РЕКЛИ ЈОЈ ДА ЈОЈ ЈЕ БЕБА УМРЛА, А ОНДА ЈЕ УСЛЕДИО ШОК ОБРТ: Доктор јој се обратио контрадикторним речима - Дирљива исповест жене која тражи украдену сестру

Гошће емисије биле су три жене које су у потрази за својим сестрама Тијана Симић, Каролина Дели, Марија Кривокапић, као и Ана Пејић из Војвођанског удружења родитеља украдених беба.

Све три саговорнице које траже сестре имају слично искуство да су у потрази за сродницама - за које се тврдило да су умрле на рођењу при чему је то с обзиром на околности деловало веома сумњиво - преко одговорајућих институција наилазила на, како кажу, зид.

Пејић је рекла како је честа појава да они који пронађу браћу или сестре не желе јавно да говоре о томе што не би требало да буде пракса као и да је проблем тзв. бејби афера у Србији само загребан, да понекад потрага има успешан исход, али да то није довољно све док се проблем дубински не реши на системском нивоу.

Марија Кривокапић испричала је како је њеној мајци саопштено да јој је ћерка три дана након рођења преминула, поделивши са гледаоцима тадашње околности које наводе на огромну сумњу и уверење да је беба украдена.

- Ми ни дан данас не знамо шта је заправо кренуло по злу, с обзиром да је била потпуно природна, регуларна трудноћа. Књишка. Најнормалнији порођај, женско дете, живо рођено, знали смо и колико је тешко - два килограма и шесто четрдесет девет. То је велико дете. Све и да изгуби нешто на килажи што се дешава у првих пар дана, то није ништа страшно, није за инкубатор, није за било шта слично томе. Она је отишла на одељење и апсолутно није постојала ниједна информација која је дошла до ње да нешто са дететом није како треба. И тако је наредна два дана.

С обзиром да у Вишеградској у том моменту нису доносили дете на подој, већ је имала период од један до два поподне да кажемо дружење с дететом, али дружење где она не може да узме своје дете у руке, где може само да буде ту да му прича, пева или шта год 10-15 минута и то је то. Породила се 28. августа 1981, а 29. и 30. августа је ишла на то, назовимо га, дружење са бебом.

Након три дана, међутим, када је ишла на дружење са бебом није је затекла на уобичајеном месту.

- Да би је видела, 31. августа регуларно по тој рутини, одлази у тај простор где су бебе и на то место где је било њено дете. Нема детета. Онда је питала сестру која је радила на том одељењу, где је моја беба? Добила је одговор да погледа у овом другом делу просторије где су старије бебе. Старије бебе, а њена беба има три дана, али ок, тако су је упутили. Тамо опет нема детета и шаљу је главној сестри која је тада радила на том одељењу.

Затиче је на ходнику где она њој каже да седне на ту неку клупу и када је мама питала где је њено дете, она је кренула у причу како је мами то први порођај, да је она потпуно здрава, да ће бити све ок.

- Мама се збунила зато што је рекла да то није питање које је поставила, питала је где је њено дете. И она је рекла: Ваше дете је данас у 12 сати умрло. Прво питање је било "у реду, што мени нико није јавио?" После оног првог шока, нико мајку која је на истом том одељењу није обавестио да је до тога дошло, апсолутно јој је забрањено да види дете. Речено је да по протоколу они због њеног здравственог стања не могу да јој дају да види дете.

Потом је уследило шокантно саопштење доктора:

- Првог септембра обавља се прва јутарња визита. Доктор је саопштио да је њено дети у критичном стању! Она је била у потпуном шоку! Рекла је: Станите, добијам информацију јуче да ми је дете умрло! Је ли умрло или није умрло? Доктор се збунио и и реаговао отприлике као да поставља питање: Ко је вама рекао да је дете умрло? И пошто је сестра била присутна у тој првој јутарњој визити, мама је показала на њу, када су се њих двоје погледали. Некако су се њих двоје смуљали и изашли. Тог дана их више није видела. Ишла је да их тражи, али апсолутно нико од људи који су били у визити тога дана, апсолутно нико од њих није био присутан. Рекли су јој да тражи главну сестру, али главна сестра више није била иста. То се све догађа у Вишеградској.

Подаци у отпусној листи такође буде велику сумњу:

- Шеф одељења у том моменту је био доктор Јужнић. Он је потписао отпустну листу, због тога знам. И у суштини у отпустној листи стоји само датум рођења, живо рођено женско дете, као што сам рекла, килажа, дужина, тачка. Умрла 31.8. и то је то. Узрока смтри нема. И ја сам, када сам кренула у потрагу, прво отишла у општинску управу да тражим изводе из матичне књиге рођених и умрлих, пошто су ми рекли: Не можете без имена и броја. Ја сам рекла океј, реците ми на који начин могу. Чак ни то нисам добила. Тад ми је било јасно, ја тамо не могу добити извод. Ја тамо могу добити медицинску документацију.

Океј, ја сам отишла тамо, тражили смо на шалтеру где можемо да по тој отпустној листи добијемо медицинску документацију у смислу: извештај мртвозорника да се види узрок смрти детета. На крају су позвали обезбеђење, нико није викао, него сам ја инсистирала на томе да ми се да особа којој могу да предам тај документ. Наравно нити сам предала документ, није ми дозвољено да га предам, јер нас је обезбеђење испратило и ни дан данас нисмо добили никакву медицинску документацију која потврђује узрок смрти. Практично од целог порођаја и целе ситуације ви имате практично само отпустну листу.

Извор:Србија Данас/Курир