ПРОЈЕКАТ БЕОАВИА: БЕОГРАДСКИ СТУДЕНТИ САМИ ПРОЈЕКТУЈУ, КОНСТРУИШУ И ПРАВЕ РАКЕТЕ И БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ
Тим академаца Машинског факултета једини је српски представник на светским студентским такмичењима у области ваздухопловства.
Много времена, енергије, знања и напора се улаже у тренутак да машина полети, али наша екипа не одустаје ни у најтежим ситуацијама.
Неколико студената са Катедре за ваздухопловство Машинског факултета у Београду за годину и по дана успело је да окупи тим ентузијаста, учествује у два пројекта и направи ракету Аурора и две беспилотне летелице Равен и то са много мање новца од колега из богатијих делова света.
МАИЦ – Твој свакодневни живот постаје лакши него пре
ИМЕ ОДРЕЂУЈЕ СУДБИНУ ДЕТЕТА! Добро размислите о овоме!
НЕСВАКИДАШЊИ ОГЛАС КОД КРУШЕВЦА ЗГРОЗИО СРБИЈУ: "Продајем кућу, КУПЦИ Шиптари, муслимани, СРБИ НЕ" (ФОТО)
Пред њима је сада још комплекснији изазов ВТОЛ летелица која користи предност вертикалног полетања и слета као хеликоптер, а затим прелази у хоризонтални лет. Рецепт за успех је, кажу, у многобројним сатима учења, рада, труда и безрезервној посвећености циљу који имају. Пројекат Беоавиа зближио их је толико да функционишу као породица.
Цео тим дише, размишља и ради по принципу: Сви за једног, један за све.
- Беоавиа је основана у априлу 2018, у склопу удружења "Студентска техничка такмичења". Почетна идеја је била да студенти стекну практично знање и искуство из области које изучавају у теорији на факултету. Бавимо се пројектовањем, конструисањем и производњом беспилотних летелица ради учешћа на светским такмичењима, објашњава координатор тима "Беоавиа" Младен Кличковић.
Њихова жеља је да у израду пројеката ангажују што већи број академаца и тако их спреме за реалан свет и оно што их очекује после завршених студија.
Они су једина студентска екипа која представља Србију на такмичењима у области ваздухопловства и тренутно имају 34 члана, подељених у четири подтима: Аеродинамика, Структура, Производњу и Маркетинг, због лакше организације посла. У саставу тима су академци са четири факултета Универзитета у Београду међу којима су: Машински, Технолошко-металуршки, Архитектонски и Факултет организационих наука, али планирају да појачају своје редове са још двадесетак студената, из неколико других високошколских установа. Њихов циљ је да следеће године лансирају Втол летелицу на електрични погон.
Први пројекат са којим су наступили на неком такмичењу била је ракета "Аурора", коју се направили за "Ербасово" надметање у Патрасу, у Грчкој.
Конкуренција је била жестока. Чак 50 екипа из многих земаља желело је исто што и они, али Беоавиа је стартовала одлично. У првој фази такмичења која је обухватала пројектовање, прорачуне, начин израде и писање целокупног извештаја, освојили су – прво место. Уследио је тежи део. Пројекат који су предали требало је да реализују у року од три дана. Тад су прешли с теорије на дело и на крају заузели четврто место. О редоследу су одлучивале нијансе. Био је то феноменалан резултат за прво такмичење београдске екипе.
- После тог успеха, дешавало се да данима не иду кући, јер су се спремали за надметање "Аир Царго Challenge" које је одржано у Штутгарту. Осмислили су беспилотну летелицу с размахом крила од три метра и дужине 180 центиметра. Толико су били посвећени новој идеји и жељи за успехом да су сами направили пећ за печење композита. Производња делова такмичарске летелице трајала је само две недеље, а калупа нешто дуже – каже координатор подтима за Маркетинг Слађана Матић поносно истичући да је сваки члан екипе направио неки део.
Услед техничких проблема на летелици и лоше организације, у Штутгарту су заузели 19. место.
-Првог дана одрађен је један успешан лет. Нажалост, приликом другог лета нешто је кренуло наопако. Летелица је пала! Нисмо могли да верујемо шта се дешава! Било је чак и суза. Кад смо се мало смирили, покушали смо да спасимо што се спасити може. Дошли смо да се такмичимо, да докажемо да вредимо и нисмо смели, нити могли да одустанемо. За само један дан успели смо да средимо све делове који су били оштећени приликом пада, а било их је поприлично, и вратимо летелицу на полетну стазу – веома емотивно описује Слађана друго такмичење на коме је београдски тим учествовао.
