СПЦ СТАВИЛА ТАЧКУ НА ДАЉУ ПОЛЕМИКУ: Овај вид мајчинства је потпуно неприхватљив!

У документу "Бесконачно достојанство", Ватикан је поновио одлучно противљење промени пола, родним теоријама, сурогат родитељству, абортусу и еутаназији. И док једни праве мале кораке ка усклађивању религије и нашег стварног живота, други их оптужују да се мешају у људска права и истичу да држава и верска заједница, не смеју човеку или жени да ускрате једно од основних људских права.

Шта у религијским списима пише о темама које деле људе? 

Да ли Српска православна црква и Исламска заједница имају сличне ставове о овим питањима? У емисији "Уранак" на телевизији К1 говорили су председник Сабора исламске заједнице, Мухамед Јусуфспахић, свештеник београдске надбискупије Александар Нинковић и ђакон др Александар Милојков.

На питање сурогат мајчинства, свештеник београдске надбискупије, Александар Нинковић истиче да је сурогат мајчинство, трговина деце.

- То је трговина, неко бива плаћен за то. Имамо два случаја: мајка роди за ћерку или сина. Онај ко тако гледа на своје дете, гледа своју корист. Јер је то размишљање "Ја хоћу да имам дете по било коју цену". Ту се дете не пита да ли има право на праву мајку и оца. Само ако то посматрамо је довољно. Шта ћете рећи детету, купили сте га у радњи. Данас на Западу имате огласе за сурогат материнство. Знате који је то ударац за дете, када сазна да га је мајка купила - каже он освнувши се и на појам вештачке оплодње, коју такође сматра кршењем људског достојанства.

- Вештачка оплодња је тешко кршење људског достојанства. Издваја се из контакта мушкарца и жене, многи грехови које се чине претходно, али то је неважно за оне који не верују. Трећа ствар, угрожава се здравље жене, јер се бомбардује хормонима како би могла да се узме јајна ћелија. Прва ствар у вери је проблематична, издвајање новог живота, уметање доктора који одлучује. Узимање у своје руке одлуке, које од тих оплођених ембриона, који ће имати право да се роди. По нашем закону то је још катастрофалније, јер они оплођени ембриони који су остали, могу да се дају неком другом, а пошто нема никакве заштите у закону, могу да се продају и хемијској индустрији и некој другој фирми које се баве вештачком оплодњом. Катастрофалне злоупотребе могу да се догоде. Имамо толико деце коју нико не усваја. Ту се показује та људска саможивост, јер се ту доводи у питање да се пошто пото жели дете са својим ДНК, а не жеља за дететом. То је проблем људског рода - додаје.

Ђакон, др Александар Милојков истиче да треба направити разлику између сурогат мајчинства и вештачке оплодње

- Сурогат материнство је потпуно неприхватљиво за православну цркву јер се уплиће трећа страна. Што се тиче вештачке оплодње, ја ипак мислим да ту постоји простор за икономију. С једне стране имамо жељу супружника да се остваре као родитељи, то је нешто што је Богом дано и благословено, али имамо проблем да то не могу да ураде на природан начин. Не бих се сложио да вештачка оплодња значи потпуно измештање из односа мушкарца и жене. Донори нису прихватљиви са аспекта хришћанске антропологије, али овде има простора за икономију када муж и жена желе своје дете и дају свој репродуктивни материјал (јајне ћелије и сперматозоиде). У самој вештачкој оплодњи постоје моменти који су дискутабилни са аспекта хришћанске етике, то је, пре свега, шта са тзв. вишком ембриона. У хришћанској антропологији, људски ембрион има достојанство човека. То је можда проблематично за ширу јавност да разуме. Људски ембрион се као такав посматра као једна мала људска икона божија. То је оно што је неприхватљиво и због чега не може да буде икономија.

Папа је дозволио свештеницима да благосиљају парове истог пола.

