ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ ВЕЛИКИ СРПСКИ ПРАЗНИК: Тачно у поноћ замислите три жеље, а мотрите и на скривене знакове
Српска православна црква слави овај празник 24. фебруара по црквеном, а 9. марта по грегоријанском календару.
Верници и Српска православна црква данас обележавају прво и друго обретење главе Јована Крститеља.
ДА ЛИ СУ ЦВЕЋЕ И БОМБОЊЕРЕ ДОВОЉНЕ? Лична карта жена у Србији! Бројније, образованије и мање плаћене од мушкараца
ШТА СУ ТО "СКАЈ" ТЕЛЕФОНИ? Омиљени у криминалним групама, хакери и безбедносне снаге имају главобоље да их провале!
НЕВЕРОВАТНО! Тротинет на ауто-путу у Београду јурио 80 на сат - реакција УРНЕБЕСНА кад је видео камеру (ВИДЕО)
Прво обретење
Према предању, велики и славни пророк Јован Крститељ био је посечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, Иродове жене. Када је посечен, Иродијада је наредила да му се глава не сахрањује заједно са телом, јер су се бојали да страшни пророк некако не васкрсне. Зато је узела његову главу и закопала је на неком скривеном и бешчесном месту, дубоко у земљу.
Њена дворкиња била је Јована, жена Хузе, дворјанина Иродова. Добра и благочестива Јована није могла да трпи да глава Божјег човека остане на бешчесном месту, па је ископала тајно, однела у Јерусалим и сахранила на Гори Јелеонској.
Не знајући за овај догађај, цар Ирод, када је сазнао о Исусу како чини велика чудеса, уплашио се и рече: "То је Јован кога сам ја посекао, он устаде из мртвих".
После извесног времена неки знаменит властелин поверовавши у Христа, остави положај и светску сујету и замонаши се, и као монах, с именом Инокентије, настанио се на Гори Јелеонској баш на оном месту где је глава Крститељева била закопана. Желећи да зида себи ћелију, он је копао дубоко и нашао земљани суд и у њему главу, за коју му се јави тајанствено, да је Крститељева. Он је целива и закопа на том истом месту.
Друго обретење
На овај дан се зато прославља прво и друго "Обретеније главе Светог Јована Крститеља" као помен на ове догађаје. По Божјем промислу та чудотворна глава ишла је од руке до руке, понирала у мрак заборава и опет објављивана, док најзад није у време благочестиве царице Теодоре, мајке Михаилове и жене Теофилове, и у време патријарха Игњатија, пренета у Цариград.
Многа чудесна исцељења догодише се од главе Претечине. Важно је и интересантно је, да док би жив, "Јован не учини ниједно знамење", међутим, његовим моштима даде се благодатна чудотворна моћ.
Српска православна црква слави овај празник 24. фебруара по црквеном, а 9. марта по грегоријанском календару.
Веровања на овај дан
У Србији је раширено веровање да овог дана сунце креће назад са севера према југу, три пута стане и заигра.
Верује се да се небо у поноћ три пута отвара, па мртве душе лако уазе у рај, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље, оне ће му бити испуњене.
У овој ноћи се може открити и закопано благо.
У народној песми, која говори о нечему што не може бити, и у којој се баца клетва на девојку да се не уда, девојка на коју је бачена клетва треба овог дана да се помоли у цркви или манастиру Светом Јовану, упали свећу и остави скроман прилог храму. Клетва ће бити отклоњена.
