ТЕК ЋЕ ДА СЕ ТРЕСЕ! Нема добрих вести за Србију: Сеизмолог наводи НАЈУГРОЖЕНИЈЕ делове земље - велики проблеми и за престоницу?
Разоран земљотрес у Турској и Сирији, али и потреси у Румунији који су се осетили и у Србији, узнемирили су грађане.
У Србији ће тло тек да се тресе, а према очекивањима наших стручњака, ово подрхтавање које осећамо већ данима, трајаће и даље. Осим тога, сеизмолози процењују да ће нашу земљу задесити и земљотрес који ће свакако бити слабији од оног у Турској, али јачи од краљевачког из 2010. године, који се сматра једним од разорнијих код нас.
УЖИВАЈТЕ! МИРИС ПРОЛЕЋА У ВАЗДУХУ СЕ ОСЕЋА: Сунчан и топао дан у целој Србији, ујутру МИНУС, а онда пријатно изненађење
"ОСТАЋЕМО ОВДЕ СВЕ ДОК ТО БУДЕ ПОТРЕБНО" Спасиоци из Бора помажу у проналажењу људи из рушевина у Турској
СЛАВИМО СВЕТОГ СИМЕОНА И АНУ: Данас се остварују жеље, а родитељи би ОВО требало да ураде за своју децу!
Ми се већ налазимо у периоду појачане сеизмичке активности, доказ за то је управо све ово што нам се дешава последњих недеља, тако да је овакав земљотрес, који би био јачи од краљевачког, реално очекивати у наредних неколико, до највише десет година.
- Одмах да кажем да је померање тла при таквом земљотресу 100 пута мање него при турском. Тако да се разумемо, то би у односу на турски био слаб земљотрес, али био би јак и био би јачи од краљевачког земљотреса - каже сеизмолог Славица Радовановић за РТС.
Страх од земљотреса у Србији поново је актуелан након што су снажни потреси почетком фебруара разорили велика подручја Турске и Сирије остављајући на стотине хиљада људи без крова над главом, док је на десетине хиљада изгубило живот. Оно што је народ у Србији забринуло је то што се и тло у Румунији и Хрватској поново тресло, а потреси су се осетили широм Србије.
Славица Радовановић, сеизмолог, више пута је рекла да искључује могућност да се земљотрес такве јачине као у Турској и Сирији догоди у нашој земљи. Она, међутим, истиче да да би Србију могао да погоди снажан потрес магнитуде од највише 6 јединица Рихтерове скале.
Објаснила је да је разлика између јединица Рихтерове скале логаритамска и да је земљотрес магнитуде 7 десет пута јачи од потреса магнитуде 6 јединица. Да подрхтавања тла која осећамо и у Србији нису само последице земљотреса ван наших граница сведочи и јучерашњи земљотрес код Краљева у 13.43 сати. Како се наводи на сајту Сеизмолошког завода Србије земљотрес је био јачине 2,3 степена по Рихтеру, а епицентар је био у близини Жиче.
Почео вишегодишњи период честих земљотреса
Како тврди Радовановић појачана сеизмичка активност трајаће више година. Ова подрхтавања и "љуљања" којима смо сведочили претходних дана, последица су управо ове активности.
- За сеизмологе месеци не представљају неку временску основу. Ми увек говоримо о неколико година, а најчешће кажемо у наредних десетак година могући су такви догађаји, јер ипак се сви ти притисци кроз Земљу преносе много спорије него што су наши страхови - навела је Славица Радовановић.
Осврнула се на то су земљотреси на подручју Средоземља у Хрватској, Италији и Албанији доказ да је да је читав простор Источног Медитерана ушао у једно време појачане сеизмичке активности.
- Земљотреси максималних магнитуда дешаваће се у различитим епицентралним зонама на овом простору - каже она.
Најугроженији делови Србије
Према тврдњама појединих сеизмолога готово 80 одсто подручја у Србији подложно је потресима тла, док су великом ризику они на југу земље око Копаоника, потом цела Шумадија, али и предео који се налази између Копаоника, Косјерића, Ваљева и Свилајнца. Најјачи земљотреси у Србији десили су се управо на Копаонику, Руднику, Лазаревцу и Краљеву. Земљотрес у Краљеву јачине 5,4 степена Рихтера из 2010. године оставио је неизбрисив траг јер је причињена огромна материјална штета, а у истом је настрадао брачни пар, док је око стотину људи лакше повређено.
Ана Младеновић са Рударско геолошког факултета напомиње да су области око четири града у нашој земљи у већој опасности од остатка државе.
- Угрожени су делови око Западне Мораве, градови Краљево, Ваљево, Трстеник и Параћин. То су уједно и подручја која су у највећем ризику од земљотреса - каже Младеновић.
Треба ли да бринемо о градњи?
