Шокантна исповест Српкиње из Француске која је заражена корона вирусом: Лешеви се чекају, а 35 евра наплаћују дан
Корона је овде донела много ружне ствари.
Српкиња Нина Симеуновић (43) године, стоматолошка сестра која је од 2003. године у Француској, последње три године је у Антибима.
Ово је њена прича о томе како се одвија живот у Француској у доба короне и како се заразила опаким вирусом.
Шта тачно кажу стручњаци: Србија спречила експлозију епидемије, али још НИЈЕ КРАЈ БОРБЕ против короне
ПЕНЗИОНЕРИ ЋЕ МОЋИ ДА ШЕТАЈУ ЗА ВРЕМЕ ПОЛИЦИЈСКОГ ЧАСА? Грађани старији од 65 година затворени већ 27 дана
Србија данас шаље авион по грађане који су остали у Прагу и Братислави
- За напуштање куће тражимо дозволу од полиције путем интернета. На захтеву уписујемо име, презиме, тачну адресу, где се тачно налазимо, датум рођења, место рођења и разлог због којег излазимо. Затим добијамо QR код и од тренутка кад тај код учитамо на телефон или одштампамо на папир, имамо тачно у минут и сат време у којем можемо да напустимо кућу. Удаљити се можемо максимум 1.000 метара. Можемо да обавимо само најнеопходније ствари, да одемо до апотеке, по прехрамбене намирнице, код лекара. QR код носи у себи све информације. Што се намирница тиче, морамо да идемо у најближу продавницу. Чак и ако има других у растојању до 1.000 метара, траже да идемо у најближу - испричала је Нина.
За све који се понашају мимо ових правила прва казна је 35 евра на лицу места, ако се прекршај понови, казна је 1.500 евра, а ко нема да плати на лицу места, казна се увећава 300 одсто.
-Генерално, ми се у ствари крећемо једном у пет-шест дана на по сат времена у кругу од 1.000 метара. Тиме сам вам све рекла. Такође, у продавницу не могу да иду двоје из куће. Ако желимо да изведемо децу на сат времена, мада их нико не изводи, не може један родитељ са двоје деце, мора један родитељ на једно дете. И то да га држи за руку да дете не би трчкарало. Потпуни полицијски час траје целу ноћ, од 22 до ујутру - каже она.
Нина Симеуновић пријатно је изненађена позивима из Србије:
- Јавили су се људи које нисам чула по 25 година кад су сазнали да сам заражена. С друге стране, неки од Француза с којима сам била блиска уопште се нису јавили. Ми смо јако солидаран народ, много мање тога има овде.
Према њеним речима у Паризу је још ригорозније, живела је тамо 16 година пре него што се доселила у Антибе. Тамо више немају места у болницама.
- У аутомобилу може да буде само једна особа, која мора имати потврду да иде на посао, плус QR код, да се види кад је кренула од куће. Не можете отићи код пријатеља или код родитеља да их посетите. То јесте ограничавање слободе кретања, али ми то овде схватамо као оправдано. Нико се не буни, сви схватамо да је то једни начин да је ово за наше добро. Нису ретке ни пријаве комшија кад виде да неко не поштује правила у потпуности, то се сматра грађанском дужношћу. Јако ми је жао кад видим да се део народа у Србији жали, кад не схватају да је све ово за наше добро - каже Нина и додаје:
- Школа је овде јако лоше организована, професори пишу на мејл родитеља, пошаљу која се наставна јединица обрађује, пошаљу задатке, и то је све. Старији ђаци успевају да прате, али млађи, наравно, не. Колико видим, школа у Србији је много боље организована јер дете седи испред ТВ и може самостално да прати час - рекла је Нина.
- Корона је овде донела много ружне ствари. На пример, пацијенти старији од 70 година немају право на респиратор иако су цео радни век уплаћивали 40 одсто за здравствено осигурање. У Паризу нема ниједног места у болницама, много је преминулих. По 1.000 тела је у једној сали. На преузимање тела се чека и по неколико седмица, а по дану наплаћују боравак тела у мртвачници 35 евра. Стварно невероватно. И нехумано. Грађани су се због тога побунили. Шокантно је и да пензионери из старачких домова немају праву на болничко лечење иако се коронавирус увукао у домове за старе, много је преминулих, 30 одсто целокупне смртности отпада на геронтолошке центре - прича Нина.
- Ја сам стоматолошка сестра у хируршком блоку, радила сам са једном маском дневно док нас нису затворили јер су проценили да немамо ни минималне услове рада. Ја сам коронавирус добила највероватније тамо, била сам јако лоше и даље имам болове у грлу, главобољу, кашаљ, 18 дана сам била јако болесна, са свим могућим симптомима, то је много горе него обичан грип - закључила је.
Елиса тестовима до откривања степена отпорности на Ковид-19
Мој отац Жељко је преживео удар грома и напад два питбула: Против короне је издржао само месец дана
Тим Руске Федерације боравио у Врању, обишли Covid болнице, сарадња на помолу
ДОБРА ВЕСТ ИЗ БОРА: Има 37 оболелих, али све мање новозаражених
Полицијски час од 108 сати, од четвртка до следећег уторка: Да ли нам се спрема најригорознија мера забране до сада?
