ТАЈНЕ ВЛАШКЕ МАГИЈЕ И ОБИЧАЈА: Мума Падури опседа лоше мушкарце, а код врачаре се не иде ноћу
Влашки обичаји одувек су привлачили велику пажњу, док су врачаре, магија, различити обреди и култови нешто што се такође везује за ово поднебље. Постала је посебно популарна последњих недеља, када је постала актуелна домаћа серија "Црна свадба", у којој су приказани неки од влашких ритуала.
Александар Репеџић са 17 година професионалног теренског искуства у области етнологије и антропологије, говорио је о обичајима приказаним у овој серији, ритуалу откопавања покојника, "везивању" мушкараца, зашто се код врачаре не иде ноћу и зашто попови више не долазе на црне свадбе.
НИ МАЊЕГ СЕЛА У СРБИЈИ, НИ ТРАГИЧНИЈИХ ПРИЧА: Мурали на зидовима крију болна убиства и догађаје (ФОТО)
"ЗОВУ МЕ НА МОБИЛНИ, ПРЕТЕ ПРЕБИЈАЊЕМ..." Др Шеклер открио кроз какву голготу пролази због става о вакцинацији
БОГАТА РУСКИЊА СЕ ИЗЛЕЧИЛА У СРПСКОЈ СВЕТИЊИ: Догодило се Божје чудо, сада је жена својим гестом одушевила све! (ФОТО)
Неготин и Мајданпек врве од влашких обичаја
Власи су народ романског порекла и највише их има у источној Србији. То је народ који је дошао из Румуније и задржао своју културу, обичаје, веру и ритуале. Влашка магија повезује се са Хомољским планинама, Мајданпеком, Бором, Зајечаром, а нарочито са Неготином, који важи за "центар" влашке магије.
- Постоји много интересатних обичаја, али они нису бизарни нити болесни каквим понекад покушавају да их представе. Сличне обичаје можете да нађете готово свуда у свету. Много се прича о сахранама, црној магији, а мало о обичајима као што су рајске свеће, хлебови у облику Сунца и Месеца који представљају космос на столу, и слично - каже Александар Реџепић.
Мума Падури опседа лоше мушкарце
Читав концепт женствености који се и данас изузетно негује код Влахиња заснован је на легенди о Мума Падури која опседа лоше мушкарце, а жене чува када је позову.
- Мума Падури је оличење женствености, краљица ноћи, великих груди, дуге косе и ноктију, у дугој хаљини, нага и расплетене косе. Иако је оличење женствености понекад се јавља и као ружна старица, са израженим зубима. Мума Падури се може претворити у пласт сена, навиљак сена, ћурку, краву, свињу, пса, коња или козу - пише у својим радовима етнолог Александар Репеџић.
Према веровању, она живи у шуми и излази на ливаде када чује позиве. Брине о плодности, помаже да менструални циклус дође раније, буде што краћи и безболнији, а када жене остану у другом стању, чува и њихову децу.
Омађијају мушкарце
Још једно од веровања код Влаха јесте да се брачни партнер може "омађијати" тако да не може да има сексуалне односе ни са ким другим, осим са својом женом.
- Они који су нашли ту своју судбинску љубав, од влашких врачара траже рецепт за везивање Или одвезивање. Верује се да жена може да одузме полну моћ мушкарцу и да га ‘завеже’ тако да он може да ступу у сексуалне односе само са њом, а не са другим женама. Али то су углавном људи који су прешли неке године и природно изгубили полну моћ - каже Репеџић.
Откопавање покојника
Код Влаха постој обичај "откопавање покојника", који се примењивао кад умре млада особа, девојка или младић. Четрдесетог дана после погреба, родбина покојника би дошла на гробље, откопала би гроб и извадила ковчег.
- Обављали су то у доба када се Сунце рађа, усправили би ковчег, скидали поклопац и белом марамом брисали лице покојника. Онда би му лице окренули према Сунцу да га обасјају сунчеви зраци. Пошто би Сунце додирнуло покојника, поново би га покопали и тог дана би породица приредила све погребне обреде као да је први пут сахрањен. Такав ритуал последњи пут је обављен деведесетих година прошлог века у селу Дебели Луг - каже Александар Реџеповић, етнолог.
Чин раскидања Црне свадбе
У влашким крајевима не постоји обичај црне свадбе, већ чин раскидања црне свадбе. То је јако редак обичај који се догодио у селу Рановцу, 2004. године. Погинуо је млад дечко и његова баба је након тога сањала како је нашао жену на оном свету, али да би могао да буде са њом, мора прво да буде ожењен овде.
- Зато је требало да прихвати неко да му буде невеста тих годину дана. То није прихватила његова девојка, већ његова најбоља другарица. Она је тих годину дана морала да се понаша као супруга, није смела да има сексуалне односе и да има дечка. Након годину дана дешава се даћа и чин раскидање црне свадбе. Ту су окићена кола, пешкир и сватови, чак и музика. Онда се долази до гробља, до места где је сахрањен, ту се ломи барјак. Игра се последње коло, у правцу казаљке на сату - објашњава етнолог за Мондо.
Млада је све време у својој кући и тог дана је дарују стварима које су наменили за њу, одећом, кошуљама, али добија и обредне хлебове и свећу. Након тога, црна свадба је раскинута и девојка може нормално да ступа у везу са другим младићима и да се уда.
- Обичај је јако редак, али није бизаран и болестан каквим га многи представљају. Циљ је да се младом покојнику омогући нешто што није стигао да има док је био жив. Не игра се око ковчега, мајка не предводи коло. Раније су и попови били на самом чину и свеће које су се тада палиле су ноћиле у цркви. Сада такав обичај више не постоји и од деведесетих је православна црква против таквих обичаја - каже саговорник.
Код врачаре никад ноћу
На питање која је разлика између обичаја који су приказани и реалности, наш саговорник каже да фикције има много, као и у сваком играном филму.
- На пример, код врачаре се никада не иде ноћу, када зађе сунце. У то време ниједна врачара неће да разговара и не прима људе до изласка сунца. Што се тиче масовног убиства које се догодило, за које се тврди да је дело влашке магије, зна се да је тај човек био психички болесник - каже саговорник.
Према поједним етнолошким истраживањима, стрнџарење, што на румунском значи грљење и миловање, јесте стари обичај у влашким крајевима.
- То је била припрема младих од 10 до 12 година за брачни живот, тако што су на празнике у пролеће, на окупљању сеоских заједница, прихватали удварање и интимније упознавање између младића и девојака, под контролисаним условима, где су били присутни родитељи. Парови су могли да се виде и чују на високом пропланку са травом. То је била врста контролисања сексуалног понашања, јер се дозвољавањем оваквих контаката спречавао сексуални живот са свим могућим последицама.
Ипак, етнолог Александар Реџепић каже да је за тај термин, иако зна влашки језик, чуо тек деведесетих када су медији почели да пишу о "бизарном секс обичају и оргијама маскираних Влаха у пећини".
- Није добро мистификовати влашке обичаје и то се ради због неразумевања језика и недовољног познавања влашке културе. Генерално, увек се лек за проблеме тражи на страни која је мање позната, муслимани иду код попа, православци иду код хоџе, а многи Срби код Влаха. То је због мистичности због неразумевања језика, па самим тим оставља већи утисак. С друге стране, неразумевање води у то да се обичаји преувеличавају, погрешно разумеју или карикирају - каже саговорник.
