У ОРАХОВЦУ БАДЊАК НЕ СМЕ ДА ПАДНЕ НА ЗЕМЉУ: Обичаји прославе Божића разликују се од места до места
У Ораховцу почело обележавање Божића сечом Бадњака
У Ораховцу, једној од енклава на југу Косова и Метохије, у којој сада живи око 300 Срба, а којих је пре сукоба на простору јужне покрајине 1999. године било неколико хиљада, јутрос је група од тридесетак младића и мушкараца ишла у традиционалну сечу Бадњака, један од обичаја у оквиру обележавања Божића.
ПУЛМОЛОГ УПОЗОРАВА: Не игноришите дуготрајан кашаљ, искашљавање и отежано дисање! Можда су знаци ОЗБИЉНЕ БОЛЕСТИ!
СТИЖЕ НАМ ЗИМА? Српски метеоролог открио дугорочну прогнозу за ову годину, познато када нас очекују пахуље
ОБОЉЕВАЈУ И ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ: Тешка епидемиолошка ситуација у Шапцу
Око пет ујутру, прво су се састали испред Цркве Успења Пресвете Богородице из 1859. године, која се налази у старом делу града Ораховца, а у чијој околини и живе Срби који су упркос свим недаћама до данашњег дана остали на својим огњиштима.
Одатле су по мраку пешице кренули путем у дужини од три километара до шуме где су секли Бадњаке, а како је казао Добривоје Ђорић из Ораховца, традиција одласка у сечу Бадњака није прекидана чак ни у најтежим годинама.
Обичаји прославе једног од два највећа хришћанска празника - Божића разликују се и у централној Србији од места до места, што је случај и на Космету, а Ђорић појашњава да се код њих сваке године рано ујутру, пре изласка сунца, одлази у шуму, пронађе Бадњак који се после молитве Богу, прво залије вином и пшеницом, па се сече.
Ђорић прича да се у Ораховцу верује да Бадњак не сме да падне на земљу што је, како каже, супротно од онога што се верује у централној Србији.
Истим путем, око којег су сада махом насељени Албанци, са Бадњацима се враћају до Цркве, где их остављају како би их увече, након службе и паљења Бадњака, однели кућама где у кругу најуже породице прослављају Бадње вече.
Осим што у Цркви запале свеће, у порти Цркве се одморе уз кувану ракију, а примећују да је до ове године било интересантније и знали су и да запевају, што је ове године изостало највећим делом због, како кажу, епидемије вируса корона.
Мештани наглашавају да од ове традиције нису одустајали ни у годинама када су изгреди Албанаца били учестали, а њихова безбедност угрожена на шта су се, кажу, навикли.
Ђорић наводи да чак и у тим годинама, на Бадње јутро никада нису имали проблема.
Иако последњих пар година немају озбиљнијих инцидената када је реч о суживоту са Албанцима, наводе да тешко живе, а један од разлога је тешка економска ситуација, јер осим пар радних места у школи, пошти и амбуланти, као и минималца које примају од државе Србије, немају других прихода.
Као већи разлог за тешку ситуацију, наводе затвореност и изолованост, а у шали кажу да због мера против ширења вируса корона сада их може схватити много већи број људи с тим што, додају, они затворени и скучени живе већ 20 година.
До пре пар година, и у сечу Бадњака су ишли са полицијском пратњом, што је последње четири године непотребно јер, како причају, и Албанци су се "смирили".
"Хвала Богу, ниједне године није било проблема, никада није било проблема приликом одласка по Бадњак. Имали смо и полицијску пратњу и ишли смо и без пратње. У суштини, овде нам је Бог једина пратња", каже Ђорић.
