ПОЧЕЛА КАМПАЊА "НЕ ПАЛИ СТРЊИКУ": За овакво дело следи новчана казна, последице су ОГРОМНЕ
Министарство оцењује да је ова забрањена пракса кривично дело за коју су предвиђене високе новчане казне.
У Србији је покренута кампања "Не пали стрњику", чији је циљ заустављања тог штетног и забрањеног начина уклањања жетвених остатака са њива, који је велики ризик по људе, имовину и наноси велике штете пољопривреди, животној средини и природи.
МАЛО СУНЦА, ПА МАЛО КИША И ГРОМОВИ: Познати метеоролог открива какве нас температуре заиста очекују
ВЕЛИКА ИНВЕСТИЦИЈА ЗА ЗЛАТИБОРСКИ ОКРУГ: Пуштена у пробни рад најдужа гондола на свету (ФОТО)
МОБИ ДИК ПОНОВО ПЛОВИ: Острво на Власинском језеру одвојило се од обале и почупало каблове електране
Три министарства - заштите животне средине, пољопривреде, шумарства и водопривреде и унутрашњих послова, су уз подршку Глобалног фонда за животну средину и Програма Уједињених нација за развој - УНДП покренула кампању да се не пали стрњика јер је то, како подсећају недозвољен и високо ризичан начин уклањања жетвених остатака са њива.
- У Србији је прошле године евидентирано скоро 19.000 пожара на отвореном. Највише је горело ниско растиње, страдале су и шуме, ливаде, воћњаци, житарице и виногради, Живот је изгубило 14 грађана, повређено их је било 40 и спасено троје - наводи се у саопштењу Министарства заштите животне средине.
Паљењем стрњике наноси се штета у пољопривреди, висока температура убија корисне микроорганизме и смањује плодност земље, садржај хумуса и уништава азот који је потребно потом надокнадити ђубрењем.
Загревањем земљишта при паљењу сламе изгори и до три тоне хумуса по хектару, а за стварање центриметра хумуса потребно је 100 година, док се паљењем неповратно изгуби, односно враћа у атмосферу, око шест килограма азота по тони сламе.
Спаљивањем стрњике не смањује само квалитет земљишта, већ се пожар неретко прошири на околину уништавајући читаве екосистеме, угрожавајући ловну дивљач, дивље биљне и животињске врсте, девастирајући заштићена подручја.
Загађење ваздуха и емитовање веће количине угљен диоксида који је у највећој мери узрочник ефекта стаклене баште утиче на климатске промене, због којих су све чешће екстремне временске непогоде, које неповољно утичу на пољопривредну делатност, наводи министарство.
С друге стране, додају, трендови више просечне температуре ваздуха утичу и на већи ризик од пожара, који постају све деструктивнији.
Министарство оцењује да је за престанак ове законом забрањене праксе која се квалификује као кривично дело и за који су предвиђене високе новчане казне, потребно је и јачање свести о њиховим штетним последицама.
НЕВРЕМЕ ХАРАЛО СРБИЈОМ! Ветар ломио гране, нестала струја, хаос у Пироту, Крагујевцу и Лесковцу (ВИДЕО)
Велика радна акција на пољима манастира Студеница: Мобаши избалирали сено на површини од преко седам хектара
ШОК СЦЕНА У КРАГУЈЕВЦУ: Оно што је страховита олуја "ОДУВАЛА" је оставило у чуду све пролазнике (ВИДЕО)
Београђани, не излазите из домова, ПРОВАЛА облака прекрива престоницу (ВИДЕО)
СВЕ ЈЕ СПРЕМНО ЗА МЕЂУНАРОДНО ТАКМИЧЕЊЕ: Српски војници вредно тренирали, следи надметање са 160 екипа (ФОТО)
