић славимо дан за даном, а обичаји и схватања везана за њих су веома испреплитана, па су тако Бадњи дан и Божић нераскидиво повезани. На Бадњи дан, а у неким крајевима и претходног дана, домаћин у рано јутро одлази у шуму и доноси грану младог церовог или храстовог дрвета. Бадњак - по коме је овај дан и добио име, се у кућу уноси на Бадње вече.
Једним делом Бадњака се некада ложила ватра, па кад прегори носио се у штале и торове, док се други део чувао за положајника, који би га палио сутрадан, на Божић. Овај обичај се и данас понегде поштује, а у градским срединама бадње дрвце или гранчица се купује на пијаци, и у кућу уноси чак и дан-два раније. Многи га ките сувим воћем и бомбонама, а испод њега стављају поклоне за најдраже.
По православном обичају, на Бадњи дан се враћају сви дугови и све позајмљене ствари.
Сутрадан ујутру, на Божић, одлази се у цркву на причест после поста који је трајао 40 дана, а чији је циљ духовно и физичко прочишћење.
Иако су верници на Бадње вече у поноћприсуствовали паљењу бадњака у најближем храму или цркви, обичај је и да свака породица исто уради у својој кући. Бадњак у кући, дакле, треба да пали такозвани положајник - мушка особа која није из круга породице, а која је прва ујутру прешла кућни праг.
Обичај је да положајник док гори бадњак говори: "Колико варница - толико парица", чиме породици куће у коју је дошао жели благостање и срећу целе следеће године.
Паљењу бадњака црква је дала обредни смисао - грејање око бадњака симболизује загревање љубављу присутних укућана, јер свако овај празник обележава у свом дому, а светлошћу ватре разгони се мрак празноверја, незнања и неверовања и укућани се озарују миљем и обиљем.
