СУТРА ПОЧИЊЕ ВАСКРШЊИ ПОСТ! ОВО ОБАВЕЗНО урадите за ЗДРАВЉЕ своје породице
Свето Причешће је оно што треба свакоме човеку, то је оно што нас обнавлја то је оно што је свима нама поновно васкрсење.
Не дозволите да он тек тако прође и да окренеш леђа Господу и не приступиш светој Чаши.
ГУЖВЕ НА АДИ: Београђани почели са сунчањем, а неки и са КУПАЊЕМ (ФОТО)
Пошто Свето Причешће није обично јело и пиће, него Сам Бог, Господ Исус Христос, који нас оживотворава и обоготворава, природно је да цело остаје у нама.
- Тело и Крв Христова заузимају место у саставу наше душе и тела; не троше се нити пропадају, нити се налазе у ономе што излази из тела – далеко било – већ пребивају у нашој суштини и одржавању, постајући одбрана од сваковрсне штете, и средство за очишћење од Сваке Прлјавштине.
Због тога стално треба да имамо на уму да смо Богоносци, и да у складу с тим треба да се и владамо, а не да одмах пошто смо се причестили, све опет наставлјамо по старом, враћајући се поново у грех, као свиња у своју калјугу.
Ако би о тајни причешћа опширно размишлјали и разлагали, потребна би била цела вечност, јер је то најсветија тајна на врху Свемоћи, премудрости и лјубави Божије (Инокентије архиеп. херсонски)…
О, како нам се непостижно чудо безграничне лјубави Божије показује у тајни Причешћа! – Бог, – говори блажени Августин, – при свој својој свемоћи не би могао дати ништа више; при свој премудрости својој не би нашао ничега више да нам да; при свом богатству своме, не би имао дати ништа више: (Толмачев).
Свештена радња у којој се свршује велика Тајна Причешћа, зове се благодарење (Евхаристија) због тога, што ми овде имамо више побуда за благодарност него за молбу, јер овде више добивамо него што тражимо, пошто потпуно ништа не остаје што нам овде не би Бог даровао. (Јеремија патр. цариградски.)
Ако би Бог по својој доброти и дозволио човеку да иште у Нјега све што би само могао замислити, само и уобразити (маштом,) то и тада да ли би се човек осмелио само и да помисли о томе што му се сада нуди у тајни Причешћа (Толмачев).
Помисли, Хришћанине, какве си се части удостојио?
Почиње велики Васкршњи пост: Ово су ПРАВИЛА којих би се требало ПРИДРЖАВАТИ!
Каквом се трпезом наслађујеш? Оним, на кога с трепетрм гледају анђели, и не смеју погледати без страха због сјаја који отуда излази, ми се хранимо. На тај начин сједињујемо се, постајемо „једно“ тело са Христом. (Златоуст.)
Марија, изабрана да буде Мати Божја због савршенства у врлинама, носећи Спасителја у утроби, запевала је у одушевлјењу благодарности: Што ми учини величину силни (Лука 1, 49.) Зар нема права на исти начин рећи о себи и Хришћанин, одлазећи од свете трпезе Господње, када: душа његова – како каже Тертулијан – постаје нахрањена самим Богом?
Ако неко сумња и има неверство о св. Божанској тајни, – како се хлеб, који се на часној трпези претвара у тело, и вино у крв Исуса Христа Сина Божијега, и постаје право његово тело и права његова крв на светој литургији, – тада сваки православни Хришћанин треба да га упита: Да ли Бог може створити више од човека и изнад разума његовог? – И када онај каже: може, – реци му: Зар не може да нам да Тело своје за јело? – Како су речју Божијом утврђена небеса, тако истом речју мења хлеб и вино у тело и крв Своју. (Св. Димитрије Ростовски.)
Чудо претварања хлеба и вина у пречисто тело и у пречисту крв своју Богочовека, које се врши у тајни причешћа, не траба да нам изгледа потпуно непојамно и недостижно, јер ми и сами видимо да се у нашем сопственом телу обични хлеб претвара у тело наше и обично вино у крв нашу.
На који начин, питаш, прославлјено тело Спасителјево, будући с душом, како учи Св. Писмо, с десне стране Бога Оца, и не будући свуда присутно, може да буде на сваком св. жртвенику; С друге стране, како од његовог тела, које се непрестано раздаје, не остаје све мање? А како, лјубазни, светли сунце? Да ли је оно свуда присутно? Не. Да ли оно кад год оставлја своје место на небу? Никада. Међутим светлост и топлота сунчева свуда су, свуда је живот и радост. Јер, да ли је јуче, или прекјуче сунце почело да светли? Не, од тог времена више је од 7.000 година.
