Поред Благовести, православци данас славе још један празник: Ево шта не би требало чинити на Велику суботу

Православна црква и верници обележавају други дан хришћанске жалости, Велику суботу. То је дан који је Христос провео у Хаду па га верници обележавају у молитви и тишини. Уједно, данас се, као и сваке године, тачно девет месеци уочи Божића обележавају Благовести - сваког 7. априла. Више о народном веровању на овај празник прочитајте кликом ОВДЕ.

На тај последњи дан Недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.

Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је Велика субота, Страшна субота, Завалита или Дугачка. Сви ови називи опомињу на дуге Христове муке на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дело. У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи је назив Црвена субота зато што се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено. Наиме, приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба, и зато их ваља бојити у црвено.

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, негде боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У Хомољу месе колач - васкршњак - окићен босиоком, као и мањи колачиће. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бдења носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.

Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у свете одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.

ОПРЕЗ! Паметне дроге у Србији: Ове ТАБЛЕТЕ ЗА УЧЕЊЕ користи све више студената, али су јако опасне

Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.

Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере.