СРБИЈА ПАМТИ ХЕРОЈЕ СА КОШАРА: Срђан Станчетић добио улицу у Бановом Пољу
Србија не заборавља своје хероје
Срђан Станчетић (24), јунак са Кошара који је 1998. погинуо бранећи тадашњу СР Југославију од албанских терориста, добиће улицу у Бановом Пољу, насељу у мачванској општини Богатић. У малој сали Скупштине општине Богатић јуче је одржана 20. седница Општинског већа општине Богатић, а најзначајнија тачка дневног реда била је утврђивање предлога Одлуке о измени назива улица у насељеном месту Баново Поље.
Ново, брже и једноставније решење за ваше финансије: Све што вам је потребно и битно, можете да завршите онлајн
ПРВЕ БОМБЕ 1999. ГОДИНЕ ПАЛЕ СУ НА ПРИШТИНУ: Овако су Албанци наводили НАТО бомбардере да гађају циљеве на КиМ
СРБИЈА СКОРО ЈЕДНОГЛАСНА: Чак 82 одсто грађана против чланства Србије у НАТО
На основу поднете иницијативе за промену назива две улице у Бановом Пољу, решењем председника општине именована је Комисија за одређивање назива улица и тргова на територији општине Богатић, која је након спроведеног законом прописаног поступка и добијања неопходне сагласности Министарства државне управе и локалне самоуправе предложила измену назива целе Улице Дринска и дела Улице Глиша Милетић у нови назив Улица Срђана Станчетића. Новим називом жели да се сачува сећање на истинског јунака који је положио живот бранећи отаџбину, преноси портал glaspodrinja.rs.
Како се сазнаје, одлука је била једногласна и ступа на снагу осам дана од дана када изађе у Службеном гласнику.
Срђан Станчетић је рођен 16. априла 1974. године, а прве године свог живота (тачније до седме године) провео је у Улици Здравка Шестића у Бановом Пољу, код бабе и деде који су га одгајали док су му родитељи били на раду у иностранству, да би са њиховим повратком прешао да живи у новој породичној кући 1981. године у Дринској улици у Бановом Пољу.
Основну школу завршио је у Бановом Пољу (прва четири разреда) и Богатићу (виша четири разреда) 1989. године, као носилац Вукове дипломе. Иако је био спортског духа (што је и остао до краја овоземаљског живота о чему сведоче бројне медаље и пехари са такмичења) и имао различита интересовања, превагу да упише војну школу имала је посета старијем брату од текте који ју је уписао годину дана раније. Сусрет са тадашњим духом заједништва који је владао у касарни, организацијом и начином рада са младима али и могућности које су се отварале након завршетка школе утицале су на његов дефинитивни избор.
Свега 2-3 године након мировног споразума којим је окончан рат на прострому БиХ и Хрватске долази до оружаних напада на Косову и Метохији, а већ током 1998. године Срђан са колегама из бригаде добија задатак да штити границу у реону карауле Кошаре.
Исте године 28. јула је био један од дана када су се непријатељима борили "прса у прса". Након погибије потпуковника Горана Остојића, команданта и начелника штаба 63. падобранске бригаде, одлучили су да евакуишу његово тело, на кратко се повуку и консолидују редове. На део колоне која се са бојишта кретала ка караули направљена је заседа. У тој заседи је погинуо и Срђан, у том тренутку старији водник. Поред Срђана погинула су још два његова саборца, резервни водник прве класе Драган Душанић и војник Радош Церовић.
Срђан Станчетић сахрањен је 3. августа 1998. у родном Бановом Пољу. Поживео је само 24. године. Није стигао да се ожени нити да остави наследнике. Вечна му слава.
