САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ ПОВОДОМ НОВОНАСТАЛЕ СИТУАЦИЈЕ У ЗГРАДИ РЕКТОРАТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Желимо да Вас обавестимо о најновијим догађајима везаним за рад и функционисање Студентског парламента Универзитета у Београду (у даљем тексту: Парламент). Наиме, 23. фебруара 2021. године у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду одржана је „седница“ Парламента, на којој су донете „одлуке“ о смени целокупног руководства истог, као и о избору новог руководства. Разлог због ког су речи „седница“ и „одлуке“ у претходној реченици стављене под знаке навода је тај што, услед битних пропуста у сазивању и одржавању те „седнице“, она ни не може бити сматрана седницом Парламента у смислу Правилника о раду и организацији Парламента (у даљем тексту: Правилник). Следствено томе, све „одлуке“ које су на тој и таквој „седници“ донете су незаконите и као такве ништаве.

Најпре, у члану 51. став 2. Правилника прописано је да „Седницу Студентског парламента сазива председник на сопствену иницијативу, на предлог студента проректора, или на предлог једне половине чланова Студентског парламента“. Дакле, јасно је да, од кога год да је потекао предлог за сазивање седнице, њу мора сазвати председник Парламента. Кад је реч о „седници“ од 23. 2. 2021. то, међутим, није био случај, већ је „седница“ „сазвана“ мејлом послатим члановима Парламента од стране члана Парламента, колеге Луке Марошанина. 

Да нема ниједног другог пропуста, претходно наведени би био довољан да се предметна „седница“ прогласи за незакониту. Али, нажалост, постоје и бројни други пропусти у вези са њом.

Прво, предлог за сазивање седнице са одговарајућим дневним редом потписало је 22 лица (колега Михајло Радивојша, који је наведен као један од предлагача, није потписао предлог - доказ у прилогу). Међутим од тих лица, два још увек нису постала чланови Парламента (реч је о колегама Матији Суши и Емилу Зороњићу) у складу са чланом 17. Правилника, којим је прописано да „Чланови Студентског парламента стичу права и обавезе у Студентском парламенту даном верификације мандата“. Наиме, они, иако су изабрани за чланове Парламента да ванредним изборима на Филолошком факултету, још увек то нису постали будући да им мандати нису верификовани. Из овог произлази да би број релевантних потписа на односном предлогу за сазивање седнице износио 20, што не представља неопходан број чланова Парламента који се могу сматрати овлашћеним предлагачем за сазивање седнице Парламента (тражи се једна половина од укупног броја чланова, што тренутно у складу са чланом 18. став 8. Правилника износи 21).

Међутим, постоје очигледни недостаци и у погледу неких од потписа лица која јесу пуноправни чланови Парламента. Наиме, увидом у податке из архиве Парламента, закључено је да потписи пет лица на поменутом предлогу не одговарају њиховим потписима којим су се служили приликом верификације својих мандата, што рађа основану сумњу да је реч о фалсификованим потписима, а уједно представља и кривично дело прописано чланом 355. Кривичног законика. Међу пет потписника налазе се колеге Јана Димитријевић, Филип Стевановић и Милош Живковић и још двоје колега. Докази за ове тврдње налазе се у прилогу овог дописа. Овако очигледно фалсификовани потписи, дакле, не могу бити валидни, те се број правноваљаних потписа предлагача „седнице“ смањује на свега 15.

Такође, пропуст представља и чињеница да ни на овако непрописан начин сазваној „седници“ уопште није било кворума за рад. Наиме, у члану 55. Правилника прописано је да „кворум за одржавање седнице Студентског парламента постоји ако је за време трајања седнице присутно више од половине од укупног броја чланова Студентског парламента“. Увидом у снимак са видео камере у Свечаној сали ректората, као и непосредним опажањем од стране осталих чланова Парламента, дошло се до закључка да је у сали било присутно свега 19 пуноправних чланова Парламента, што није довољно за кворум, за који се тражи присуство најмање 21 члана. Образложење да су се неки од чланова Парламента изјашњавали електронски не задовољава, будући да је супротно духу одредбе члана 53. став 6. Правилника, који гласи „У изузетним случајевима председник може тражити изјашњавање чланова Парламента електронским путем уз образложење. Гласање које се обавља путем личних e-mail адреса може садржати највише једну тачку по којој се чланови могу изјаснити…“. Ова одредба, дакле, говори о ситуацији у којој је могуће гласати електронским путем (притом, реч је о гласању о највише једном питању) када је нарочито неопходно да се одређена одлука хитно донесе. Бесмислено би било њено тумачење у смислу да дозвољава да један део чланова Парламента може учествовати на седници користећи савремене технолошка средства, док други део чланова учествује на класичан начин, и то из разлога што би онда сам институт кворума био обесмишљен.Уз то, „седницом“ је, пошто није било кворума, морао председавати председник Парламента, у складу са чланом 52. став 2. Правилника, а то свакако није био случај, будући да председник Парламента није присуствовао „седници“.

Напослетку, на „седници“ је учињен покушај да се у надлежност Парламента стави и избор тзв. вршиоца дужности студента проректора. Најпре, категорија вршиоца дужности студента проректора уопште не постоји ни у једном позитивноправном пропису којим се уређује високо образовање, а друго, чак и да створимо фикцију да она постоји, једини орган који би евентуално могао постављати вршиоца дужности студента проректора јесте Савет Универзитета у Београду. Овај пример можда на најбољи начин осликава степен правног насиља колега које су организовале овакву „седницу“.

ЗАКЉУЧАК

Из свих горе наведених разлога, закључујемо да је предметна „седница“ сазвана и одржана на крајње нелегалан, па и нелегитиман начин, те да су следствено томе и „одлуке“ донете на тој „седници“ исто тако нелегалне. Није ни најмање спорна намера, а још мање право сваког члана Парламента да, сходно одредбама Правилника, предлаже одржавање седнице Парламента, а у оквиру ње и смену актуелног и избор новог руководства Парламента. Међутим, оно што је исто тако неспорно јесте да то право сваки члан Парламента може користити једино у складу са Правилником односно поштујући за то Правилником прописан поступак. Овде то није био случај. Учињени су крупни прекршаји Правилничких одредби, који су у досадашњем тексту детаљно образложени. Због тога Вас обавештавамо да је актуелно руководство Парламента још увек једино легално и легитимно руководство и да наставља са својим редовним активностима.

Урош Мијатовић председник Студентског парламента Универзитета у Београду
Јагош Стојановић студент проректор Универзитета у Београду