Иако се некоме, можда, чини да је 19. место лош резултат, требало је доћи до Штутгарта. Ти млади људи провели су дане и ноћи припремајући се до последњег атома снаге и свим силама се трудили да успеју. И да нису ништа урадили, а јесу, јер је у такмичењу учествовало 30 екипа са много већим искуством и буџетима за своје летелице, научили су како су слога и јединство тима у тешким ситуацијама највећи успех у целој причи.
- Изазов је заиста био огроман, јер студенти нису знали чак ни како се пројектује летелица. Већи део екипе је на основним студијама, а било нам је потребно знање са мастера. Требало је много да се учи – истиче вођа пројекта "Равен" Лазар Поповић.
-Идеја је била да се прво направи тест летелица Равен ТЛ18, на којој би применили стечено знање и уочили грешке, како исте не би поновили и код такмичарског модела. Наш тим се у односу на остале разликује и по томе што смо ми једини успели да направимо две летелице из пројекта "Равен" за годину и по дана, не рачунајући пројекат "Аурора", што је захтевало од нас брзину, вештину, а и већа финансијска средства.
Иако постоје само годину и по дана, чланови овог фокусираног и упорног тима сваки пројекат су завршили до краја.
- Уложено је много труда и рада. Цео процес, све грешке, као и оно што је добро, записујемо због будућих генерација које ће наставити овим путем. Наши координатори су изабрали и одређен број јуниора које смо водили у Штутгарт да би знали шта их на таквим такмичењима чека, како све изгледа и на шта морају да буду спремни. На почетку увек преовладава оптимизам, али како процес одмиче наилази се на проблеме. Поред теорије коју знамо, треба све то извести и у пракси. У томе је, заправо, највећа драж – признаје Лазар. -Нормално је да кад не иде све по плану дође и до пада елана, али нема веће среће од тренутка кад се летелица подигне са земље. Онда смо сви свесни да се сваки труд исплати.
Рад у тиму захтева добре међуљудске односе и увек је питање како ће све да функционише, ако се учесници пројекта нису раније познавали. Срећом, постоји та посвећеност истом циљу, која људе зближи као да су породица. Тежња за успехом већа је од свега другог.
Са летелицама које су конструисали и направили вежбају на аеродрому "13 мај" и Прељине, а посебну чар за њих представљају експерименти.
На Технолошко-металуршком факултету су радили испитивања композита, а у Аеротунелу на Машинском тестирали су карактеристике аеропрофила осмишљеног и направљеног специјално за такмичарску летелицу "Равен 19".
Позитивна енергија им помаже да лакше функционишу и једва чекају да направе летелицу на електрични погон. Верују да ће и у томе успети и да ће с њом узлетети 2020. године на такмичењу New Fly Цомпетитион које се одржава у Хамбургу.
Овај задатак је до сада најзахтевнији с којим се тим "Беоавиа" сусреће. Треба направити летелицу која носи одређени терет при великој брзини, вертикално полеће, прелази у хоризонтални лет и потом вертикално слеће. То ће бити друга летелица те врсте која се производи у Србији.
У пројекат мора да се укључи неколико десетина студената, а његова реализација захтева и огроман буџет. Будући инжењери су убеђени како ће после досадашњих резултата привући спонзоре који су заинтересовани да улажу у њихово образовање.
- Кад је реч о успеху на факултету, шарено је, шали се Слађана. – Већина наших чланова има висок просек, али има и оних којима оцене нису баш спектакуларне из свих предмета. То уопште није страшно, јер је наша генерација свесна како је за каријеру веома важна пракса, а за успех једног овако креативног и паметног тима најбитније је да сви наши чланови дају максимум и желе да напредују и усавршавају се.
Беоавиа је члан европског удружења "Еуроавиа" које окупља студенте ваздухопловства из целе Европе. Наши академци желе да заврше студије у Србији и нађу посао у својој држави. Иако су свесни како овде тренутно није профитабилно за инжењере ваздухопловства, верују у боље сутра и труде се да томе допринесу својим залагањем, знањем и трудом!
