ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗАШТО ЈЕ ПАТРИЈАРХОВ ПОКРОВ ЗЕЛЕН? Ова боја одежде крије снажну симболику
Одежда, како се каже на руском и како се говорило на старословенском, јесте свечана одећа православних свештеника у богослужењу
Патријарх српски господин Иринеј, који је јуче уснуо у Господу у 91. години, данас је у стакленом ковчегу прекривеном раскошном зеленом одеждом, изложен пред верницима на одру од цвећа.
"ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ЈЕ ДОПРИНЕО ЈАЧАЊУ ГРЧКО-СРПСКИХ ОДНОСА: Ципрас изјавио саучешће Вучићу
"ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ЈЕ ДОПРИНЕО ЈЕДИНСТВУ ПРАВОСЛАВЉА" Огласио се архиепископ тирански Анастасије из болнице у Атини
КЊИГЕ ЖАЛОСТИ У ПОДГОРИЦИ И ХЕРЦЕГ НОВОМ: Црна Гора се опрашта од Иринеја!
Цела Србија данас је гледала испраћај блаженопочившег патријарха који ће сутра бити сахрањен у крипти Храма Светог Саве као први патријарх СПЦ који ће почивати на том месту.
Ковчег са његовим земним остацима био је прекривен зеленом одеждом и сви су се питали шта та боја значи.
Одежда, како се каже на руском и како се говорило на старословенском, јесте свечана одећа православних свештеника у богослужењу. У историјском и регионалном контексту, иста реч користила се и за свечану одећу владара, витезова, краљева и племића.
Црквене одежде су одређених боја, од којих свака има посебно значење.
Бела боја је симбол радости, чистоте и просвећења.
Црвена боја има значење крви коју су пролили Христос и његови ученици, апостоли, светитељи и мученици.
Зелена боја је симбол наде на вечно блаженство, стечено заслугом Исуса Христа и даром Светога Духа.
Црна и тамноцрвена боја представљају кајање и жалост. Саме одежде опомињу свештеника да побожно обавља богослужбене радње и подсећају га на врлине којима треба да се одликује.
Свака свештена одежда обавезно се освећује од стране епископа или свештеника. Кад се одежде облаче, изговарају се Типиком прописане молитве. Одежде се могу употребити само у богослужбене сврхе. Што се тиче боје црквених одежди у почетку је доминирала бела боја. Касније су уведене у време поста пурпурне или црне одежде, а током године и црвене, зелене, златне и друге. Обично су везене и украшене.
Пошто код православног свештенства има три степена, то и сваки степен има своје одређене одежде.
Ђаконске одежде су: стихар (обично бео сличан грчкој хаљини хитону, прекрива цело тело од врата до доле), наруквице и орар (дугачка трака коју ђакон носи на левом рамену и даје знак за заједничку молитву током богослужења);
Презвитерске (свештеничке) одежде су: стихар, епитрахиљ (орар чија су оба краја напред састављена, свештеник га ставља око врата), појас, наруквице и фелон (огртач без рукава са отвором да се преко главе обуче, облачи се преко стихара);
Архијерејске (епископске) одежде су: стихар, епитрахиљ, појас, наруквице, надбедреник (четвороугаоно платно које се за један угао веша око појаса на десно бедро; надбедреник такође носе и заслужни свештеници), сакос (одећа настала комбиновањем одеће византијских императора и одеће старозаветних просвештеника, разрезан са стране и повезан златним прапорцима; облачи се преко стихара), омофор (носи га архијереј преко оба рамена пребаченог), митра (на грчком: појас, шал којим се обавија глава; капа) и жезал (матеални штап који се додељује архијереју на рукоположењу). Знаци епископског достојанства су још и панагија и напрсни крст.
