БИЛО ЈЕ ПИТАЊЕ ВРЕМЕНА КАДА ЋЕ СЕ ПОЈАВИТИ КОД НАС: Шири се паразит у Србији?
Иако је болест позната, код нас досад није регистрована.
Сумња се да је још једна жена, такође из Срема, заражена паразитом који на човека преносе лисице.
ПОЈАВИЋЕ СЕ НА НЕБУ ПРВИ ПУТ ОД КАМЕНОГ ДОБА! Данас је тај дан - а ево зашто је важна (ВИДЕО)
БИЛА ЈЕ БОЛЕСТ ПРОШЛОСТИ, А САДА ЈЕ БОЛЕСТ САДАШЊИЦЕ: Србија није имала ову пошаст ДЕСЕТ ГОДИНА, а сада опет хара!
"ПА ВИ СТЕ СИЛОВАНИ" Анђи из Руме дали погрешан лек, жена цела помодрела, докторка у шоку
Испитивања су у току, и засад се не може поуздано рећи да ли је реч о мултилокураном ехинококу. Ако се, ипак, испостави да је узрок тегоба које жена има зараза паразитом који се преноси са лисице на човека, то ће бити други случај мултилокураног ехинокока у нашој земљи.
Пацијенткиња (67) из Сремске Митровице, код које је крајем прошле године откривен први случај мултилокураног ехинокока, после операције на Клиници за абдоминалну и ендокрину хирургију УКЦВ у Новом Саду, и лечења, отпуштена је на кућни опоравак, потврдио је професор Катедре за хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Новом Саду др Душан Лалошевић.
До заражавања, иначе, долази када се паразит развије у цревима лисице која контаминира средину изметом. Тако долази до контакта јаја паразита са тлом, која потом оралним путем преко воћа или поврћа доспеју у тело човека.
Овај вирус је изненађење за нас, али не и у централној и северној Европи. Да је било само питање времена када ће се овај паразит појавити и код нас, указује и податак да је још 2016. године идентификовано жариште заразе у Срему, прегледом 18 процената заражених лисица и 14 одсто шакала. Ови резултати су објављени 2016. године у једном европском научном часопису. У Мађарској се 2005. појавио први случај, а у Хрватској 2020. године.
Доктор Лалошевић наглашава да је мултилокурани ехинокок зоолошка врста Е. мултилоцуларис која паразитира у цреву доминантно код лисице и других дивљих месоједа.
Код прелазних домаћина није цистичан него даје туморолику масу, најчешће на јетри која расте инфилтративно, а касније се развија централна кавитација од некротичног ткива паразита и домаћина. Због инфилтративног раста, операција на пацијенту је отежана, а често се открива када је толико велики да заузима већи део јетре и не може да се оперише.
Тада се пацијенту дају лекови који заустављају раст паразита, а морају се узимати веома дуго или чак доживотно.
