"Бог нас је спојио, дужан сам им до КРАЈА ЖИВОТА" Брутална исповест Марка и Александра евакуисаних из Авганистана
Марко почиње причу од тренутка када су кабулске улице, од најбезбеднијих, у једном трену постале симбол панике и страха.
Александар Цвејић и Марко Прибак су јуче безбедно стигли у Србију након што су из авганистанске престонице евакуисани немачким авионом у Ташкент, престоницу Узбекистана. Они су у својим изјавама након доласка у Србију испричали страхоте кроз које су прошли.
ИМА ВИШЕ НАШИХ ГРАЂАНА НЕГО ШТО СЕ МИСЛИЛО: Још један наш држављанин у Авганистану - синоћ био у конвоју УН
ДА ЛИ КОКТЕЛ ОД ДВА "СИНОФАРМА" И ЈЕДНОГ "ФАЈЗЕРА" ПРОЛАЗИ СВУДА? Стигло објашњење - можемо ли лакше да путујемо?
СРБИЈА ОДЛУЧНА У БОРБИ ПРОТИВ КОРОНЕ! За ТРИ дана на Сајму трећу дозу вакцине примило скоро 1.000 ЉУДИ
- Када сам схватио да је војни камп у ком смо се налазили опкољен са око 250 талибана, мислио сам да никада нећу стићи кући, у Србију... Био сам сигуран да ће се нешто лоше десити - овим речима описује један од најтежих дана у свом животу Марко Прибак, држављанин Србије који се због посла нашао усред Кабула у тренутку када су талибани кренули у поход на авганистанску престоницу.
Како каже, у тим тренуцима њему и његовом пријатељу и колеги Александру Цвејићу, свашта је пролазило кроз главу, али, на срећу, додаје, остали су прибрани, колико год је то било могуће.
Марко почиње причу од тренутка када су кабулске улице, од најбезбеднијих, у једном трену постале симбол панике и страха.
- Све се издешавало у 12 сати. Војска се само повукла и талибани су ушли у град колима и моторима. Прочуло се кроз град шта се дешава и завладала је општа паника. Сви су почели да беже и кренули су негде, иако су знали да талибана има у целом Авганистану. Онда је већина похрлила на аеродром или је налазила скровишта у напуштеним зградама.
Прибак се у том тренутку налазио у свом смештају са колегом и када су сазнали шта се дешава, контактирали су човека који је био задужен за безбедност у једној амбасади.
- Колега и ја радимо за једну интернационалну компанију и често смо долазили у Авганистан због посла. Само ове године сам био четири месеца и због тога смо остварили многе контакте са људима, који су нам у овом тренутку много значили. Позвао сам познаника који је задужен за безбедност у једној амбасади, и он нам је саветовао да останемо ту где се налазимо. Ја сам у међувремену купио карте за 17. и 18. август, али после неколико сати укинути су сви комерцијални летови. Ипак, иако нам је саветовано да останемо у смештају, решили смо да одемо на војни аеродром. Наш пријатељ нас је позвао тамо, покупили смо ствари, спаковали се у кола и отишли - наставља причу Марко Прибак.
Истиче да у том тренутку, није био сигуран да ли је то била добра одлука.
- Нисам знао да ли треба то да радимо, али ипак смо кренули. Успели смо да дођемо до војне базе, али не и да уђемо у њу. Поред ње се налазио камп-хотел у који смо успели да уђемо захваљујући момцима из Хрватске и Босне. Они су нам много помогли у том тренутку и дужан сам им до краја живота. Са њима смо провели две ноћи и чекали смо одобрење да уђемо у базу... А онда... Онда је уследио један од најгорих дана у мом животу. Када смо ушли у камп, већ сутрадан, окружили су нас талибани. Преко 250 њих опколило је наш камп и тада сам први пут помислио да никада нећу стићи кући, био сам сигуран у то. Сва срећа страх није трајао дуго, јер се убрзо близу базе нашло 300 војника специјалних јединица Велике Бриталије који су успели да их отерају. Они су дошли да направе списак за евакуацију, и већ сутрадан смо успели да одемо.
Марко је рекао и да је олакшање осетио чим се авион нашао изнад кабулског тла.
- Тај тренутак ћу заувек памтити. Мени није био осећај олакшања кад смо слетели у Београд, већ чим смо полетели за Узбекистан. Тада сам знао да смо безбедни.
Додаје и да је захвалан отправнику послова Амбасаде Србије у Индији који је надлежан и за Авганистан Синиши Павићу, без којег ништа не би успели, као и компанији за коју рад. Ипак, највише је захвалан "момцима са Балкана" који су им помогли да преброде та четири дана.
- Бог нас је спојио, свако је имао своју улогу, помагали смо једни другима и остаћу им дужан до краја живота. Ово је срећа, срећа и Божија помоћ - закључује Марко.
Други део двојца Александар Цвејић стигао је синоћ у Грачаницу где му је породица.
Он је рекао да у Кабулу владају "страва и ужас" и да се, каже, "дешавало свашта" и да се у Кабулу нон-стоп пуца. Они су, немачким војним авионом, прво евакуисани у Ташкент, одакле су пребачени у Немачку, а затим и у Србију.
"У Кабулу се дешавало свашта"
У краткој изјави за РТС Цвејић је рекао да се у Кабулу "дешавало свашта", да су били су опкољени.
- У неким тренуцима, добили смо оружје да се пазимо - испричао је Цвејић, не желећи да именује од кога су добили оружје.
Осим њега и Прибака, у групи су, каже, била и двојица држављана Хрватске, и још двојица из БиХ.
- Евакуисали смо се из тог хотела где су нас примили, у тај део аеродрома су нам улазак средили Британци, па смо ишли код Немаца. Звали смо и нашу компанију да причамо са њима, тако да смо ми први које су Немци евакуисали, нас седморица и још неки Немци - испричао је Александар.
У Кабулу је, истиче, "страва и ужас".
- Првенствено што је војска катастрофа, ту нико за ништа не одговара, пуца се по цео дан, убијају се, нико не одговара за цивиле, цивили хоће да беже на аеродром. Има мртвих - каже Цвејић.
Захвалио је амбасадорима, Влади Србије, додајући да ће о свему тек говорити јер је, каже, још увек под стресом.
