ПОРАЖАВАЈУЋЕ БРОЈКЕ У СРБИЈИ: У прошлој години више рођених него умрлих У САМО ТРИ ОПШТИНЕ
Људи се највише селе у Београд и Војводину
Главни град Србије годинама уназад привлачи највећи број људи, како са туристичког аспекта, тако и када је реч о избору за стално место становања. У Београд се током протекле године доселило 16.856 особа из других градова Србије, а највећи број нових становника престонице данас живи на Звездари, Вождовцу, Палилули и у Земуну.
Компанија Меридиан донирала више десетина милиона за борбу против коронавируса
У ивањичком крају налазе се НЕВЕРОВАТНА ЈЕЗЕРА: Празне када пада киша, а расту кад је сунчано
ПРОНАЂЕН УКРАДЕНИ РИМСКИ СПОМЕНИК ИЗ ВИНЧЕ: Ухапшени лопови који су украли надгробну плочу тешку ПОЛА ТОНЕ
Највише људи иселило се из Шумадије и западне Србије, а од четири региона Србије само су Београд и Војводина имали позитивни миграциони салдо, односно већи број досељених у односу на одсељене.
Најновији подаци Републичког завода за статистику сведоче да је током протекле године чак 127.421 особа променила своје пребивалиште, односно трајно се преселила из једног места у друго, а број такозваних интерних миграната повећан је за седам хиљада током претходне две године. Највећи број особа, које су се преселиле из једног у друго место и ту промену пријавиле МУП-у, има између 30 и 35 година, а полна статистика сведочи да су током 2019. године жене биле те које су чешће мењале место пребивалишта него мушкарци. У ову "емигрантску" статистику не улазе студенти, јер они у највећем броју случајева не мењају место пребивалишта када одлазе на студије у велике универзитетске центре.
- Када се просечна старост миграната упореди са просечном старошћу приликом склапања брака, долази се до закључка да је велики број пресељења из једног у други крај Србије мотивисан емотивним разлозима, односно венчањем. Чињеница да становништво са југа наше земље одлази на север, односно у Београд и Војводину, мора се тумачити и економским разлозима - што значи да је већина њих кренула "трбухом за крухом". Број "интерних миграната" се повећава из године у годину, а од 168 општина у Србији чак 133 је током 2019. године имало негативни миграциони салдо, односно већи број одсељених у односу на досељене. Једине три општине које су током претходне године имале и позитиван природни прираштај (већи број рођених него умрлих) и позитивни миграциони салдо (већи број досељених у односу на одсељене) јесу Звездара, Нови Сад и Нови Пазар - истиче мр Гордана Бјелобрк, начелница одељења за демографију Републичког завода за статистику.
Иако престоница и даље привлачи највећи број особа из целе Србије, бројке сведоче да и сами Београђани често мењају своје пребивалиште.
Примера ради, чак 32.628 особа се током претходне године преселило из једне у другу београдску општину, на пример са Новог Београда на Палилулу, а 3.480 особа променило је место становања унутар исте општине - отишло је из Борче у Крњачу на општини Палилула. Сигурно је да повољни стамбени кредити утичу на селидбу људи - када се сазидало насеље "Степа Степановић" значајно је порастао број особа које су се преселиле на општину Вождовац, а чињеница да Звездара из године у годину добија све већи број становника сигурно се може тумачити и нижом ценом станова у насељу Миријево, у коме је број становника премашио 80.000.
Статистика сведочи да су Вождовац, Земун и Звездара општине са највећим позитивним миграционим салдом у престоници - у њих се током 2019. године доселило 7.000 људи више него што се одселило. Ако је судити према бројкама националног статистичког завода, са Савског венца, Старог града, Новог Београда се више људи иселило него што се доселило, а једно од могућих тумачења јесте продаја станова, чији је квадратни метар најскупљи у земљи и селидба у насеља са повољнијом ценом некретнина.
Док се Београд пуни, остала места се празне
И док анализа Института друштвених наука сведочи да се највише празне варошице које имају између 10.000 и 30.000 становника, а потом и насеља која имају од 50.000 до 70.000 људи, бројке Републичког завода за статистику говоре да регион Шумадије и Западне Србије има највећи негативни миграциони салдо - током 2019. године из овог региона се чак 4.600 људи више одселило него што се доселило, што директно утиче на смањење броја становника. Бројке такође говоре да је најнеповољнију имиграциону статистику имају златиборска и мачванска област.
Регион Јужне и Источне Србије је на разлици између броја одсељених и броја досељених током 2019. године изгубио око 3.600 становника, а најнеповољније стање је у јабланичкој и пчињској области. Нишке општине Црвени крст, Медијана, Палилула и Пантелеј су једине у овом региону које имају већи број досељених него одсељених, а Мерошина је једина општина у Србији која има потпуно исти број досељених и одсељених.
Наша северна покрајина је за годину дана постала богатија за свега 500 становника - Нови Сад, Суботица, Панчево и Стара Пазова су једине општине у Војводини које имају већи број досељених у односу на одсељене. Највише људи се иселило из Врбаса, Зрењанина, Сомбора и Кикинде.
Спас од короне ће нас коштати само 300 ДИНАРА? Вакцине скоро па спремне за масовну употребу: Шта стиже пред грађане?
Чика Живојин из Прокупља ЈЕ ПРАВИ СРПСКИ ЂЕПЕТО: Он прави фантастичне ПРЕДМЕТЕ ОД ДРВЕТА већ шест деценија (ФОТО)
Мирко и Ана су добили ВЕЛИКИ ДАР усред епидемије: После 14 година борбе постали СРЕЋНИ РОДИТЕЉИ ТРОЈКИ (ФОТО)
У породицу код Ивањице дошао НЕОБИЧАН ГОСТ: Мало лане се не плаши људи, а хране га млеком на цуцлу (ФОТО)
КРАЉЕВАЧКИ НАУЧНИЦИ НА ТРАГУ ЗНАЧАЈНОГ ОТКРИЋА: Утврдили геном коронавируса, ово откриће може БИТИ ПРЕСУДНО
