Шта ли ће остати од Србије? Готово 50% популације живеће у ових пет градова, број рођених и умрлих биће запањујућ
Смањење величине популације ће се одвијати под доминантним утицајем негативног природног прираштаја (у просеку 86 одсто) у односу на ефекат негативне нето миграције, наводи се.
Алармантни подаци! У 2052. години Србија ће имати 5,2 милиона становника, што је смањење за око 1,5 милиона у односу на 2022. годину, наводи се у најновијем извештају Републичког завода за статистику.
У алармантним подацима стоји да ће у Србији за 30 година људи живети 6 година дуже, али ће број рођених и умрлих бити мањи у поређењу са претходних тридесет година.
До 2052. године, број деце узраста до 14 година биће двоструко мањи од броја особа старих 65 и више година. Смањење броја становника старости 15‒64 године довешће до тога да ће однос издржаваних према радно способним лицима бити 3:4, што ће представљати повећање оптерећења контингента радне снаге за преко 25% у односу на 2022. годину!
Региони у којим су старији људи од 50 година у 2022 и у којим ће бити старији од 50 у 2052. Србија постаје земља за старце:
Србија ће све више постајати земља старог становништва
Осим тога, у наредне три деценије уследиће продубљивање демографске хетерогености становништва у Србији: готово 50% популације биће концентрисано у пет градова који су значајнији урбани центри: Београд, Нови Сад, Нови Пазар, Крагујевац и Ниш, док ће друга половина становништва бити неравномерно дистрибуирана у преосталих 140 територијалних јединица.
С друге стране, интензивираће се процес популационог уситњавања, који карактерише значајан пораст броја општина са мање од 5000 становника, којих готово да није било у претходном периоду, као и општина са величином популације од 5000 до 10000.
Највећи губитак становништва до 2052. године десиће се у Борској и Зајечарској области, приближно за 50%, док је најмањи губитак пројектован за Београдску и Јужнобачку област, мање од 10%.