Па ипак, сунце је увек подједнако, не умањује се у сваком кругу, не губи од своје снаге (силе.) И тако, ето можемо ти рећи одговор од неба, на твоје питање. Оно што је сунцу могуће зар је тешко Богу, коме је лакше да на небу (постави) ново сунце него мени и теби упалити свећу? Тај пример са сунцем може упоредно објаснити и то, како тело Христово остаје цело, мада се хлеб у тајни причешћа дроби и разделјује непрестано. Јер узми огледало и обрни према сунцу, у њему ће бити насликано сунце (круг). Разбиј огледало, и узми које год парче његово, и обрни према сунцу, опет ћеш видети у њему потпуни круг сунца. (Инокентије архиеп. херсонски.)
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У СРБИЈИ: Код Јагодине пронађено ПИСМО старо МИЛЕНИЈУМИМА
Кад природно и материјално сунце, дело Саздателја и Бога, може да се наслика у много-бројним каплјама воде, зар је немогуће самом Створителју, свемогућем и свуда-присутном, да присуствује цео у једно исто време својом пресветом крвлју и телом уједињеним са његовим Божанством, у храмовима много-бројним, где се по његовој заповести и уредби призива на хлеб и вино сведелајући и свесвети Дух, за свршавање велике, соасоносне и непостижне тајне. (Игњатије епископ кавкаски)
Ако се чудиш како се један потпуно цео Христос у многим деловима даје подједнако вернима, ни мање у једним ни више у другим, треба да се чудиш и томе, како је један мој глас и код мене у устима и код тебе у ушима, мој глас (Св. Димитрије Ростовски.)
Ако се дивиш како Христос често бива разделјиван, не неумањујући се, већ остаје увек цео, тада, диви се и томе, како се од једне свеће могу да запале многе друге, но њена светлост не умањује се. ( Исти)
Ако се чудиш како је у тако малом делу тајне потпуни Христос, диви се и томе, како се у малу зеницу твог ока може да смести цео град са свим својим зградама. (Исти)
Апетит у храни, обично доказује здравлје телесно, а одвраћање од хране је знак болести. Исто тако и света жеђ небеске Хране Пречистог тела и крви Христове показује добро душовно здравлје, а немарење за њу – духовну болест.
Као што се по физичком закону о преламању светлости, сунце наслика у води, у огледалу или у каплји росе, тако се по духовном закону о преламању духовне светлости Христос наслика у чистом срцу и уму. (Д. М.)
Сунце има три главне особине: светлост, tоllоtu и округлину. И Христос има многобројно особина које се у три речи могу сабити: премудрост, лјубав, савршенство, – потпуно у свему. Као што сунце најпре осветли землју, па је постепено загреје, тако Христос човека најпре осветлјава, па тек онда загрева. Душа човекова прима светлост Христову кроз разум, а топлоту кроз срце. (Д. М.)
Без светаг причешћа Христовим тајнама човек је исто што и дрво без животног сока. Није добро не причешћивати се, но није добро ни причешћивати се недостојан.
Ко би од нас смео да баци драгоцену халјину у блатњави и мутни поток? Зар би неко смео да прими драгоцену крв Христову у срце пуно греха (бл. Августин.)
Када приступаш Страшној чаши, приступај тако, као да би пио из самог ребра Христовога. (Златоуст.)
Преподобни Нифонт са учеником дође у цркву кад се свршавала литургија. Наједанпут отворише се његовим духовним очима небеса и он виде да светлост велика силази са неба и покрива олтар и свештено-служителја. Кад се читала посланица апостолска он виде апостола Павла да стоји иза чтеца (онога који је апостола читао) и уразумлјује га. Када се читало свето Јеванђелје речи из уста свештено-служителја узносиле су се у висину као пламен. Кад се часни дарови приносили (хлеб и вино) он виде, како ишчезе кров црквени, небо се отвори и отуда се чула рајска pssmа. Потом сиђоше анђели и запеваше: Слава Христу Богу. – Иза тога анђели донеше дивно дете поставише га на дискос па почеше служити светињи часних дарова.
РОДИТЕЉИ, ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ! Нови услови при УПИСУ у обданиште! И за приватне вртиће од сада ОВА ПРАВИЛА!
Два серафима и два херувима стадоше изнад главе детета и покриваху га крилима својим. Када наста време, да се освете дарови и да се претвори хлеб у тело а вино у крв Спасителјеву, један од најсветлијих архангела закла дете, скупи крв у свету чашу (путир,) метну заклано дете на дискос (тањир) па стаде у свој ред. После тога наста разделјивање светих тајни, присутни у цркви почеше да се причешћују. Блажени Нифонт виде, да су у неких, који су се причешћивали, лица светла као сунце, а у неких црна као у арапа. Анђели, који чуваху и стајаху око светих тајана, уз свето причешће пазили су како ко приступа да се причести, па су оне који су имали светла лица китили цвећем, јер су се ови причешћивали са великим страхом и побожношћу, а од оних који су имали црна лица са гнушањем одвраћали су се. Кад се света служба свршила дете је опет било живо и анђели га на рукама однеше на небо.
