СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАТЕ О ВОЈНОМ РОКУ: Трајао би 75 дана, а ево шта би све регрути могли да науче
За само 20 дана биће донета одлука о поновном увођењу војног рока, што ће значајно променити животе многих младих мушкараца
Обавезни војни рок трајаће два и по месеца, док ће жене имати могућност да се добровољно пријаве.
Бивши генерал Кастратовић сматра да је враћање војног рока веома добра одлука.
- Полемика траје последњих осам година. У време министра Вулина, политика је тражила да се војни рок одмрзне и покрене иницијатива. У систему одбране имамо два подсистема – војну и цивилну одбрану. Служење војног рока и обученост грађана није само за ратне, већ и за мировне услове. Имамо професионалну војску, око 37 хиљада припадника укупно, али ту спадају и војне установе, као што је ВМА, па око 13 хиљада војника чине борбени састав. То није довољно за ратне услове. Не планирамо никога да нападнемо, али морамо бити спремни на изазове, претње са КиМ-а, из Хрватске, или у случају ширења рата - рекао је Кастратовић.
Генерал је истакао да се војни рок не враћа због могућности рата, већ је рекао да се враћа јер имамо опрему и ПВО системе, те неко мора да их користи и вежба на њима, не да би ратовао, већ да бисмо спречили напад на нас.
Објашњавајући зашто у нашој земљи није велико интересовање за професионално служење војног рока, Кастратовић је истакао:
- Професионалну војску имају само велике силе са јаком економијом, попут Немачке, Италије, Енглеске, и Француске, које могу да приуште високе плате војницима.
"На Балкану се сваких 30-40 година води рат"
Како је истакао пуковник у пензији Милан Јоловић, “ниједна држава не добија рат само са редовним и активним саставом”, већ, како је рекао, “рат добија народ, односно резервни састав”.
- Ниједна држава не добија рат само са редовним и активним саставом, већ рат добија народ, односно резервни састав. Ми живимо на Балкану, где се сваких 30 до 40 година води рат, без обзира на нашу неутралност. Она нам не гарантује да нећемо бити увучени у сукоб. Нисмо желели ни рат деведесетих, али стварање униполарног поретка донело је ратове у Ираку, Југославији и Чеченији. Сада смо сведоци новог поретка и рата у Украјини. Где ће се тај рат ширити, не знамо, али морамо имати снажне одбрамбене снаге. 75 дана војног рока није довољно да се војник потпуно обучи, али је довољно за основно знање које ће надограђивати кроз резервни састав."
Јоловић је затим говорио о примеру Швајцарске, неутралне, али високо милитаризоване земље, где обука траје 21 недељу:
- Швајцарски резервисти до 30. године држе оружје у својим кућама, а после тог периода држава им може дозволити да откупе оружје или га врате. Они су једна од најнаоружанијих нација у Европи.
Што се тиче обуке, Јоловић је објаснио да индивидуална обука војника укључује ватрену обуку, руковање наоружањем, физичку припрему и пружање прве помоћи.
- Након 15 дана индивидуалне обуке, она се наставља кроз колективни рад у одељењима, водовима и четама. Обука би се интензивирала у редовном саставу, с циљем стварања јаких колектива. После основне обуке, сваке године би се спроводиле додатне вежбе са регрутима у њиховим ратним јединицама - објашњава Јоловић и додаје да Србија има инфраструктуру, али да је потребно побољшати услове:
- Имамо инфраструктуру за обуку свих регрута, али ће бити потребно додатно улагање у побољшање услова смештаја, боравка и исхране. Влада РС ће морати да издвоји средства за те намене - рекао је Јоловић и објаснио колико припадника редовног састава треба да има Србија:
- Петнаест посто би требало по броју становника - закључио је Јоловић у емисији "Уранак" на телевизији К1.
Бивши генерал у пензији Кастратовићем објашњава да ли је довољно годину дана да се касарне адекватно опреме.
- Годину дана за основне услове је довољно. Неке касарне у Србију су већ добро опремљене - каже генерал у пензији и открива за кога се уводи обавезни војни рок:
- За мушкарце од 18. до мислим 27. година. Два и по месеца омогућава да више циклуса људи прође обуку. Тако да годишње може да прођше три до четири генерације. У том случају ћемо имати обучено становништво и то нам даје психолошку снагу, да можемо да се супротставимо некоме - закључио је бивши генерал, Кастратовићем.
Србија Данас/К1