ЗНАТЕ ЛИ ОДАКЛЕ ПОТИЧЕ НАЗИВ "РЕСАВСКА ШКОЛА"? Настала је у велелепном српском манастиру који има ЈЕДАНАЕСТ КУЛА
Чини се да ниједан манастирски комплекс у Србији није тако пажљиво грађен
Један од најзанимљивијих, али свакако и најзначајнијих представника моравске школе српске средњевековне архитектуре се налази на територији општине Деспотовац и под заштитом је Републике Србије као споменик културе од изузетног значаја.
СРБИЈО, УСПЕЛА СИ! Сакупљен новац за лечење малог Оливера, дечака звезданих очију (ФОТО)
ДР МАЦУРА УПОЗОРАВА: Актуелне метеоролошке прилике нису добре ни за болесне, а ни здраве!
ОВЕ ГОДИНЕ РОДЕ НАМ ДОНОСЕ СЈАЈНЕ ВЕСТИ: Само 1. јануара рођено 20 беба у Србији
Манастир Манасија који се такође назива и манастир Ресава је око 30 километара удаљен од ауто-пута који спаја Београд и Ниш.
Задужбина српског деспота
Чини се да ниједан манастирски комплекс у Србији није тако пажљиво грађен као што је то Манасија. Пуних 11 година почетком 15. века је трајала градња ове светиње, чија је главна црква посвећена Светој Тројици.
Оно што манастир Ресаву или Манасију чини посебно интересантним јесте окружење, али и чињеница да је ограђен високим одбрамбеним бедемима.
У оквиру манастирског комплекса се, осим главне цркве налазила и манастирска трпезарија, а ту је и чак 11 кула, које су све мање-више истоветних димензија и изгледа.
Једини изузетак је такозвана Деспотова кула, која је заправо и најјача међу свима, те се карактерише као донжон кула. У питању је термин, који се у српској средњевековној архитектури користио управо за куле које су сматране последњом одбраном одређеног утврђења. У овом случају манастира Ресаве.
Српски деспот Стефан Лазаревић је према сведочењу његовог биографа, Константина Филозофа дуго тражио место на ком ће подићи своју задужбину.
Ништа без Ресавске школе
Појам ресавска школа се усталио раније у нашем језику као синоним за ученике који су били склони преписивању на тестовима.
Међутим, да није било праве Ресавске школе, коју је у својој задужбини организовао управо деспот Стефан, многе значајне књиге не би биле сачуване.
Он је, наиме, у манастир Манасију довео учене монахе и организовао својеврсну преписивачку делатност.
Даља историја манастира
Недуго након смрти ктитора, а након пада Смедерева 1438. године, Манасија пада у турске руке, али је шест година касније, деспот Ђурађ Бранковић ипак успео да је поврати.
Ипак, након његове смрти су турске снаге 1458. године заузеле Манасију, која им је била интересантна најпре због одличног положаја.
Како је недуго пре тога манастир страдао у пожару, постоје индиције да су управо турски освајачи радили на његовој обнови, будући да је ту боравио и турски заповедник утврђења, у чијој пратњи се према попису становништва из 1476/78. године налазило 70-оро људи, али и 14 мајстора, углавном зидара и клесара. Према подацима из истог пописа се види и присуство двојице калуђера у манастиру.
Временом се број турских војника смањио, а становници оближњег села Орашје су водили бригу о Ресави.
Почетком 16. века је на месту српског средњевековног манастира постојала исламска богомоља.
На кратко, у другој половини 17. века, Ресаву заузимају аустријске снаге, а касније опет пада у турске руке, да би се одредбама Пожаревачког мира, простор на коме се налази манастир нашао ипак у аустријским рукама. Управо у то време почињу нешто интензивнији радови на обнови ове светиње.
Монаси се у Манасију враћају у време избијања Првог српског устанка, а у доба кнеза Милоша Обреновића се значајније радило на обнови манастира.
Од 1954. године манастир Ресава функционише као женски манастир.