- Папа је ту потпуно погрешно интерпретиран. Ми не благосиљамо њихов однос, благосиљамо их појединачно када долазе као пар заједно, а не њихову везу. Реакција десничарске стране у цркви, која постоји, јесте да хомосексуалцима нема места у цркви. Има места за све, али литургијски благослов не могу да добију - рекао је Александар Милојков, док Александар Нинковић истиче да црква никада никога није одбијала:

- Црква никада није одбијала хомосексуалце. Они су у цркви третирани нормално као и сваки други грешник. Овај документ Папе је одговор на оно што се дешава у савременом свету, а то је наглашавање таквих парова. Имамо велики проблем у Немачкој, где се захтева да се венчају у цркви, што никада неће бити прихваћено. Оно што је документ покушао да објасни јесте природа благослова. Постоје две врсте благослова. Један је литургијски који благосиља дело у складу с вољом Божијом, а други је благослов који тражимо ми грешници, тражимо помоћ и разумевање Божије. Када тај документ говори о благослову нерегуларних парова или хомосексуалаца који долазе и траже благослов од свештеника, јасно наглашава да се то не може радити у оквиру литургије, ни у цркви. То је приватни благослов свештеника који може благословити један пар - каже свештеник Александар Нинковић.

Мухамед Јусуфспахић каже да би он на то гледао онако како Бог каже:

- Ја бих ту гледао шта Бог каже. Загледао бих се у злоупотребу положаја тзв. хоџизма, свештеништва, назовите то како хоћете, међу онима који то заиста јесу, јер је то само онај који гледа шта је Бог казао и не петља се у питања опроста. Само је Бог тај који прашта, а ми можемо једни за друге да се помолимо. Тако да, када је у питању сурогатство, нека вам се не причињава да је овде однос двеју димензија, који може да се раздвоји у две особе. Није исто мајчинство и родитељство. Једно је родитељка, а друго је заиста мајка. Мајчинство је шири појам од родитељства, јер није свака родитељка мајка, говоримо када је то иста особа. Сада се на том терену тргује. То су сурогатство, замеништво је нормална појава и постоји нормалан израз за то као појам за разумевање појаве у домену дојења, јер она мајка која доји, постаје мајка по мелеку, а није родитељка. Треба гледати друштвену димензију, треба да се зна ко је родитељ, донор сировине, да се не би догодило да се брат и сестра узимају. Онда имамо појаве у друштву негативне и на здравственом нивоу. Болест рађа болест, девијација рађа девијацију. Чак бих обратио пажњу и на оне банке мајчинског млека, чији руководиоци не воде рачуна, а можда је то и са верске стране различитих уверења да су брат и сестра по млеку, ако су исту мајку задојили. Само што се то уколико је млеко стављено на гомилу не може разазнати - казао је Јусуфспахић и објаснио како Исламска заједница гледа на истополне бракове:

- Имамо нешто што је Бог дозволио да постоји. Постоји Ђаво који се Богу успротивио, али Бог га је створио, али га није волео себи и неће га одобрити себи. Постоји разлог зашто је Бог неке појаве створио, могу бити као научно наставно средство за осведочавање оних које је Бог изабрао, при чему се ја не надобијам Богу да знам шта је списак, већ живим у неизвесности и молим Бога да ми опрости сваки пропуст и заборав. Ово је оно што је Бог јасно осудио, а јесте га створио да постоји као појава. Бог то не воли, иако је дао да постоји. У том смислу је и бол услов за боље. Када говоримо о слабостима, ја не могу да се не помолим за било кога, као што се помолим за себе и ту је безгранично. У мислима да сам близак са неким, а да се никада нисмо срели, ми смо ближњи зато што нас је Бог зближио у времену и простору и ван времена и ван простора. То није сродство, интересна сфера, према свим ближњима морамо бити такви да се Богу помолимо за спас њих, као што се помолимо за спас нас. Божија воља је кога је створио и кога себи воли - закључио је Мухамед Јусуфспахић у емисији "Уранак" на телевизији К1.

Извор: Србија Данас/Telegraf.rs/Аутор: М.Л.