Оно што грађане највише занима, то је колико су сигурни објекти грађени у најкритичнијим деловима, али и у остатку Србије. Говорећи о сигурности у угроженим подручјима Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета у Београду наводи за РТС да нема опасности по грађевиснке објекте у случају да дође до потреса.
- Нема опасности уколико се придржавамо свих правила пројектовања и изградње објеката. Неће доћи до рушења, нити до апокалиптичних сцена које видимо. Међутим, да би било рушења појединих објеката, свеједно да ли су то стари објекти који још увек постоје, који нису срушени и који су грађени пре ступања прописа на снагу или неки објекти који су грађени у последње време, а да је било пропуста приликом изградње, извесно да би било - каже Кузмановић.
На ову тврдњу надовезала се и сеизмолошкиња Радовановић која је рекла да се у случају у Србији неће десити апокалиптични призори као у Турској.
- Може да се догоди да један објекат буде, као што смо имали у Краљеву, потпуно порушен. Током мионичког земљотреса, ми нисмо имали ниједан објекат који је срушио и постао гомила цигала. Ниједан. Током копаоничког, исто тако. Било је таквих, у црногорском земљотресу, а не код нас - навела је Радовановићева.
Како објашњава даље, наши земљотреси магнитуде највеће која би код нас могла да се догоди би на нашим најлошијим објектима зиданим само од цигле у време када нису постојали прописи који би обезбедили бољу градњу, само један део тих објеката, око десет посто, а у непосредној епицентралној области би имало тешка оштећења.
- У њима више не би могло да се живи, носећи зидови би били испуцали, вероватно се не би зарушили скроз, али би у њима живот немогућ - каже Радовановић.
У Београду би се тресло прилично
Поручила је, међутим, да из окружења, у смилсу потреса у државама суседима, прете друге опасности за високе објекте у Србији.
- То су земљотреси рецимо у румунској обласи Вранче. Иако смо ми 450 километара далеко одатле, ми бисмо у високим објектима, којих има све више у нашим градовима, нарочито у Београду, имали врло велику трешњу. Померања би била велика, али се надамо да су сви ти објекти зидани у складу са прописима, те тако не би ни ту имали такве штете - рекла је Славица Радовановић.
Жариште земљотреса у окружењу Србије
Радовановић каже да су земљотреси који су се догодили у Румунији, а осетили се и у Србији, били у једном простору где је последњи земљотрес такве јачине био давне 1940. године и где је постојала дуготрајна акумулација сеизмичке енергије.
- Када се догодио земљотрес у Турској био је неопходан само мали доток сеизмичке енергије да би се то жариште покренуло. Да није било турског земљотреса, румунски би се догодио можда само годину или две касније, али би се сигурно догодио - навела је Славица Радовановић у емисији на РТС.
Указала је на то да је земљотрес у Турској и Сирији био изузетно разоран, а да је његова снажна магнитуда која је за континенталне земљотресе при самом врху убрзао земљотресе у Румунији, али и испровоцирао земљотрес који се истог дана догодио код Петриње у Хрватској.
Како се понашати у случају земљотреса?
У случају земљотреса, где год да се налазите, најважније је да следите следећа упутства - не паничите и пробајте да останете присебни, не покушавајте да побегнете, лезите на под, склупчајте се и заштите главу. Будите спремни да може уследити још јачи потрес.
У приручнику који је издао Сектор за ванредне ситуације, Министарства унутрашњих послова Србије, јасно су наведена правила којих би свако од нас требало да се придржава у оваквим ситуацијама.
Најразорнији земљотреси у Европи
Најразорнији земљотрес у забележеној европској историји погодио је Месински мореуз у јужној Италији 1908. године, сравнивши са земљом градове Месина на Сицилији и Ређо ди Калабрија на италијанском копну. Земљотрес магнитуде 7,1 и цунами изазвали су око 100.000 смртних случајева. Економска штета је била значајна, јер је Месина била важна лука на Медитерану.
Највећи земљотрес последњих година у широј Европи био је земљотрес магнитуде 7,6 који се догодио 17. августа 1999. године у Деринчеу у Турској, мање од 100 километара југоисточно од Истанбула. Погинуло је више од 17.100, а повређено више од 45.000 људи. Такође је изазвао и цунами који је убио 155 људи.
Само неколико месеци након овог земљотреса, 12. новембра 1999. године, Турску је поново потресао један од накнадних потреса. Овога пута епицентар земљотреса јачине 7,2 степена Рихтерове скале изазвао је знатну штету у турском граду Дузце и однео између 850 и 900 живота.
Земљотрес који је однео највише живота у 2020. догодио се 30. октобра на Самосу у Грчкој. Однео је 119 живота, док је више од 100 људи је повређено, а многе зграде су тешко оштећене.
