СРБИЈА НА ПУТАЊИ РАЗОРНИХ ТОРНАДА: Како настаје застрашујући ковитлац и који делови наше земље су најугроженији
Поједини делови Србије су подложнији удару торнада
Олујно невреме праћено торнадом, које је у четвртак погодило јужне делове Чешке Републике, шокирало је како становнике ове земље тако и грађане других европских држава, а многи су питали како је могуће да је оваква појава присутна на тлу Европе.
Због отказа руских туриста, цене у Грчкој никад ниже! Полупансион на 10 ноћи са превозом од 330€
НОВО УПОЗОРЕЊЕ ИЗ РХМЗ: Очекују се обилни пљускови, град и интензивна грмљавина у вечерњим сатима
У ЉУБОВИЈИ ЈУЧЕ ВРЕМЕНСКИ РОЛЕРКОСТЕР: После врелог дана уследило снажно невреме - град затрпао дворишта (ФОТО)
Иако је торнадо на неки начин постао синоним за Сједињене Америчке Државе те су овакве појаве на тлу САД-а прилично уобичајене, становници других делова света немају прилику толико често сведочити оваквом феномену, што такођер утиче и на саму неспремност становника да се прилагоде оваквој појави.
Према дефиницији, торнадо представља интензиван ваздушни вртлог у облику левка или цеви, који достиже невероватно велику брзину током ротације, а протеже се све од облака који носе назив кумулонимбуси па до тла. Његов настанак везује се за нагло загрејавање ваздуха услед ког се формирају управо облаци кумулонимбуси, који погодују и стварању самог торнада.
Оно што је карактеристика за овакву појаву јесте брзина разорног ветра у вртлогу који неминовно прати овакву појаву, што нарочито долази до изражаја у насељеним подручјима која због тога трпе велику штету. Према мерењима, брзине ветра током појаве торнада могу прећи и 400 километара на сат.
Што се тиче самог трајања, према дефиницији, торнадо може трајати од неколико секунди па све до једног сата, мада у ретким ситуацијама може и премашити то трајање.
Такође, оно што је карактеристика јесте да се оваква разорна појава чешће формира над морском површином него над копном.
Према утврђеним правилима, јачина торнада се утврђује преко тзв. Фухито и Торо скала. Фухито скала је одговорна за класификацију торнада према тежини на основу штете коју могу нанети. Ова скала има укупно шест нивоа који се обелжавају симболима од Ф0 за најмањи интензитет торнада па све до Ф5, који представља неописиву брзину ове разорне појаве.
Према последњим информацијама, торнадо који је погодио Чешку Републику досезао је ударе ветра преко 300 километара на сат, што би значило да је овај торнадо био јачине Ф3 Фухитине скале.
Торо скала такође служи за оцену јачине торнада и нешто се више користи на подручју Европе.
Иако је торнадо као појава карактеристичан за подручје Северне Америке, кроз историју је забележен на свим континентима осим Антарктика.
Према званичним подацима, током једне године у Сједињеним Америчким Државама забележи се више од 1.000 торнада који најчешће погађају централне делове ове државе.
Подаци из 2020. године показују како је на простору Сједињених Америчких Држава забележено 1.248 торнада. Први торнадо највеће снаге према Фухито скали (Ф5) погодио је подручје САД-а још 1950. године, а укупно је од почетка мјрења забележено 59 Ф5 торнада на подручју САД-а.
Најјачи торнадо који је погодио Сједињене Америчке Државе догодио се 1925. године и обухватао је америчке државе Мизури, Илиној и Индијану. Торнадо је трајао укупно три и по сата, а званични подаци су показали како је од последица торнада страдало укупно 695 грађана, а више од 2.000 претрпело је лакше или теже телесне повреде.
Ипак, колико год је ова појава карактеристична за САД, она није реткост ни на тлу Европе, а према подацима метеоролога, овакве појаве у Европи најчешће се бележе у периоду између јула и аугуста.
Према подацима научника Богдана Антонесцуа и других који су радили на изради студије под називом "Торнадо у Европи: Опасност која се потцењује", наводи се како је од 1950. па до 2015. године торнадо забележен укупно 5.478 пута и то у 42 европске државе.
Ова појава најчешће погађа централне и западне делове Европе укључујући Белгију, Холандију, Немачку, Данску, као и Чешку Републику.
У склопу анализе метеоролози су се осврнули и на ситуацију у свакој држави Европе те су нагласили како је до 2015. године највећи број торнада погодио Немачку, њих укупно 1.027, а повређено је више од 670 становника. Након Француске, торнадо је најчешће погађао Русију, Франуцску, Шпанију и Велику Британију.
Оваква појава није неуобичајена ни у регији.
Наиме, у Србији се ова појава често бележи у равничарској Војводини, где га још називају вихор или чеврнтија. Званично су забележени на подручју Сомбора, Јагодине, Ваљева те Инђије.
Разорни торнадо два пута је погодио и Хрватску. Први случај догодио се 31. маја 1892. у Новској, а други у Подравској Слатини 20. аугуста 2007. године. Новине су 1892. године забележиле како је ветар почупао 150 хиљада стабала, а торнадо је у ваздух бацао и железне теретне вагоне који су тежили и више од 13 тона при брзини од 260 км на час.
Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) упозорио је данас да се током послеподнева и вечери очекују интензивнија грмљавина, обилни пљускови, град и јак и олујни ветар.
